U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o blokadama na evropskom putu Bosne i Hercegovine. Sagovornici su bili Enver Kazaz, profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu, i Srđan Puhalo, socijalni psiholog iz Banjaluke.
Bilo je riječi o tome koliko se Bosna i Hercegovina približila Evropskoj uniji otkako je prije tri godine dobila status kandidata, kako je došlo do zastoja na evropskom putu, zašto je Milorad Dodik glavni kočničar i koji su njegovi motivi, da li lider bosanskohercegovačkih Hrvata Dragan Čović, koji sebe vidi kao najevropskijeg političara, to dokazuje svojim potezima i kakav je odnos prema Evropskoj uniji najveće bošnjačke političke partije - Stranke demokratske akcije i njenog lidera Bakira Izetbegovića.
Razgovaralo se i o tome da li Hrvatska, kao članica Evropske Unije, pomaže Bosni i Hercegovini na njenom evropskom putu, koliko predsjednik Srbije Aleksandar Vučić svojom podrškom Miloradu Dodiku ugrožava evropski put Bosne i Hercegovine, može li Rusija, koja se otvoreno protivi ulasku Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, da ostvari svoju namjeru, kao i o tome kome je u Bosni i Hercegovini najviše stalo do Evropske unije.
Omer Karabeg: Bosna i Hercegovina je decembra 2022 godine, dakle prije tri godine, dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Koliko se od tada približila ulasku u Evropsku uniju?
Enver Kazaz: Teško je reći da se približila. Ona se zakočila budući da je - nakon usvajanja, čini mi se, sedam zakona potrebnih za otvaranje pregovora sa Evropskom unijom o članstvu - Dodik zakočio evropski put Bosne i Hercegovine, po mom mišljenju, po Putinovom nalogu.
Od tog trenutka do danas Bosna i Hercegovina stoji u mjestu iako je ostalo vrlo malo posla - usvajanje Zakona o sudu, Zakona o Visokom tužilačkom vijeću i imenovanje pregovarača sa Evropskom unijom - ali Dodikov interes je bio da zakoči pregovore, pa je Narodna skupština Republike Srpske izglasala zakone koji su bukvalno značili neku vrstu državnog udara. Zato možemo reći da je Dodik glavni kočničar na evropskom putu Bosne i Hercegovine.
Srđan Puhalo: Mislim da je Dodik najglasniji i najotvoreniji od svih domaćih političara koji koče evropski put. On jasno kaže šta su njegovi interesi koje je proglasio interesima Republike Srpske i zato je od strane Evropske unije prepoznat kao najveći kočničar.
Meni se, međutim, čini da ne postoji politička volja glavnih stranaka da Bosna i Hercegovina postane dio Evropske unije. Jer to bi za domaće političare značilo da sijeku granu na kojoj sjede s obzirom da je ovakva Bosna i Hercegovina za njih raj na zemlji. Imaju vlast, imaju novac i upravljaju ovom zemljom bez ikakve odgovornosti. Pošto sve to imaju, zašto bi im uopšte bilo stalo da uđemo u Evropsku uniju.
Milorad Dodik je najeksponiraniji, ali bojim se da ni drugima nije baš stalo da imamo sređenu državu u kojoj bi postojali ozbiljni zakoni koji bi se provodili. Nisam siguran da oni žele takvo društvo. Jer da žele, imali bismo ga bez obzira da li nas hoće ili neće Evropska unija.
Hrvatski pasoš
Omer Karabeg: U kojoj mjeri lider bosanskohercegovačkih Hrvata Dragan Čović podržava evropski put Bosne i Hercegovine? On stalno govori da je njegovoj stranci, HDZ-u, najviše stalo do ulaska Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju.
Enver Kazaz: Dragan Čović je retorički za Evropsku uniju, ali je istodobno i neko ko podrškom Dodiku koči evropski put Bosne i Hercegovine.
Učlanjenjem u Evropsku uniju Čovićeva autoritarna vlast na prostoru Bosne i Hercegovine, gdje su Hrvati u većini, bila bi poprilično uzdrmana. Zbog toga on vuče poteze koji zapravo koče Bosnu i Hercegovinu na evropskom putu. Ali za mene je osnovno pitanje šta je danas Evropska unija za Bosnu i Hercegovinu?
Evropska unija se, pogotovo u bošnjačkom dijelu javnosti, idealizira i doživljava kao neki topos spasa. Vjeruje se da bi ulaskom u Evropsku uniju nestali svi naši problemi. Mislim da je to potpuno pogrešno. Evropska unija nije više mjesto gdje vlada liberalna demokratija.
Naprotiv, to je prostor velike političke paranoje i fobije, jačanja militarističkog kapitalizma, desnice i nacionalizma. Mislim da se Evropska unija, da napravim igru riječi, poprilično bosnizirala.
Naš odnos prema Evropskoj uniji trebalo bi da bude ekonomski, nikako ideološki. Pri tome je Bosna i Hercegovina žrtva nesposobnosti evropske birokratije da pojmi da je ovdje međunarodna zajednica stvorila nefunkcionalnu državu.
Brisel se licemjerno ponaša prema Bosni i Hercegovini kao da je ona centralizirana država koja lako može donositi odluke. U stvari, riječ je o tome da evropska birokratija ne razumije konsocijalni princip uređenja Bosne i Hercegovine.
Srđan Puhalo: Da je Čoviću stalo da Bosna i Hercegovina uđe u Evropsku uniju, onda bi na tome radio i ne bi bio partner sa Miloradom Dodikom. Možda jedan od razloga takvog njegovog ponašanja treba tražiti u činjenici da Hrvati u Bosni i Hercegovini imaju hrvatske pasoše.
Oni su već u Evropskoj uniji, pa ih se ova naša priča previše ne dotiče. Veliki broj je otišao iz Bosne i Hercegovine i radi na prostoru od Hrvatske do Njemačke. Ne vjerujem da je njima toliko važan ulazak u Evropsku uniju kao drugim građanima Bosne i Hercegovine što Čoviću olakšava njegovu političku igru.
Uostalom, kada pogledate sistem vrijednosti HDZ-a Bosne i Hercegovine, vidite da tu ima malo vrijednosti na kojima je nastala i stasala Evropska unija. Možda bi Čović i Dodik bili za Evropsku uniju onakvu kakva je, recimo, Mađarska. Ona druga, koja poštuje vrijednosti na kojima je nastala, ne samo da im nije atraktivna, nego je opasna za njihove politički karijere.
Polukonijalni odnos
Omer Karabeg: Kakva je uloga susjeda, Hrvatske i Srbije, kad je riječ o putu Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju? Najprije da upitam za Hrvatsku, premijer Plenković stalno govori da Hrvatska snažno podržava prijem Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Da li je to stvarno tako?
Enver Kazaz: Za Bosnu i Hercegovinu bi najbolje bilo da te dvije susjedne zemlje nemaju nikakav odnos prema njenom evropskom putu.
Plenković gleda na Bosnu i Hercegovinu kao na neku vrstu polukolonije gdje će izvoziti robu i potencirati pitanje izbornog zakona i hrvatskog člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine, odnosno načina na koji partije iz Sarajeva vrše majorizaciju Hrvata i nameću one kandidate koji se služe bošnjačkom nacionalističkom retorikom kao što su sadašnji član Predsjedništva Željko Komšić i novi kandidat Slaven Kovačević. Jedino ga to interesuje.
Što se tiče Srbije, ona je društveno, ideološki, politički, kulturološki, kako god hoćete, pod autoritarnom vlašću Aleksandra Vučića. Bosna i Hercegovina ga ne zanima previše, zanima ga prije svega održavanje na tronu.
Važno je imati u vidu da Bosna i Hercegovina nedovršena država i da joj j evropski put šansa da se na neki način institucionalizira. Onaj kome na bošnjačkoj strani to ne odgovara je SDA. Ta stranka je sve učinila da privatizira sve institucije tako da danas u Bosni i Hercegovini imamo tri privatna feuda. Jednim vlada Milorad Dodik, drugim Dragan Čović, a trećim Bakir Izetbegović. I taj raj za političku kastu teško da će nestati. Ni Plenković, ni Vučić nisu daleko od toga da u tom raju pronađu svoje lične finansijske, ekonomske ili neke druge interese.
Srđan Puhalo: Kad gledam kako se balkanske države, koje su u Evropskoj uniji, odnose prema onima koje to nisu, pada mi na pamet kako se Bugari i Grci odnose prema Makedoncima. Oni žele da preko evropskog puta Makedonije ostvare neke svoje ciljeve. Ne vidim razlog zašto bi se Hrvatska i Srbija drugačije ponašale prema Bosni i Hercegovini.
Hrvatska ucjenjuje Bosni i Hercegovinu, deklarativno je za to da mi idemo ka Evropskoj uniji, a praktično ništa nije uradila da nam pomogne. S druge strane, veoma je važno kako građani Bosne i Hercegovine percipiraju Hrvatsku kao članicu Evropske unije. Vide je prije svega kao žrtvu ulaska u Evropsku uniju jer su im cijene otišle u nebo i ostaju bez stanovnka koji idu da rade u zemlje Evropske unije.
Ne vidim zašto bi nam Hrvatska bila uzor koji treba slijediti. Da ne pričam o Thompsonu, buđenju ustaštva i, da tako kažem, kurvanju i koketiranju vlasti sa zločincima iz Drugog svjetskog rata.
Što se tiče Srbije, ona nema formalnu moć da utiče na naš evropski put, ali može da kreira negativno javno mnjenje prema Evropskoj uniji. Ona to radi tako što aplaudira vlastima u Republici Srpskoj, prije svega Miloradu Dodiku, koji je jednog dan za Evropsku uniju, drugog govori o Evroazijskoj uniji, a trećeg priča da trebamo da budemo zajedno sa Srbijom.
Takav je njihov odnos prema evropskom putu Bosne i Hercegovine, ali ono što je mnogo važnije je da i Hrvatska i Srbija žele da Bosnu i Hercegovinu kontrolišu ne samo ekonomski, već i politički preko bezbjednosnih službi.
Hrvatska i Srbija verbalno glume konstruktivne partnere, a u stvari nam vrlo često odmažu. Bilo bi mnogo bolje da su nam susjedi Danska i Norveška ili Finska, nego Srbija i Hrvatska.
Rusija, Turska, Kina
Omer Karabeg: Rusija se otvoreno protivi članstvu Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji, ona to ne krije. Šta Moskva može da uradi da ostvari svoju namjeru?
Enver Kazaz: Može da uradi strašno puno. U Dodiku ima instrument koji može da blokira kao što je blokirao donošenje proevropskih zakona u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine.
Rusija je poprilično ekonomski opustošila Republiku Srpsku, ne u tolikoj mjeri i Federaciju, ali su je opustošili drugi, naročito Turska, takozvana matica Bošnjaka. Sudar turskog, ruskog i evropskog uticaja u Bosni i Hercegovini je ideološko emocionalistički, a političke elite nametnule su autokolonizirajuće narative koje koriste na najgori mogući način za zamajavanje svojih birača. Mislim da nedostaje potpuno drugačija politička svijest.
Očekivao sam od Trojke da izračuna benefte koji su u ekonomskom i finansijskom smislu potrebni Bosni i Hercegovini. Takva računica bi pokazala da je nama Evropska unija potrebna isključivo kao neka vrsta stabilnog finansijera koji bi infrastrukturno razvio Bosnu i Hercegovinu.
Pokazalo se, međutim, da su upravo Evropska unija i međunarodna zajednica ciljano deindustrijalizirale Bosnu i Hercegovinu i učinile je ovisnom od svojih multinacionalnih kompanija, pa se mi radujemo ulasku Lidla u Bosnu i Hercegovinu.
Nova politika će teško doći u Bosnu i Hercegovinu zbog toga što njome vladaju uvozni lobiji i ljudi koji su čisti kompradori, agenti stranog kapitala. Ti ljudi su u sjeni, oni nisu na vlasti, ali su njihovi interesi presudni u donošenju odluka i bojim se da takvo stanje može dosta dugo potrajati. Čak i da Bosna i Hercegovina otvori pregovore o ulasku u Evropsku uniju, ko zna koliko bi trajali.
Kolega Puhalo pomenuo je Makedoniju kao zemlju koja je žrtva evropske birokratije. Slično je i sa Bosnom i Hercegovinom. Obje zemlje su žrtve te birokratije na različite načine, a onda dođe Rusija, dođe Turska, dođe Kina i poklope taj prostor. Zaključak je vrlo jednostavan.
Evropska unija mora rekonstruirati svoju politiku. Njoj je presudno važno da zauzme prostor Balkana, ali ne mislim da se u Evropskoj uniji o tome misli dovoljno pametno i dovoljno mudro. Nije se mislilo 30 godina. Današnja panična Evropa ne vidi da joj Rusija, Turska, i Kina ulaze na taj prostor na velika vrata.
Srđan Puhalo: Rusija može da blokira evropski put Bosne i Hercegovine onoliko koliko ima saveznika u Bosni i Hercegovini, prvenstveno u Republici Srpskoj.
Milorad Dodik je njen glavni igrač.
Rusija ima svoje interese i pokušava da ih ostvari onako kako ona misli, Nisam baš siguran da oni žele da imaju dominantan uticaj, njima odgovara, da tako kažem, jedna upala u Evropi, jedan gnojni čir koji nikako da zaraste, a mi smo za to bogom dani.
Zatim imamo Kinu koja ovih dana gradi gomilu autoputeva po Republici Srpskoj, ali ne znamo kako izgledaju ti ugovori.
Tu je, naravno, i Turska koja gleda svoje interese. Svi oni imaju svoje političare u Bosni i Hercegovini kojima su draži njihovi interesi, nego interesi vlastite zemlje.
Evropa je lijepa samo dok se čeka
Omer Karabeg: Do sada smo govorili o tome kome nije stalo do Evropske unije i ko blokira evropski put. Kome je u Bosni i Hercegovini stalo da Bosna i Hercegovina što prije uđe u Evropsku uniju?
Enver Kazaz: Moram reći da je Evropska unija poprilično izgubila kredibilitet u Bosni i Hercegovini.
Ako imate blokadu prevoznika iz Bosne i Hercegovine na prostoru Evropske unije, to je surovi polukolonijalni odnos koji mijenja percepciju Evropske unije u Bosni i Hercegovini.
Ako je Hrvatska sa svojim Thompsonom i neofašizmom u Evropskoj uniji ili Slovačka i Mađarska, onda to nije poželjno mjesto slobode i demokratije.
Mislim da veoma mali procenat stanovništva Bosne i Hercegovine vidi bilo kakvu mogućnost doglednog članstva u Evropskoj uniji. Postoji popriličan pesimizam, a i oni koji bi ušli u Evropsku uniju vide u tome samo mogućnost da lakše odu iz Bosne i Hercegovine i dobiju posao u nekoj od zemalja Evropske unije. Takvo stanje traje 30 godina.
U međuvremenu Bosna i Hercegovina je postala demografska pustinja i ne bi me začudilo da u skoroj budućnosti prevlada antievropski stav i da jačaju emocionalističke veze s Turskom, Kinom i Rusijom. Ideologija Evropske unije na prostoru Bosne i Hercegovine rapidno propada.
Srđan Puhalo: Mislim da je građanima Bosne i Hercegovine najviše stalo do Evropske unije. Istraživanje, koje je rađeno prošle godine, pokazuje da je 70 posto građana za ulazak u Evropsku uniju, 46 posto u Republici Srpskoj i 82 posto u Federaciji BiH. To nije loš procenat ali, čini mi se, da je to - parafraziraću stihove Desanke Maksimović - ne, nemoj mi prići, želim izdaleka gledati tvoja oka dva jer Evropa je lijepa samo dok se čeka, dok od sebe nagovještaj da.
Što smo bliži Evropskoj uniji, otrežnjenje je veće, pa će procenat onih koji žele u Evropsku uniju padati.
Kada pitaju ljude zašto bi u Evropsku uniju, oni kažu prije svega zbog slobode kretanja, dobijanja posla i političke stabilnosti. Misle da će ulaskom u Evropsku uniju bolje živjeti, ali pogledajmo Hrvatsku - kada su prešli sa kune na evro, to je bio šok jer je sve duplo poskupilo.
Ali šta nam je alternativa? Alternativa nam je da tavorimo ovdje u ovom našem zabranu i da se nadamo da ćemo jednog dana biti primljeni u Evropsku uniju bez ikakvih uslova - u paketu sa Makedonijom i Albanijom.
Otrežnjenje dolazi uvođenjem novog sistema ulaska u Evropsku uniju kada se opet osjećamo kao građani drugog reda. To nisu vize, ali je potcjenjivački odnos prema građanima zemalja Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije. Evropska unija gleda svoje interese, gleda kako da zadovolji svoje glasače, u njoj jača populizam i Evropska unija je danas drugačija, nego što je nekada bila.
Mislim da Evropska unija ne zna šta bi s nama. Ne samo s Bosnom i Hercegovinom, nego generalno sa ovim regionom.
Ali će svakako nastojati da iskoristi sve naše prirodne i ljudske resurse. Kad su njihove firme u pitanju, nije ih briga za ekološke standarde u Bosni i Hercegovini. Baš ih briga što nam mladi odlaze i što više nema ko da radi poslove konobara i vozača, a kamoli nešto sofisticiranije. Oni će odavde isisati sve što mogu, pa će Bosna i Hercegovina izgledati kao gerijatrijski centar sa velikim parkom, a onda će taj park da se pretvori u smetlište. I mislim da je to naša budućnost sa ili bez Evropske unije.