Ramazan u Mitrovici nije moguće zamisliti bez mirisa ramazanskih pitarki, koje se tokom kasnog poslepodneva i večeri šire gradom iz obližnjih pekara.
U Severnoj Mitrovici most razdvaja, ali „ramazanke“ spajaju zajednice.
Pekara „Moni“ u Severnoj Mitrovici, u multietničkom naselju Bošnjačka mahala, u neposrednoj blizini istočnog mosta, radi od davne 1957. godine, kada se porodica Fetahi iz Prizrena, gde su, legenda kaže, napravljene prve ramazanke, doselila u Mitrovicu, a ovaj grad tako dobio i svoju prvu pekaru.
Za skoro 60 godina, ova pekara nikada nije prekidala rad, pa ni tokom bombardovanja 1999. godine, ni tokom ratnog sukoba na Kosovu, kaže za RSE vlasnik i majstor Haki Fetahi, i naglašava da “ramazanke” podjednako kupuju sve zajednice, ali i da su njemu svi ljudi isti.
„I pre rata, i za vreme rata, i posle rata, normalno živimo sa svima. Kupuju Albanci, Srbi, Turci, Romi, Bošnjaci, sve nacije. Ovo mesto se Bošnjačka mala nekad zvalo, bilo je mnogo Bošnjaka, i ostalo je to ime, a posle rata ima i 'došljaka', onih koji su došli, dobro živimo, sarađujemo bez ikakvih problema, ko je šta je, svi smo ok, i ne interesuje nas da nekog malo više ceniš“, naglašava Fetahi.
Zanat je nasledio od pokojnog oca, a njega će, kaže, naslediti stariji sin, koji već pomaže u pekari. Dve ćerke prodaju proizvode, a i ostatak porodice upućen je na ovaj zanat, koji je ozbiljan porodični posao.
Današnje ramazanke, u odnosu na one nekada, kaže razlikuje samo naprednija tehnologija, odnosno nove peći, ali da su tradicionalno to peći na drva. U danu naprave i prodaju oko 2.200 ramazanskih lepinja, a radi se po nekoliko sati bez pauze, kaže Fetahi.
„Počinjemo od pola tri do pola devet, bez prestanka“, kaže Fetahi, a na pitanje šta je tako posebno u ovom hlebu, i šta mu daje specifičan ukus, tvrdi da je sve zapravo jednostavno.
„Nema aditiva, nema mnogo kvasca, radi se samo na vodi, soli, malo kvasca i brašno. To je to, ništa više“, kaže majstor pekare sa tradicijom i dodaje da poseban ukus ramazankama daje začin „aragat“ koji stiže iz Turske u Prizren, gde ga oni kupuju, u nekim krajevima poznatiji kao seme ćurakota.
„Kao mak na crno, kao susam, dobar je za šećer ko ima. Zdravo je“, objašnajava nam majstor neposredno pred iftar, dok pitarke samo izlaze iz pećnice.
Mirko Pavlović koji živi u blizini pekare, kaže da redovno kupuju vruće ramazanke, jer imaju poseban ukus.
„Ukus je drugačiji i moja porodica ga obožava“, navodi on.
Beležimo i šta kažu ostali građani Mitrovice islamske i pravoslavne veroispovesti:
Facebook Forum