U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome šta se dešava sa demokratijom u Srbiji. Sagovornici su bili Rastislav Dinić, filozof iz Niša, i Boban Stojanović, politikolog iz Beograda. Bilo je reči o tome kako je Srpska napredna stranka onemogućila parlamentarnu raspravu o budžetu, kako poslanici vladujuće partije i predsednica parlamenta Maja Gojković ponižavaju opozicione poslanike, o zastrašivanju birača i aktivista opozicionih stranaka na nedavnim lokalnim izborima u malim srpskim opštinama, o tome da li će taj metod biti primenjen i na predstojećim beogradskim izborima, kako su naprednjaci pretvorili demokratske institucije u servis sopstvene vlasti, da li će Vučić napraviti režim sličan režimima u Rusiji i Turskoj, da li bi opozicija trebalo da napusti parlament i bojkotuje izbore sve dok ne dobije ravnopravne uslove za izbornu kampanju, zašto zvaničnici Evropske unije stalno hvala Vučića i tapšu ga po ramenu iako je očigledno da je njegov režim nedemoktarski, kao i o tome može li Srbija sa takvim režimom biti primljena u Evropsku uniju.
Omer Karabeg: Gospodine Diniću, vi ste nedavno objavili tekst pod naslovom "Smrt parlamenta". Mislite li da je parlamentarna demokratija mrtva u Srbiji?
Rastislav Dinić: Srbija, naravno, još uvek formalno ima parlamentarnu demokratija, ali nisam siguran da li ona zaista može tako da se nazove. Ukoliko u Narodnoj skupštini nema nikakve rasprave o najvažnijim državnim pitanjima kao što je budžet, onda se ne može govoriti o parlamentarnoj demokratiji. Kao što znate, kada je nedavno na dnevnom redu bilo usvajanje budžeta, vladajuća većina je sprovodila neku vrstu opstrukcije tako da opozicija uopšte nije dobila priliku da se izjasni o predlogu budžeta. Zaista ne znam koliko je takvih situacija neophodno da se desi pa da zaključimo da ovde nema parlamentarne demokratije.
Majino zvonce
Boban Stojanović: Ukoliko pogledamo ceo način rada skupštine Srbije čini mi se da nema elemenata parlamentarne demokratije. Moram da napomenem da je za mene ključna stvar koja se desila u ovom sazivu parlamenta - ono čuveno zvonce predsednice Maje Gojković kojim ona daje znak poslanicima Srpske napredne stanke kada treba da glasaju za neki predlog. To je za mene bio kraj bilo kakve parlamentarne demokratije, znak da je parlament pao na najniže grane. Drugi indikator je to što se opozicija u parlamentu guši na svaki mogući način. Ukoliko predsednica parlamenta kažnjava narodne poslanike, ukoliko im oduzima reč, ukoliko im ne dozvoljava da se izjasne o budžetu, onda se zaista može govoriti o smrti parlamenta.
Omer Karabeg: Srpska napredna stranka, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, ima ubedljivu većinu u Narodnoj skupštini. Opozicija je ni na koji način ne može ugroziti. Zašto onda vladajuća stranka stalno ponižava i vređa opozicine poslanike, a predsednica parlamenta Maja Gojković ih ućutkuje, deli im opomene, oduzima im reč i udaljava iz sale?
Rastislav Dinić: Mislim da oni stalno i iznova žele da pokažu da je parlament u kome postoji opozicija nešto nenormalno. Oni hoće da pokažu da je i samo postojanje parlamenta kao samostalne institucije nešto nenormalno. Naprednjaci žele da stvore jednu novu realnost u kojoj je potpuno normalno da čovek koji se nalazi na vrhu države naređuje, a da svi ostali moraju da mu se pokoravaju.
Boban Stojanović: Došli smo dotle da u ovoj državi apsolutno niko nije važan osim ljudi iz vladajuće stranke - bili oni funkcioneri, poslanici, ministri ili sam predsednik države. To je nešto što slušamo poslednjih meseci i što mene poprilično plaši. Kada novinarka N1 postavlja neprijatna pitanja, gradski menadžer joj kaže da se učlani u neku stranku i kandiduje ako želi da raspravlja s njim, a kada nevladina organizacija CRTA zatamni svoju stranicu Otvoreni parlament u znak protesta zbog zloupotrebe skupštinske procedure prilikom usvajanja budžeta, predsednica parlamenmta im poruči da izađu na izbore i tamo provere svoju političku platformu. S druge strane, opozicionim poslanicima u parlamentu, koji su izabrani na izborima, uskraćuje se pravo da diskutuju o budžetu i upućuju im se najgore uvrede.
Vređanje zdravog razuma
Omer Karabeg: Vladajuća stranka želi da demonstrira svoju nadmoć u svakoj opštini Srbije. To su pokazali nedavni opštinski izbori u maloj sremskoj opštini Pećinci. Tamo su birači zastrašivani, terali su ih da javno glasaju da bi partijski aktivisti Srpske napredne stranke mogli da kontrolišu kako su glasali, a na biralištima je partijska policija legitimisala aktiviste opozicionih stranaka i novinare. Nepoznati ljudi su fotografisali posmatrače iz nevladine organizacije CRTA, pa su oni bili prinuđeni da prekinu monitoring izbora. Na kraju su se naprednjaci hvalili kako su osvojili 77 odsto glasova. I da nisu sve to radili oni bi pobedili, jer oni kontrolišu stanovništvo, posebno u malim opštinama. Zašto im je bilo potrebmo da demonstriraju takvu silu?
Rastislav Dinić: Postoji više razloga. Jedan sam već pomenuo, a to je legitimizacija jedne nove normalnosti u kojoj je sila ono što pobeđuje. Drugi ima veze sa beogradskim izborima. Izbori u malim opštinama, kao što su Pećinci i Kostolac, očigledno služe kao neka vrsta propagande pred beogradske izbore. Zbog toga su naprednjaci u tim opštinama morali da dobiju izuzetno visok procenat glasova. Na izborima u Pećincima smo videli nešto neverovatno. Već smo navikli da ova vlast iskrivljava činjenice, ali ovoga puta smo videli da naprednjaci tvrde suprotno od onoga što svako može da vidi na snimku. Aktivista Srpske napredne stranke napao je Igora Selaka, potpredsednika Demokratske stranke, oteo mu telefon i bacio ga. Sve se to lepo vidi na snimku, a nakon toga Televzija Pink objavljuje izjavu naprednjačkog aktiviste koji tvrdi da je on žrtva i da je on bio napadnut. Ova vlast ne samo da urušava institucije nego, rekao bih, i samu stvarnost.
Omer Karabeg: Igor Mirović, predsednik pokrajinske vlade Vojvodine, kaže da je normalno da Srpska napredna stanka kontroliše kako glasaju njeni birači i simpatizeri. On to naziva sigurnim glasom i kaže da od početka devedesetih to rade sve stranke u Srbiji.
Boban Stojanović: Sigurni glasovi su nešto drugo. Obezbeđivanje glasova je deo stranačke kampanje i to rade sve stranke - održavaju kontakt sa svojim simpatizerima i šalju im e-mailove i propagandne materijale kako bi ih pridobile da za njih glasaju. Međutim, ako vi nekoga primoravate da glasa za vas ili tražite potvrdu da je on za vas glasao, onda to nisu sigurni glasovi. To je onda prekršaj, a često i krivično delo. Jer ako vi morate nekome da dokazujete da ste za njega glasali, onda niste slobodno glasali. Zato je upitno koliko su nedavni lokalni izbori u pet opština Srbije bili slobodni i pošteni. Moram da se osvrnem i na napad aktiviste Srpske napredne stranke na Igora Selaka. To je paradigmatičan primer kako deluje naprednjačka propaganda. Način kako je Pink predstavio ceo događaj klasično je izvrtanje činjenica i vređanje zdravog razuma, jer postoji snimak koji govori da je sve bilo suprotno od onoga kako je Pink izveštavao. Međutim, problem je u tome što birači naprednjaka uglavnom gledaju Pink, oni ne traže po društvenim mrežama šta se zaista desilo, tako da snimak celog događaja nisu ni videli. Oni veruju Pinku na kome se konstantno vrti naprednjačka propaganda.
Pećinci u Beogradu?
Omer Karabeg: Mislite li da će te metode moći da se primenjuju i na izborima za skupštinu Beograda, koji će se održati na proleće. Neki su ono što se događalo u Pećincima nazvali pokaznom vežbom za Beograd.
Rastislav Dinić: Čini mi se da su u centralnim opštinama većih gradova pritisci manji, ali je zato na obodima gradova ljude lakše kontrolisati. Sve zavisi od toga kako će se opozicija organizovati. Ako bude u stanju da organizuje dobru kontrolu izbora, onda metodi poput onih u Pećincima mogu da budu i kontraproduktivni za vladajuću stranku. Ali bojim se da opozicija neće biti u stanju da pokrije sva biračka mesta.
Boban Stojanović: Siguran sam da će se metodi iz Pećinaca primenjivati i u Beogradu. Ako je Srpska napredna stranka bila spremna na takve pritiske u Pećincima gde je bilo pitanje da li će osvojiti 65 ili 80 odsto glasova, možete misliti na šta će sve biti spremna u Beogradu gde su izbori neizvesni. Meni se čini da Srpska napredna stranka u Beogradu neće sama osvojiti većinu, čak ni približno, i svaki dodatni procenat izuzetno će joj značiti. Slažem se da je teže kontrolisati birače u centralnim opštinama gde je teško voditi evidenciju. Međutim, Beograd ima veliku administraciju i razgranate javne službe. Siguran sam da će se vršiti pritisak na sve zaposlene u administraciji i javnim preduzećima, pa čak i na zaposlene u bolnicama, zdravstvenim ustanovama, školama i vrtićima. Srpska napredna stranka to radi vrlo perfidno. Oni, naravno, neće bukvalno krasti glasove i ubacivati listiće u glasačke kutije, jer opozicija to može da kontroliše. Oni će koristiti razne vidove pritisaka i ucena, kupovaće glasove nuđenjem socijalne pomoći, zdravstvenih usloga i tako dalje. Siguran sam da će koristiti apsolutno sve metode koje im stoje na raspolaganju, a koje su uglavnom protivzakonite. Jer, ulog je izuzetno veliki. Oni će učiniti sve da zadrže vlast u Beogradu, jer bi gubitak glavnog grada ozbiljno uzdrmao njihovu poziciju u državi.
Demokratska fasada
Omer Karabeg: Očigledno je da režim u Srbiji ne želi da ukida demokratske institucije, jer bi onda to bila otvorena diktatura. Vladajuća stanka ih zadržava i preoblikuje da bi joj služile - i čini mi se da time postiže isti efekat kao i diktatorski i režimi koji ih ukidaju.
Rastislav Dinić: Mislim da oni postižu i bolji efekat, jer uspevaju da izbegnu osudu međunarodne javnosti - s obzirom da institucije formalno još uvek postoje. Zapravo, dešava se nešto mnogo podmuklije i opasnije - a to je da demokratske institucije potpuno gube svoj smisao. Nakon Petog oktobra svi smo verovali da više nikada nećemo imati nefer izbore. Imali smo CESID i razne druge organizacije koje su kontrolisale izbore. Sada se pokazuje koliko su institucije krhke i kako se njima može lako manipulisati kada se na njihovom čelu nalaze ljudi kojima ni najmanje nije stalo do opšteg dobra. Stvar je vrlo opasna, ali ne vidim da se Evropska unija i neke druge međunarodne institucije ponašaju u skladu sa ozbiljnošću situacije. To je ono što me najviše brine.
- Kako su naprednjaci popisivali 'sigurne' i ostale birače
- Da li će Vučić vladati Srbijom dokle bude hteo?
Boban Stojanović: Rekao bih da je Srbija na putu da postane partijska država. To vidimo na svakom koraku - od najviših institucija, kao što je Narodna skupština, do obrazovnih ustanova. Polako, ali sigurno postajemo partijska država u kojoj se sve institucije kontrolišu iz partijskog centra. U Srbiji više nema demokratije. Mi smo odavno ušli u neku vrstu izbornog autoritarizma. Režim ima sve elemente autoritarne vladavine, ali i formalne izbore koji treba da mu daju neki vid demokratskog legitimiteta.
Erdoganov i Putinov model
Omer Karabeg: Režim u Srbiji je već dostigao nivo autoritarnosti kakav imaju režimi u Mađarskoj i Poljskoj. Da li Vučić želi da ide korak dalje, pa da uspostavi još autoritarniji režim, sličan režimima u Rusiji i Turskoj?
Boban Stojanović: Vučić trenutno može da radi sve što mu padne na pamet i da kroji državu apsolutno po svom nahođenju jer ima prećutnu podršku Evropske unije. Ukoliko bi išao korak dalje, verujem da bi evropske institucije, pre svega najmoćnije države Evropske unije, ipak reagovale. Zato mislim da će Vučić za sada ostati na nekoj vrsti nijansiranog autoritarizma kome izbori daju demokratski legitimitet. U Rusiji i Turskoj izbori su sporedna stvar, njihovi lideri ne žele da preko izbora dokazuju svetu svoju demokratičnost, dok su Vučiću izbori veoma važni. Zato mislim da on neće ići na ukidanje opozicije ili ograničavanje slobode političkog udruživanja. To bi za njega bilo preterano opasno, jer bi evropske institucije reagovale.
Rastislav Dinić: Srbija je ipak drugačija zemlja od Turske i Rusije, znatno manja i manje samostalna. U njoj nije moguć autoritarizam kakav danas imamo u ogromnoj Turskoj i još većoj Rusiji. Vučiću mogu biti uzor članice Evropske unije, Mađarska i Poljska, čiji lideri neće ukinuti ni izbore, ni opoziciju, ali svakim danom šire svoju autoritarnu moć. To isto se dešava i u Srbiji.
Treba li napustiti parlament?
Omer Karabeg: Po nekim mišljenjima opozicija bi trebalo da napusti parlament i da bojkotuju izbore sve dok ne dobije ravnopravne uslove za izbornu kampanju. Tako bi Srbija i formalno dobila jednopartijski sistem, a kada bi se to dogodilo, Vučić ne bi više mogao Briselu da priča bajke o demokratiji u Srbiji. Mislite li da bi to bio efikasan način?
Rastislav Dinić: Meni se čini da je to neophodno. Da li treba bojkotovati beogradske izbore - u to nisam siguran, ali opozicija bi definitivno trebalo da napusti parlament i da više ne pristaje na ulogu statiste u ovom stabilokratskom, marionetskom pozorištu.
Boban Stojanović: Nisam siguran. Plašim da bi Vučić uz pomoć nekih kvaziopozicionih stranaka formalno zadržao višepatijski karakter parlamenta, dok bi prave opozicione stranke, koje bi bojkotovale izbore, ostale van parlamenta. S druge strane - pitanje je da li opozicija može da se dogovori. Ja sam prilično siguran da ne može, jer bi uvek postojali akteri koji ne bi bili sigurni da je napuštanje parlamenta i bojkot izbora pravi način otpora režimu. Onda bismo došli u situaciju da deo opozicije učestvuje na izborima, a deo ne učestvuje, pa bojkot ne bi uspeo. Inače, mislim da bi apsolutno bilo pogubno da opozicija ne učestvuje na beogradskim izborima, jer bez obzira na sve njene slabosti ona na tim izborima ima zaista ozbiljne šanse.
Rastislav Dinić: Slažem se da je najpametnije izaći na beogradske izbore, ali mislim da ima smisla napustiti republički parlament. Evo iz kog razloga: pred Vučićevim režimom stoje neprijatni, a neodložni zadaci koji se tiču pregovora sa Prištinom i izmene ustava koja je s tim povezana. Za Vučića je izuzetno važno da pokaže Briselu da je on u stanju to da uradi na neki legitiman način. Ako nema opozicije u parlamentu, osim one marionetske, legitimnost tih odluka, pa i stabilnost rešenja biće dovedena u pitanje. Stranim akterima je u interesu da se pitanje Kosova zatvori, ali ne bilo kako ili privremeno. Zbog toga bi opoziciono napuštanje parlamenta bilo veliki udar za Vučića.
Boban Stojanović: Ja verujem da poslanici Srpske radikalne stranke, Liberalno demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine ne bi napustili parlament. To je ona kvaziopoziciona, marionetska opozicija. Demokratska stranka Srbije se prilično raspala i razišla, dok Demokratska stranka smatra da treba da se bori parlamentarnim metodama i oni žele da učestvuju u promeni ustava. Parlament bi možda napustili Dveri i Dosta je bilo, a te dve stranke zajedno - prema poslednjih istraživanjima - jedva imaju pet-šest posto podrške. Zbog toga ne vidim da bi napuštanje parlamenta imalo efekta. Da opozicija ima, na primer, 100 poslanika i da svi izađu iz parlamenta to bi onda zaista proizvelo efekat, ali u trenutnom odnosu snaga mislim da izlazak nekoliko stranaka ne bi suštinski ništa promenio.
Miljenik EU
Omer Karabeg: Zašto Brisel stalno hvali Vučića i tapše ga po ramenu, kada je očigledno da je njegov režim nedemokratski? Obično se kaže da je to zbog Kosova, ali ni oko Kosova više ne može da izbije neka velika kriza, niti može da dođe do nekog sukoba. Brisel ne samo da pušta Vučića da guši demokratiju, nego ga još i hvali. Da li je moguće da će oni Srbiju sa takvim režimom primiti u Evropsku uniju?
Rastislav Dinić: Meni je teško da poverujem da će ovakvu Srbiju primiti u Evropsku uniju, mada je pitanje da li je ovom režimu zaista cilj da uđe u Evropsku uniju ili samo da putuje ka njoj bez namere da tamo ikada stigne. Zašto Evropska unija podržava ovaj režim? Ni ja ne mislim da su u pitanju samo Kosovo i regionalna stabilnost. Tu postoje i ekonomski interesi. Nemojmo zaboraviti da ovaj režim sprovodi vrlo rigidne mere štednje i vrlo rigidnu neoliberalnu politiku.
Boban Stojanović: Mislim da Evropskoj uniji Srbija nije prioritet. Oni samo žele da je na Zapadnom Balkanu mirno, da se ne zvecka oružjem, da pregovori sa Prištinom idu ustaljenim tokom i da tu nema ozbiljnijih problema. Sve dok je tako, meni deluje da će oni podržavati režim u Srbiji. Međutim, kada se sve to završi, kada Srbija potpiše pravno obavezujući sporazum sa Kosovom, onda će na red doći suštinski uslovi koje Srbija mora da ispuni, a to su izgradnja funkcionalnog administrativnog aparata, vladavina prava, sloboda medija i sve ostalo u čemu Srbija poprilično zaostaje. Verujem da tada Evropska unija više neće imati ovakav odnos prema Vučiću, ali trenutno, dok im je potreban za stvari koje sam pomenuo, čini mi da se odnos prema njemu neće promeniti u skorijem periodu.
Facebook Forum