Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je srpski referendum o Kosovu. Sagovornici su bili Jovan Komšić, sociolog iz Novog Sada, i Boban Stojanović, politikolog iz Beograda.
Bilo je reči o tome zašto režimski mediji i pojedini ministri napadaju Albance i Evropsku uniju dok se Vučić u isto vreme zalaže za sporazum sa Prištinom, o Dačićevoj kampanji da male afričke zemlje, koje su priznale Kosovo, povuku to priznanje, zašto mitropolit Amfilohije govori da nema pameti onaj ko hoće da raspiše referendum o Kosovu, da li je Vučiću potreban referendum da bi sa sebe skinuo odgovornost za odluku o Kosovu i da bi, u slučaju neuspeha referenduma, mogao da poruči Evropskoj uniji da je to volja naroda, u kojoj meri uspeh referenduma zavisi od referendumskog pitanja, da li bi većina građana Srbije pristala na neku vrstu indirektnog priznanja Kosova ili je dominantno osećanje da se Kosova ne treba odreći ni po koju cenu, kao i o tome da li od odluke o Kosovu zavisi Vučićeva politička sudbina.
Omer Karabeg: Aleksandar Vučić je nekoliko puta rekao da narod treba da donese konačnu odluku o Kosovu i najavio održavanje referenduma, kako je rekao, kada za to dođe vreme. U isto vreme visoki funkcioneri Srbije, ministri Ivica Dačić i Aleksandar Vulin, poručuju kako nema šanse da se postigne sporazum sa Kosovom, a Vučićevi tabloidi svakodnevno govore sve najgore o Albancima i Evropskoj uniji. Ispada da bi Vučić želeo da se postigne obavezujući sporazum sa Kosovom i da on bude podržan na referendumu, a njegovi bliski saradnici i režimski mediji čine sve da do takvog sporazuma ne dođe. Zar to nije čudno?
Jovan Komšić: To je vrlo čudno, ali je moguće objasniti. U ovom momentu Vučić nema sve elemente na osnovu kojih može da zaključi kako će se završiti pregovori sa Prištinom. On bi želeo da ostane na evropskom kursu, jer to znači priliv novca sa Zapada koji će podstaći ekonomski razvoj Srbije, dok bi neuspeh pregovara doveo do slabljenja finansijskih veza sa Zapadom, što se ne može kompenzirati jačanjem veza sa Rusijom i Kinom. U tom kontekstu on drži obe opcije otvorenim.
Vučić jedno, Dačić i Vulin drugo
Boban Stojanović: Nije prvi put da se sadašnji režim tako ponaša. Poslednjih nekoliko godina pojedini ministri i tabloidi često su govorili loše o susedima i evropskim zvaničnicima, a onda bi se pojavio Vučić da smiri situaciji i vrati stvari na normalni kolosek. I sada imamo gotovo istu situaciju. Tabloidi i visoki funkcioneri, kao što su ministri Aleksandar Vulin i Ivica Dačić i direktor Kancelarije za Kosovo Marko Đurić, s jedne strane podižu tenzije govoreći kako je Zapad na strani Albanaca, a s druge pričaju kako se Srbija odlično drži i napreduje u pregovorima.
A onda se pojavi Vučić i izjavi da Srbija nema ništa i da bi za nas bio dobitak makar jedan metar na Kosovu. Pošto ne zna kakvo će biti konačno rešenje - da li će pravno obavezujući sporazum sa Prištinom biti uspeh ili neuspeh za Srbiju - Vučić sada balansira. Međutim, siguran sam da će taj sporazum - bez obzira kakav on bio - biti predstavljen kao nešto što je dobro za Srbiju.
Ukoliko uopšte dođe do referenduma, a sve je izglednije da će do njega doći, on će biti organizovan tako da građani potvrde obavezujući sporazum sa Prištinom. U međuvremenu, Vučić govori kako je Srbija u lošoj situaciji - da bi se nakon potpisivanja sporazuma mogao pohvaliti kako je postigao veliki uspeh, jer je sačuvao veliki deo onoga što su navodno izgubili njegovi prethodnici.
Omer Karabeg: Vučić stalno ističe da je on za dijalog sa Prištinom, a u isto vreme vlada Srbije vodi kampanju da zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova povuku priznanje, pa ministar inostranih polava Dačić svaki čas saopštava da je ta i ta zemlja povukla priznanje. Čemu služi ta kampanja kada je svima jasno da će jedna od obaveza Srbije, nakon potpisivanja sporazuma sa Prištinom, biti da ne ometa prijem Kosova u međunarodne organizacije?
Jovan Komšić: Vučić je majstor političke igre i proizvodnje predstava za onaj deo stanovništva koji mu daje podršku. A njih je u ovom momentu preko 50 procenata. U tu igru spadaju i spekalucije oko najavljenog susreta između lidera dve najmoćnije sile sveta - Trampa i Putina. U Srbiji se kalkuliše da bi jedna od tema tog susreta moglo biti i Kosovo, pa se pregovori sa Prištinom odlažu u očekivanju nekakvog novog rasporeda snaga. Ta igra može da se igra još izvesno vreme, ali u konačnici ona će doneti samo štetu.
Besmislena diplomatska ofanziva
Boban Stojanović: Diplomatska ofanziva i borba da što veći broj zemalja povuče priznanje nezavisnosti Kosova meni liči na predstavu, posebno kada sam pre nekoliko dana video Dačića kako stoji ispred mape sveta i saopštava da je još jedna zemlja povukla priznanje, ali neće da kaže koja.
Međutim, to što su zemlje poput Liberije ili Papue Nove Gvineje povukle priznanje apsolutno ništa ne znači. Siguran sam da to ne može da utiče na rešenje statusa Kosova. To ne može da pomogne Srbiji, niti da odmogne kosovskim Albancima.
Tako da je za mene priča o našoj diplomatskoj ofanzivi besmisleno gubljenje vremena, jer te zemlje, koje su navodno povukle priznanje, apsolutno nemaju nikakav uticaj, niti se bilo šta pitaju u međunarodnim odnosima. Kakvog to ima smisla, ako ste potpisali Briselski sporazum i ušli u pregovere sa Prištinom koji se odvijaju pod budnim okom Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država?
Ti pregovori će se završiti pravno obavezujućim sporazumom koji će biti manje ili više loš za Srbiju. Ne verujem da nešto suštinski može da se promeni. Jer, hteli mi to da priznamo ili ne, Srbija nema apsolutno nikakav suverenitet na Kosovu.
Ne verujem da postoji osoba koja će da tvrdi da postoje elementi državnosti Srbije na Kosovu, bez obzira što mi i dalje govorimo da je Kosovo deo Srbije. S druge strane, nisam siguran da je moguće da Srbija prizna Kosovo. Međutim, potpisivanje pravno obavezujećeg sporazuma biće korak u tom pravcu. I to je ono što Evropska unija očekuje od Vučića.
Glava cara Lazara
Omer Karabeg: Srpska pravoslavna crkva u poslednje vreme sve oštrije govori protiv sporazuma sa Prištinom. Njeni najradikalniji predstavnici pominju i izdaju. Mitopolit Amfilohije kaže da je Kosovo glava cara Lazara i da nema pameti onaj ko glavu cara Lazara stavlja na referendum. A episkop Atanasije ide još dalje i kaže da će Srbi opet davati živote za oslobođenje Kosova. Koliko stav crkve može uticati na ishod eventualnog referenduma?
Jovan Komšić: Ne može se ignorisati uticaj crkve na javno mnjenje kada je u pitanju Kosovo, mada mislim da neće biti presudan. Međutim, svaki sporazum koji otvara mogućnost mira i koegzistencije među ljudima i obezbeđuje pravo na negovanje i zaštitu kulturnog identiteta otvara perspektivu za Srbiju.
Ako bi građanima Srbije na referendumu bilo postavljeno pitanje da li su za rešenje kosovskog problema koje bi obezbedilo osnivanje Zajedince srpskih opština na Kosovu i prijem Srbije u Evropsku uniju, verujem da bi Vučić dobio podršku. To naslućuju i Srpska pravoslavna crkva i akademici koji pričaju o veleizdaji, a i jedan deo proevropske opozicije koji govori da Vučić ne bi trebalo da potpisuje sporazum sa Kosovom - kako kaže budući lider Saveza za Srbiju, gospodin Dragan Đilas.
Boban Stojanović: Mislim da Srpska pravoslavna crkva može uticati na ishod referenduma. Međutim, referendumsko pitanje sigurno neće glasiti - da li ste za to da Srbija prizna Kosovo ili ne? Mada ne bih otpisao ni takvo pitanje, pa da Vučić, kada 95 posto ljudi odgovori sa ne, kaže: ”Narod je rekao da nećemo da priznamo Kosovo i ja ga nisam ni priznao. Potpisao sam sporazum koji ostavlja Kosovo u granicama Srbije, koji garantuje Zajednicu srpskih opština i miroljubivu saradnju sa Prištinom”.
Ipak, mislim da je verovatnije da će pitanje glasiti - da li prihvatate pravno obavazujući sporazum, s tim što će se u kampanji insistirati na tome da to nije priznanje Kosova i da je to pobeda Srbije. Ne verujemo da bi u tom slučaju crkva mogla bitno da utiče na ishod referenduma. Njen uticaj jeste veliki, posebno kada je u pitanju Kosovo, ali svi znamo da će referendum, ako do njega dođe, biti tako organizovan da njegov ishod bude onakav kako to bude želeo predsednik Vučić.
- Iz kolumne 'Srpski s mukom' Teofila Pančića – Crkva, država i Kosovo | Vučićev 'dramski program' i pucnji iz prazne puške | Vučić i 'politika fudbala'
Najteža Vučićeva odluka
Omer Karabeg: Odluka o Kosovu je verovatno najteža Vučićeva odluka u njegovoj političkoj karijeri. Pristanak na obavezujući sporazum, koji bi praktično značio indirektno priznavanje Kosova, po nekim mišljenjima mogao bi ga koštati vlasti. Da li Vučić želi da ide na referendum pre svega zbog toga da bi sa sebe skinuo odgovornost i podelio je s narodom?
Jovan Komšić: Ja mislim da je on svestan te činjenice. On reaguje kao čovek koji želi da što duže ostane na vlasti. A njegov model vlasti podrazumeva koncentraciju moći u onim odajama u kojima sedi harizmatični lider, a to je, naravno, gospodin Vučić. No, Vučić još uvek nije prešao onu liniju koju su krajem devedesetih prešli Milošević i njegova supruga kada su likvidirali političke protivnike i sveli vlast na nivo sultanske despotije.
Vučić još ima šanse da se rešavajući kosovsko pitanje opredeli za miroljubivu opciju i smanji stepen kosovizacije Srbije. Jer, kosovizacija znači militarizaciju i autoritarizaciju Srbije. Ostane li Kosovo zamrznuti konflikt, Srbija će se još više udaljiti od tržišne ekonomije i parlamentarne demokratije.
Boban Stojanović: Vučićev glavni problem je kako će domaće stanovništvo, odnosno javno mnjenje, reagovati na ono što on pod pritiskom Zapada mora da isporuči. Njega pre svega motiviše želja da što duže ostane na vlasti i on na tome svakodnevno radi. Ne smemo zaboraviti da je on izuzetan političar i da svaki svoj potez, čak i onaj nepopularni, može da predstavi narodu u najboljem svetlu.
Bilo je nezamislivo da neko može da smanji penzije i da zbog toga ne trpi nikakve posledice. On je 2014. godine smanjio penzije, a nije izgubio podršku penzionera. Vučić ima izuzetnu veštinu održavanja na vlasti. Ne samo da ostaje na vlasti, već mu konstantno raste podrška. On želi da preživi pitanje Kosova. I ako uspe da narodu ”proda” pravno obavezujući sporazum, koji je zaista korak ka priznanju Kosova, ne vidim šta može da ga obori sa vlasti.
Njegova ideja o referendumu je očigledno dobro promišljena i temeljno pripremljena. I unutrašnji dijalog, na kome je Vučić toliko insistirao, je u stvari priprema za referendum. Cilj referenduma nije da Vučić vidi šta građani misle, već da bi se podelila odgovornost sa građanima i ublažile posledice onoga što Vučić i vlada budu potpisali u Briselu.
Blanko podrška
Omer Karabeg: A da li Vučić ide na referendum i zbog toga da bi u slučaju neuspeha mogao da kaže Evropskoj uniji: ”Šta ja tu mogu, narod neće obavezujući sporazum”.
Boban Stojanović: Apsolutno. To je svakako opcija, ali mislim da je to krajnja opcija za Vučića. Mislim da on ne želi da izgubi podršku Zapada, jer mu to garantuje stabilnu i dugovečnu vlast. Ako on uspe da građanima Srbije “proda” pravno obavezujići sporazum, on će dobiti bukvalno blanko podršku ključnih zemalja Evropske unije u narednih deset godina. I biće nagrađen ili članstvom u Evropskoj uniji ili ubrzanim tempom evropskih integracija.
Zbog toga je Vučićev ključni cilj da ispuni sve ono što se od njega i traži, jer mu to garantuje apsolutnu vlast u narednoj deceniji - dalje od toga ne bih išao. Desi li se, međutim, prekid evropskog puta, Srbiji preti nova kosovizacija, nova militarizacija i autoritarizam. Iz svega toga izrodio bi se novi kosovski mit.
Omer Karabeg: Ako Vučić zaista želi uspeh referenduma, zašto onda stalno kuka kako je Srbija u teškoj situaciji i govori da pod pritiskom Zapada mora da pravi velike ustupke Prištini. Zašto vodi negativnu kampanju? To ne radi neko ko očekuje uspeh refenduma?
Jovan Komšić: Ali, obrnimo priču. Kome se on obraća? On se obraća upravo onom delu naroda koji je - hajde da tako kažem - s majčinim mlekom posisao kuknjavu kao mentalitet koji dominira ovim nesrećnim prostorom gde se vode permanentni ratovi. Tom sloju stanovništva namenjene su sve te predstave i igrokazi.
Niko ne bi da ratuje za Kosovo
Omer Karabeg: Koliko su obični ljudi vezani za Kosovo? Da li su u pravu oni koji tvrde da se narod umorio od priča da je Kosovo srce Srbije i da bi gubitak Kosova bio katastrofa za Srbe ili, pak, oni koji kažu da je Srbima Kosovo toliko značajno da ga se ni po koju cenu ne bi odrekli?
Boban Stojanović: Mislim da poslednjih nekoliko godina, pa možda i poslednje decenije, opada zainteresovanost za Kosovo. Kosovo više nije ni tema političkih borbi. Na tome se više ne osvajaju politički poeni. Zbog niskog standarda, siromaštva i svakodnevne borbe za preživljavanje tema Kosova je nekako skrajnuta. Kosovizacija je u ozbiljnom padu, a posebno militarizacija. Malo ljudi je spemno da tu stvar rešava oružanim konfliktom. Ogromna većina ljudi nikada ne bi pristala da Srbija prizna Kosovo, ali model indirektnog priznanja sve više postaje prihvatljiva opcija, jer su svi svesni da je Kosovo manje-više nezavisna država. I to je nešto što i Evropska unija i vlast u Srbiji pokušavaju da iskoriste da bi došli do nekakvog rešenja.
Jovan Komšić: Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se na simboličkom planu građani apsolutno protive priznanju Kosova. Manji je procenat onih koji kažu da su za očuvanje Kosova i po cenu rata. Što više vreme prolazi životni problemi potiskuju temu Kosova. Na delu je masovni egzodus mlade populacije Srbije u zemlje Evropske unije. Tamo će pevati o Kosovu i govoriti da će uvek u duši nositi Kosovo, ali se neće vraćati.
Omer Karabeg: I na kraju, u zaključku - da li će biti referenduma o Kosovu?
Boban Stojanović: Svakako. Jedino je pitanje da li će uz referendum Vučić raspisati i parlamentarne izbore.
Jovan Komšić: Refereduma će biti, jer je to bitna pretpostavka Vučićevog političkog trajanja. Verovato će biti organizovan istovemeno sa parlamentarnim izborima, jer bi to doprinelo uspehu referenduma. Držim da opozicija neće dobiti podršku građana ukoliko se bude protivila rešavanju problema Kosova i sklapanju pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom.
Facebook Forum