Gotovo dve trećine mladih retko posećuje pozorišta, muzeje, bioskope ili koncerte, a još ređe se odlučuju na odlazak u operu ili na neku sličnu manifestaciju, govore najnoviji podaci objavljeni u Srbiji.
Mada često izgleda da je to zbog nedostatka novca i slobodnog vremena, većina njih najviše vremena provode pred TV ili računarom – što ukazuje da im za kulturu manjka interesovanja. To se vidi i na osnovu reči učenika jedne beogradske gimnazije:
Škole na tom planu nastoje da spasu šta se spasti može. Đake vode na izložbe i u pozorište, ali se to ipak ne dešava često. Drugi problem je, kako objašnjava direktorka jedne beogradske škole, Svetlana Miljenović, što su deca izložena kiču od trenutka kada uključe televizor jer većina programa promoviše pogrešne sisteme vrednosti. Zbog toga, gotovo hipnotisana deca, bez mnogo izbora, nemaju čemu drugom da se okrenu.
„Postojalo je nešto što se zvalo školski program, gde je bilo vrlo interesantnih i poučnih emisija. Takvih sadržaja sada više nema. Programske politike moraju da imaju nacionalnu koncepciju. Televizija bi morala da se pozabavi sadržajima koji će biti emitovani - u koje vreme, koja emisija, kakvog karaktera. Nije uopšte dobro što se u nekim udarnim terminima, kada deca gledaju TV, pojavljuju emisije koje uopšte ničemu ne služe“, kaže Svetlana Miljenović.
Osim oficijelne, u Beogradu postoji sijaset mesta koja neguju popularnu kulturu, gde se mogu videti neobične izložbe, učestvovati u radionicama, slušati odlična muzika ili čak recitovati poezija. Neka od njih su Kulturni centar grad, „Božidarac”, „Parobrod”, „Rex” ili BIGZ gde se u klubu „Čekaonica”, u sklopu Poezina, često organizuje recitovanje poezije na potpuno drugačiji način.
Ovakve manifestacije, ali i brojni drugi događaji na takozvanoj „podzemnoj” sceni Beograda, imaju svoju stalnu i posvećenu publiku. Razlog za to je, objašnjava muzičarka Ivana Rašić, koja nastupa pod imenom Sajsi MC, neposredniji odnos prema mladima, zbog čega se uvek rado vraćaju. Pogotovo što ih sa druge strane čeka okoštala kultura koja je prestala da komunicira sa ljudima i postoji samo za sebe.
„To je za one ljude koji žele da odu malo dalje, koji dovode u pitanje neke stvari. To je za ljude koji žele nešto više, kojima su umetnost i muzika jako bitni. To se odvija na nekom skroz drugačijem nivou. Taj nivo je intenzivniji i humaniji“, kaže Ivana Rašić.
Motivisanje od detinjstva
Mladi koji žele da odu malo dalje, mogu da prošetaju do centra Beograda i obiđu „Parobrod”. Tamo se gotovo svakodnevno organizuju izložbe, projekcije filmova, pozorišne predstave, koje su, uprkos letargiji većine mladih, prilično dobro posećene - kaže direktorka Milena Rajković:
„Kod nas su funkcionisale DJ radionice, gde su neka od najpoznatijih DJ imena, zaista vežbali sa mladim ljudima, koji su ipak prošli neku selekciju. Oni su dobili priliku da pokažu svima šta su naučili. Tu su i radionice brejk densa. Mislim da upravo neki takav odabir tema i veština, približavaju mlade ljude, prvo kroz subkulturu, a kasnije oni postaju vaša stalna publika. Naravno da će onda doći i na izložbu konceptualne umetnosti ili prezentaciju neke vrlo ozbiljne knjige.“
Šta je onda još, osim poboljšanja kvaliteta TV programa koji se nudi mladima i neposrednijeg pristupa, potrebno da bi oni bili zainteresovaniji za kulturu?
Profesorka Fakulteta političkih nauka, Jelena Đorđević, skreće pažnju na roditelje, koji bi, prema njenom mišljenju, svoju decu od malih nogu trebali da motivišu i upućuju na prave vrednosti. Sticanje interesovanja od samog početka, kasnije će im pomoći da promene kanal ili ostave časopis koji promoviše subkulturu za jednokratnu upotrebu - koju naziva kičom i šundom, ali i zaborave na narodnjake.
„Koliko god da jeste kič, u društvu uvek postoji potreba za nekim oplemenjavanjem života, osećanjem pripadnosti i deljenjem mišljenja. To, kad bi se podsticalo na bilo koji način, kad bi bili svi malo aktivniji u tom udruživanju, mislim da bi to bilo izuzetno značajno. Bilo bi mnogo veće interesovanje i situacija bi se poboljšala. To bi značilo nešto dobro za celokupno društvo“, naglašava profesorka Đorđević.
Nasuprot slabom interesovanju za kulturu, stoji podatak da u Srbiji iz dana u dan raste broj korisnika društvenih mreža.
S obzirom na to da skoro dve trećine mladih nije zainteresovano za kulturu, činjenica koja bi mogla da šokira je da čak 86 odsto srednjoškolaca ima otvoren profil na Fejsbuku – gde uglavnom provode svoje slobodno vreme.
Mada često izgleda da je to zbog nedostatka novca i slobodnog vremena, većina njih najviše vremena provode pred TV ili računarom – što ukazuje da im za kulturu manjka interesovanja. To se vidi i na osnovu reči učenika jedne beogradske gimnazije:
Škole na tom planu nastoje da spasu šta se spasti može. Đake vode na izložbe i u pozorište, ali se to ipak ne dešava često. Drugi problem je, kako objašnjava direktorka jedne beogradske škole, Svetlana Miljenović, što su deca izložena kiču od trenutka kada uključe televizor jer većina programa promoviše pogrešne sisteme vrednosti. Zbog toga, gotovo hipnotisana deca, bez mnogo izbora, nemaju čemu drugom da se okrenu.
„Postojalo je nešto što se zvalo školski program, gde je bilo vrlo interesantnih i poučnih emisija. Takvih sadržaja sada više nema. Programske politike moraju da imaju nacionalnu koncepciju. Televizija bi morala da se pozabavi sadržajima koji će biti emitovani - u koje vreme, koja emisija, kakvog karaktera. Nije uopšte dobro što se u nekim udarnim terminima, kada deca gledaju TV, pojavljuju emisije koje uopšte ničemu ne služe“, kaže Svetlana Miljenović.
Osim oficijelne, u Beogradu postoji sijaset mesta koja neguju popularnu kulturu, gde se mogu videti neobične izložbe, učestvovati u radionicama, slušati odlična muzika ili čak recitovati poezija. Neka od njih su Kulturni centar grad, „Božidarac”, „Parobrod”, „Rex” ili BIGZ gde se u klubu „Čekaonica”, u sklopu Poezina, često organizuje recitovanje poezije na potpuno drugačiji način.
Ovakve manifestacije, ali i brojni drugi događaji na takozvanoj „podzemnoj” sceni Beograda, imaju svoju stalnu i posvećenu publiku. Razlog za to je, objašnjava muzičarka Ivana Rašić, koja nastupa pod imenom Sajsi MC, neposredniji odnos prema mladima, zbog čega se uvek rado vraćaju. Pogotovo što ih sa druge strane čeka okoštala kultura koja je prestala da komunicira sa ljudima i postoji samo za sebe.
„To je za one ljude koji žele da odu malo dalje, koji dovode u pitanje neke stvari. To je za ljude koji žele nešto više, kojima su umetnost i muzika jako bitni. To se odvija na nekom skroz drugačijem nivou. Taj nivo je intenzivniji i humaniji“, kaže Ivana Rašić.
Motivisanje od detinjstva
Mladi koji žele da odu malo dalje, mogu da prošetaju do centra Beograda i obiđu „Parobrod”. Tamo se gotovo svakodnevno organizuju izložbe, projekcije filmova, pozorišne predstave, koje su, uprkos letargiji većine mladih, prilično dobro posećene - kaže direktorka Milena Rajković:
„Kod nas su funkcionisale DJ radionice, gde su neka od najpoznatijih DJ imena, zaista vežbali sa mladim ljudima, koji su ipak prošli neku selekciju. Oni su dobili priliku da pokažu svima šta su naučili. Tu su i radionice brejk densa. Mislim da upravo neki takav odabir tema i veština, približavaju mlade ljude, prvo kroz subkulturu, a kasnije oni postaju vaša stalna publika. Naravno da će onda doći i na izložbu konceptualne umetnosti ili prezentaciju neke vrlo ozbiljne knjige.“
Šta je onda još, osim poboljšanja kvaliteta TV programa koji se nudi mladima i neposrednijeg pristupa, potrebno da bi oni bili zainteresovaniji za kulturu?
Profesorka Fakulteta političkih nauka, Jelena Đorđević, skreće pažnju na roditelje, koji bi, prema njenom mišljenju, svoju decu od malih nogu trebali da motivišu i upućuju na prave vrednosti. Sticanje interesovanja od samog početka, kasnije će im pomoći da promene kanal ili ostave časopis koji promoviše subkulturu za jednokratnu upotrebu - koju naziva kičom i šundom, ali i zaborave na narodnjake.
„Koliko god da jeste kič, u društvu uvek postoji potreba za nekim oplemenjavanjem života, osećanjem pripadnosti i deljenjem mišljenja. To, kad bi se podsticalo na bilo koji način, kad bi bili svi malo aktivniji u tom udruživanju, mislim da bi to bilo izuzetno značajno. Bilo bi mnogo veće interesovanje i situacija bi se poboljšala. To bi značilo nešto dobro za celokupno društvo“, naglašava profesorka Đorđević.
Nasuprot slabom interesovanju za kulturu, stoji podatak da u Srbiji iz dana u dan raste broj korisnika društvenih mreža.
S obzirom na to da skoro dve trećine mladih nije zainteresovano za kulturu, činjenica koja bi mogla da šokira je da čak 86 odsto srednjoškolaca ima otvoren profil na Fejsbuku – gde uglavnom provode svoje slobodno vreme.
