Američki naučnici su izgleda uspeli da kloniraju ljudski embrion, što je dostignuće koje bi moglo da pomogne u lečenju brojnih bolesti i oštećenja korišćenjem matičnih ćelija. Ali je istraživanje koje je zasnovano na sličnim tehnikama koje su korišćene 1996. kada je u Škotskoj klonirana ovca Doli, probudilo stare moralne dileme.
Istraživanje, koje je objavljeno 15.maja, sproveo je Nacionalni centar za istraživanja primata u Oregonu. Naučnici su koristili metode slične onima koje su se koristile kada je klonirana ovca Doli, stavljanjem ćelije kože odrasle jedinke u jajnu ćeliju koja je prethodno očišćena od originalnog DNK-a.
Matične ćelije, koje se mogu koristiti za pravljanje bilo koje druge vrste ćelija, su velika
nada medicine. One će možda moći da leče različite bolesti i oštećenja, poput onih koji nastaju kod srčanog udara.
Naučnik Šokrat Mitalipov izjavio je da konkretno ovo dostignuće može da pomogne u borbi protiv degenerativnih bolesti kao što je Parkinsonova ili Alchajmerova bolest:
“Parkinsonovu bolest izaziva disfunkcija određenih ćelija. U pitanju je zapravo jedna vrsta neurona koja ne proizvodi dovoljnih hemijskih jedinjenja, a kod mnogo pacijenata ove ćelije su skoro izumrle. Njih nema, a nema drugih ćelija koje bi mogle da proizvedu ova jedinjenja. Sada, mi ćemo biti u mogućnosti da naučimo kako proizvodemo ovu vrstu ćelija u laboratoriji i ugradimo u pacijente sa ovim bolestima“
Testira se i lečenje različitih drugih obolenja matičnim ćelijama iz doniranih embriona.
Ali donirane ćelije nisu imale genetski sastav pacijenta, pa ih je telo odbacivalo. Mitalipov – inače naučnik koji je etnički Ujgur, rođen u Kazahstanu – kaže da kloniranje ljudi u medicinske svrhe može da reši ovaj problem:
“Naša laboratorija želi da razvije nov način proizvodnje matičnih ćelija, ovog puta iz ćelije kože pacijenta, te će tako napravljene matične ćelije biti kompatibilne kad ih transplantujemo u ova tkiva u pacijenta.”
Kada je o etičkoj dimenziji ovih pokušaja reč, učesnici eksperimenta odbacuju kritike uz objašnjenje, da embrioni napravljeni primenom nove metode ne bi nikada mogli da postanu održiva ljudska bića. Demantuju i bojazni po kojima će kloniranje u medicinske svrhe otvoriti vrata za kloniranje živih beba. Kritičari nove metode kažu da drugi izvori matičnih ćelija mogu biti i jeftiniji i manje kontroverzni. Naučnici su već uspeli da naprave matične ćelije iz ćelija kože uz pomoć proteina. Ipak, ostaje nejasno da li su ovako dobijene matične ćelije upotrebljive u medicinske svrhe.
Istraživanje, koje je objavljeno 15.maja, sproveo je Nacionalni centar za istraživanja primata u Oregonu. Naučnici su koristili metode slične onima koje su se koristile kada je klonirana ovca Doli, stavljanjem ćelije kože odrasle jedinke u jajnu ćeliju koja je prethodno očišćena od originalnog DNK-a.
Matične ćelije, koje se mogu koristiti za pravljanje bilo koje druge vrste ćelija, su velika
nada medicine. One će možda moći da leče različite bolesti i oštećenja, poput onih koji nastaju kod srčanog udara.
Naučnik Šokrat Mitalipov izjavio je da konkretno ovo dostignuće može da pomogne u borbi protiv degenerativnih bolesti kao što je Parkinsonova ili Alchajmerova bolest:
“Parkinsonovu bolest izaziva disfunkcija određenih ćelija. U pitanju je zapravo jedna vrsta neurona koja ne proizvodi dovoljnih hemijskih jedinjenja, a kod mnogo pacijenata ove ćelije su skoro izumrle. Njih nema, a nema drugih ćelija koje bi mogle da proizvedu ova jedinjenja. Sada, mi ćemo biti u mogućnosti da naučimo kako proizvodemo ovu vrstu ćelija u laboratoriji i ugradimo u pacijente sa ovim bolestima“
Testira se i lečenje različitih drugih obolenja matičnim ćelijama iz doniranih embriona.
Ali donirane ćelije nisu imale genetski sastav pacijenta, pa ih je telo odbacivalo. Mitalipov – inače naučnik koji je etnički Ujgur, rođen u Kazahstanu – kaže da kloniranje ljudi u medicinske svrhe može da reši ovaj problem:
“Naša laboratorija želi da razvije nov način proizvodnje matičnih ćelija, ovog puta iz ćelije kože pacijenta, te će tako napravljene matične ćelije biti kompatibilne kad ih transplantujemo u ova tkiva u pacijenta.”
Kada je o etičkoj dimenziji ovih pokušaja reč, učesnici eksperimenta odbacuju kritike uz objašnjenje, da embrioni napravljeni primenom nove metode ne bi nikada mogli da postanu održiva ljudska bića. Demantuju i bojazni po kojima će kloniranje u medicinske svrhe otvoriti vrata za kloniranje živih beba. Kritičari nove metode kažu da drugi izvori matičnih ćelija mogu biti i jeftiniji i manje kontroverzni. Naučnici su već uspeli da naprave matične ćelije iz ćelija kože uz pomoć proteina. Ipak, ostaje nejasno da li su ovako dobijene matične ćelije upotrebljive u medicinske svrhe.
