Haški optuženik Ratko Mladić od Srbije ponovo dobija vojnu penziju. Pravnici kažu da činjenica da je optuženik za genocid u Bosni i Hercegovini tokom i posle službe bio na platnom spisku Beograda jeste značajan podatak, ali da bi tek njegovo svedočenje na predstojećem suđenju moglo da donese nove probleme Srbiji zbog uloge u ratu.
Penzija haškog optuženika Ratka Mladića odmrznuta je i njegovoj porodici u Beogradu je isplaćeno oko pedeset hiljada evra za poslednjih šest godina.
Jednom od najtraženijih svetskih begunaca penzija je poslednji put isplaćena u decembru 2005, kada mu je država zamrzla račun u trenutku dok je bezuspešno pokušavala da ga pronađe, i kada je pod pritiskom međunarodne zajednice počela da primenjuje nove načine potrage uključujući i otkrivanje mreže pomagača.
Nakon što je uhapšen, u pritvoru je potpisao novo ovlašćenje na osnovu kog je njegov sin podigao više od 60 do sada zamrznutih penzija, kaže Miloš Šaljić, advokat Ratka Mladića.
“Sve mu je isplaćeno. Nije bilo potrebe da se donosi bilo kakva sudska odluka, jer je njegova penzija samo mirovala zbog toga što nije bilo osobe koja bi mogla da je podiže. Kada je prošlo ovlašćenje isteklo on ga nije preneo ni na koga, a sam nije mogao da podiže penziju”, naveo je Šaljić.
Miloš Šaljić
Ovlašćenje da podignu Mladićevu penziju prethodno su imali i Branislav Puhalo i Blagoje Govedarica, tada aktivni oficiri Vojske Srbije i Crne Gore, koji su tokom bekstva haškog optuženika sumnjičeni da učestvuju u njegovom skrivanju. Ratko Mladić plate i penzije je, kao oficir koji je vojno službovanje počeo u JNA, primao od SFRJ, SR Jugoslavije, Državne zajednice Srbija i Crna Gora, i Srbije.
Iako je bio načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske, Mladić je sa još nekoliko stotina vojnih lica bio na spisku 30. kadrovskog centra Vojske Jugoslavije, preko kog je, između ostalog, tokom sukoba u Bosni i Hercegovini Srbija finansijski pomagala vojsku bosanskih Srba.
Bojan Dimitrijević, nekadašnji savetnik ministra odbrane SR Jugoslavije, kaže da je taj centar Beograd osnovao još 1993. godine da bi rešio status oficira nekadašnje JNA na službi u BiH.
“Plata za ljude u Vojsci Republike Srpske je obezbeđivana kroz 30. kadrovski centar VJ. Odnosno, ja ne znam odakle su stizala sredstva, ali su prinadležnosti, sve statusne odrednice, ili karijere bilo kog od tih ljudi koji su vođeni u 30. kadrovskom centru bile vođene ovde kod nas. Ideja njegovog nastanka je bila da se tim ljudima koji su ostali na frontu posle povlačenja JNA u maju 92, znači na terenu, kroz jednu takvu formu obezbede njihova statusna pitanja. Znači, primanja, penzije, zdravstveno osiguranje…” objašnjava Dimitrijević.
Osovina Beograd - Pale
Način na koji je Ratko Mladić formalno završio vojnu karijeru delimično je nerazjašnjen jer je, nakon što je posle Dejskog sporazuma smenjen u bosansko-hercegovačkom entitetu Republici Srpskoj, u Beogradu dobijao platu 30. kadrovskog centra Vojske Jugoslavije sve do njegovog ukidanja 2002.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, tvrdi da i te činjenice iz Mladićeve biografije ukazuju na povezanost Srbije i Republike Srpske u ratno vreme.
“Sve te činjenice pokazuju usku vezu Beograda i Republike Srpske, odnosno ukazuju na to da Republika Srpska ni na koji način ne bi opstala da nije bilo te logističke, finansijske i vojne pomoći Srbije za sve vreme rata u BiH i nakon toga. Suđenje Ratku Mladiću može biti vrlo važan pokazatelj upravo te osovine Beograd-Pale. I to je najverovatnije ono zbog čega Ratko Mladić svih ovih godina nije bio isporučen”, ocenjuje Biserko.
Prema podacima Haškog tribunala, 16. juna 2001. Mladić je skinut sa evidencije profesionalnih vojnika Vojske Jugoslavije, a ukaz o njegovom penzionisanju koji je kao predsednik države trebalo da potpiše Vojislav Koštunica nije pronađen.
Prema dokumentaciji koja je dostavljena Haškom tribunalu, naredbu o osnivanju 30. kadrovskog centra Vojske Jugoslavije potpisao je Zoran Lilić, predsednik SR Jugoslavije, koji je u leto 94.
Ratka Mladića unapredio u čin general-potpukovnika, što je nedugo zatim učinio i predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.
Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava, veruje da pitanja ko je i po kom osnovu davao platu Mladiću, kao i od koga dobija penziju, ne mogu imati veliki uticaj na njegovo suđenje za genocid u Hagu.
Međutim, kaže Stojanović, koji je i bivši pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, Srbija bi pred tim sudom mogla da se suoči sa novim optužbama ukoliko Ratko Mladić pokuša da se odbrani tvdeći da je naređenja dobijao iz Beograda.
“Bojim se da bi, recimo, Mladić na saslušanju mogao da izjavi da je uoči masakra u Srebrenici telefonirao u Beograd i da mu je recimo Slobodan Milošević rekao ‘Radite šta hoćete’, ili nešto slično. Time bi Mladić Srbiji mogao da nanese veliku štetu. U tom slučaju bi Bosna i Hercegovina mogla da obnovi proces protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde. To naravno ne bi moglo da se učini samo na osnovu njegove izjave, ali ako on to izjavi to je već jedno svedočenje. A ako bi on našao dokaze kojima bi to potvrdio, to bi onda bilo ozbiljno”, ističe Stojanović.
Prva penzija haškog optuženika Ratka Mladića koja će nakon zamrzavanja njegovih primanja pre šest godina biti isplaćena iz budžeta Srbije je za mesec jun i iznosiće oko 80.000 dinara, što je oko 800 evra.
Sve o hapšenju optuženika za genocid i zločine protiv čovječnosti nakon 15 godina bježanja od pravde. Svjedočenja, analize, komentari, multimedija.
Penzija haškog optuženika Ratka Mladića odmrznuta je i njegovoj porodici u Beogradu je isplaćeno oko pedeset hiljada evra za poslednjih šest godina.
Jednom od najtraženijih svetskih begunaca penzija je poslednji put isplaćena u decembru 2005, kada mu je država zamrzla račun u trenutku dok je bezuspešno pokušavala da ga pronađe, i kada je pod pritiskom međunarodne zajednice počela da primenjuje nove načine potrage uključujući i otkrivanje mreže pomagača.
Nakon što je uhapšen, u pritvoru je potpisao novo ovlašćenje na osnovu kog je njegov sin podigao više od 60 do sada zamrznutih penzija, kaže Miloš Šaljić, advokat Ratka Mladića.
“Sve mu je isplaćeno. Nije bilo potrebe da se donosi bilo kakva sudska odluka, jer je njegova penzija samo mirovala zbog toga što nije bilo osobe koja bi mogla da je podiže. Kada je prošlo ovlašćenje isteklo on ga nije preneo ni na koga, a sam nije mogao da podiže penziju”, naveo je Šaljić.
Ovlašćenje da podignu Mladićevu penziju prethodno su imali i Branislav Puhalo i Blagoje Govedarica, tada aktivni oficiri Vojske Srbije i Crne Gore, koji su tokom bekstva haškog optuženika sumnjičeni da učestvuju u njegovom skrivanju. Ratko Mladić plate i penzije je, kao oficir koji je vojno službovanje počeo u JNA, primao od SFRJ, SR Jugoslavije, Državne zajednice Srbija i Crna Gora, i Srbije.
Iako je bio načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske, Mladić je sa još nekoliko stotina vojnih lica bio na spisku 30. kadrovskog centra Vojske Jugoslavije, preko kog je, između ostalog, tokom sukoba u Bosni i Hercegovini Srbija finansijski pomagala vojsku bosanskih Srba.
Bojan Dimitrijević, nekadašnji savetnik ministra odbrane SR Jugoslavije, kaže da je taj centar Beograd osnovao još 1993. godine da bi rešio status oficira nekadašnje JNA na službi u BiH.
“Plata za ljude u Vojsci Republike Srpske je obezbeđivana kroz 30. kadrovski centar VJ. Odnosno, ja ne znam odakle su stizala sredstva, ali su prinadležnosti, sve statusne odrednice, ili karijere bilo kog od tih ljudi koji su vođeni u 30. kadrovskom centru bile vođene ovde kod nas. Ideja njegovog nastanka je bila da se tim ljudima koji su ostali na frontu posle povlačenja JNA u maju 92, znači na terenu, kroz jednu takvu formu obezbede njihova statusna pitanja. Znači, primanja, penzije, zdravstveno osiguranje…” objašnjava Dimitrijević.
Osovina Beograd - Pale
Način na koji je Ratko Mladić formalno završio vojnu karijeru delimično je nerazjašnjen jer je, nakon što je posle Dejskog sporazuma smenjen u bosansko-hercegovačkom entitetu Republici Srpskoj, u Beogradu dobijao platu 30. kadrovskog centra Vojske Jugoslavije sve do njegovog ukidanja 2002.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, tvrdi da i te činjenice iz Mladićeve biografije ukazuju na povezanost Srbije i Republike Srpske u ratno vreme.
“Sve te činjenice pokazuju usku vezu Beograda i Republike Srpske, odnosno ukazuju na to da Republika Srpska ni na koji način ne bi opstala da nije bilo te logističke, finansijske i vojne pomoći Srbije za sve vreme rata u BiH i nakon toga. Suđenje Ratku Mladiću može biti vrlo važan pokazatelj upravo te osovine Beograd-Pale. I to je najverovatnije ono zbog čega Ratko Mladić svih ovih godina nije bio isporučen”, ocenjuje Biserko.
Prema podacima Haškog tribunala, 16. juna 2001. Mladić je skinut sa evidencije profesionalnih vojnika Vojske Jugoslavije, a ukaz o njegovom penzionisanju koji je kao predsednik države trebalo da potpiše Vojislav Koštunica nije pronađen.
Prema dokumentaciji koja je dostavljena Haškom tribunalu, naredbu o osnivanju 30. kadrovskog centra Vojske Jugoslavije potpisao je Zoran Lilić, predsednik SR Jugoslavije, koji je u leto 94.
Ratka Mladića unapredio u čin general-potpukovnika, što je nedugo zatim učinio i predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.
Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava, veruje da pitanja ko je i po kom osnovu davao platu Mladiću, kao i od koga dobija penziju, ne mogu imati veliki uticaj na njegovo suđenje za genocid u Hagu.
Međutim, kaže Stojanović, koji je i bivši pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, Srbija bi pred tim sudom mogla da se suoči sa novim optužbama ukoliko Ratko Mladić pokuša da se odbrani tvdeći da je naređenja dobijao iz Beograda.
“Bojim se da bi, recimo, Mladić na saslušanju mogao da izjavi da je uoči masakra u Srebrenici telefonirao u Beograd i da mu je recimo Slobodan Milošević rekao ‘Radite šta hoćete’, ili nešto slično. Time bi Mladić Srbiji mogao da nanese veliku štetu. U tom slučaju bi Bosna i Hercegovina mogla da obnovi proces protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde. To naravno ne bi moglo da se učini samo na osnovu njegove izjave, ali ako on to izjavi to je već jedno svedočenje. A ako bi on našao dokaze kojima bi to potvrdio, to bi onda bilo ozbiljno”, ističe Stojanović.
Prva penzija haškog optuženika Ratka Mladića koja će nakon zamrzavanja njegovih primanja pre šest godina biti isplaćena iz budžeta Srbije je za mesec jun i iznosiće oko 80.000 dinara, što je oko 800 evra.
Sve o Ratku Mladiću
Sve o hapšenju optuženika za genocid i zločine protiv čovječnosti nakon 15 godina bježanja od pravde. Svjedočenja, analize, komentari, multimedija.
