Broj građana Srbije koji se protive izručenju Ratka Mladića značajno je porastao pa tako, prema poslednjim istraživanjima, haški optuženik ima preko 40 procenata podrške, dok je broj onih koji smatraju da treba da bude u Hagu pao na svega 25 posto.
Dok vlasti ovaj trend objašnjavaju negativnim uticajem “pritisaka iz međunarodne zajednice”, analitičari procenjuju da su podaci rezultat odnosa vladajuće elite prema pitanju ratnih zločina, ali i opšte atmosfere u javnosti u kojoj se odgovorni tretiraju kao heroji.
Uoči posete glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, koji Srbiji neće dati prelaznu ocenu za dalje evropske integracije dok Ratko Mladić ne bude u Hagu, podrška ovom najtraženijem beguncu u Srbiji je veća nego ikada. Svetlana Logar iz agencije Stratedžik marketing kaže da su proteklog meseca, na pitanje - da li izručenje Mladića jeste ili nije u interesu zemlje, dobili sledeće rezultate:
“43 posto građana je reklo da se ne slaže da je isporuka Ratka Mladića u interesu Srbije, a 26 posto je reklo da se slaže.”
Još veću podršku haškom optuženiku beleže istraživanja koja sprovode u Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom. Ona je, prema rečima predsednika Saveta Rasima Ljajića, premašila 50 posto. Ljajić navodi da se ovakav trend beleži posle izručenja Radovana Karadžića, a ima i objašnjenje zašto je to tako:
“Kada su ljudi videli da je i nakon hapšenja Karadžića pritisak da se hapsi Mladić još veći, da je stalno to bila politika uslovljavanja, onda je opadala i podrška za izručivanje Mladića. Nikada u istarživanjima nismo imali manje onih koji kažu da su za izručenje Mladića, svega 25, 97 posto.”
Iako tvrdi da ga ovakav trend neće omesti u nameri da Mladića uhapsi i izruči, kako svakodnevno obećava, do kraja godine, Ljajić je najavio da će rezultate istraživanja predstaviti i Bramercu lično. Valjda kako bi mu unapred pokazao štetnost poruka koje donosi, ali i kakvim se preprekama odupiru vlasti u svojim višegodišnjim neuspelim naporima da pronađu generala.
UZROK U DEVEDESETIM
Iako isti primer rasta podrške Mladiću posle hapšenja Karadžića navodi i Svetlana Logar, ona poručuje da bi uzrok takvim rezulatatima Ljajić i drugi nadležni trebalo da traže u sopstvenim, a ne porukama međunarodne zajednice:
“Ako se govori o pritisku, o ucenjivanju, o uslovljavanju, onda naša javnost to tako i tumači. Konačno, ako se više govori o tome zašto je Ratko Mladić zapravo optužen i da li mi takvu optužnicu sa tačke gledišta sistema vrednosti prihvatamo ili ne, onda je to sasvim drugačija poruka koja bi bila i shvaćena drugačije.”
Odsustvu prave i jasne poruke vlasti zbog čega Mladić mora da bude izručen Hagu treba dodati jak učinak nacionalističkih partija, koje čak i Skupštinu Srbije pretvaraju u za njega sigurnu kuću. Izručenje “slavnog srpskog generala”, kako ga u javnosti zovu Šešeljevi Radikali suprotno je nacionalnom interesu zemlje, uz ostale poručuje funkcioner SRS Milorad Mirčić:
“To je ono što je elitno u srpskom narodu. Nije haški tribunal skupio ono što ne valja.”
Slični stavovi mogu se čuti i u anketi koju je u među građanima zabeležio naš dopisnik Miloš Ivanović.
CRNA SLIKA
Uz svakodnevne poruke podrške, u knjižarama u Srbiji možete pronaći brojne naslove koji veličaju optuženike, kao i same haške autore, njihov lik dočekuje vas samo što stignete u Beograd, po izlasku sa autobuske stanice na tezgama se smeše sa majica, postera, bedževa…
“Sve ovo crna je i bolesna slika današnjeg srpkog društva”, ocenjuje književnik i jedan od najoštrijih boraca protiv Miloševićeve ratne politike Vidosav Stevanović. Uzrok joj vidi u devedesetim godinama, kada je stvoren potpuno pogrešan pogled na svet:
“Jedan od njih je da zločinac može biti heroj. A ono što treba zapaziti to je da se ni država, koja ima obavezu da se pridržava bar svojih zakona ako ne tuđih zakona, ne bori protiv takvog mišljenja. Intelektualna elita, koja je devedesetih godina obavila krvavi posao propagande za jedan krvavi posao koji je posle toga nastao, nastavlja i dalje svoj posao zamenjivanja teza. Sve skupa, društvo je bolesno, dijagnoza nije postavljena, država ne čini šta treba, mediji umnogome doprinose iskrivljavanju slike, a srpska inteligencija, mislim na ono što sebe veleumno naziva srpskom elitom, radi potpuno štetan i strašan posao.”
Sada na potezu su državni čelnici koji će morati da ispune jedno od obećanja: ili će do kraja godine isporučiti Mladića ili će taj posao prepustiti nekom drugom. U protivnom, neće ni biti potrebno istraživati da li i dalje raste podrška koju u Srbiji uživa Ratko Mladić.
Dok vlasti ovaj trend objašnjavaju negativnim uticajem “pritisaka iz međunarodne zajednice”, analitičari procenjuju da su podaci rezultat odnosa vladajuće elite prema pitanju ratnih zločina, ali i opšte atmosfere u javnosti u kojoj se odgovorni tretiraju kao heroji.
Uoči posete glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, koji Srbiji neće dati prelaznu ocenu za dalje evropske integracije dok Ratko Mladić ne bude u Hagu, podrška ovom najtraženijem beguncu u Srbiji je veća nego ikada. Svetlana Logar iz agencije Stratedžik marketing kaže da su proteklog meseca, na pitanje - da li izručenje Mladića jeste ili nije u interesu zemlje, dobili sledeće rezultate:
“43 posto građana je reklo da se ne slaže da je isporuka Ratka Mladića u interesu Srbije, a 26 posto je reklo da se slaže.”
Još veću podršku haškom optuženiku beleže istraživanja koja sprovode u Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom. Ona je, prema rečima predsednika Saveta Rasima Ljajića, premašila 50 posto. Ljajić navodi da se ovakav trend beleži posle izručenja Radovana Karadžića, a ima i objašnjenje zašto je to tako:
“Kada su ljudi videli da je i nakon hapšenja Karadžića pritisak da se hapsi Mladić još veći, da je stalno to bila politika uslovljavanja, onda je opadala i podrška za izručivanje Mladića. Nikada u istarživanjima nismo imali manje onih koji kažu da su za izručenje Mladića, svega 25, 97 posto.”
Iako tvrdi da ga ovakav trend neće omesti u nameri da Mladića uhapsi i izruči, kako svakodnevno obećava, do kraja godine, Ljajić je najavio da će rezultate istraživanja predstaviti i Bramercu lično. Valjda kako bi mu unapred pokazao štetnost poruka koje donosi, ali i kakvim se preprekama odupiru vlasti u svojim višegodišnjim neuspelim naporima da pronađu generala.
UZROK U DEVEDESETIM
Iako isti primer rasta podrške Mladiću posle hapšenja Karadžića navodi i Svetlana Logar, ona poručuje da bi uzrok takvim rezulatatima Ljajić i drugi nadležni trebalo da traže u sopstvenim, a ne porukama međunarodne zajednice:
“Ako se govori o pritisku, o ucenjivanju, o uslovljavanju, onda naša javnost to tako i tumači. Konačno, ako se više govori o tome zašto je Ratko Mladić zapravo optužen i da li mi takvu optužnicu sa tačke gledišta sistema vrednosti prihvatamo ili ne, onda je to sasvim drugačija poruka koja bi bila i shvaćena drugačije.”
Odsustvu prave i jasne poruke vlasti zbog čega Mladić mora da bude izručen Hagu treba dodati jak učinak nacionalističkih partija, koje čak i Skupštinu Srbije pretvaraju u za njega sigurnu kuću. Izručenje “slavnog srpskog generala”, kako ga u javnosti zovu Šešeljevi Radikali suprotno je nacionalnom interesu zemlje, uz ostale poručuje funkcioner SRS Milorad Mirčić:
“To je ono što je elitno u srpskom narodu. Nije haški tribunal skupio ono što ne valja.”
Slični stavovi mogu se čuti i u anketi koju je u među građanima zabeležio naš dopisnik Miloš Ivanović.
CRNA SLIKA
Uz svakodnevne poruke podrške, u knjižarama u Srbiji možete pronaći brojne naslove koji veličaju optuženike, kao i same haške autore, njihov lik dočekuje vas samo što stignete u Beograd, po izlasku sa autobuske stanice na tezgama se smeše sa majica, postera, bedževa…
“Sve ovo crna je i bolesna slika današnjeg srpkog društva”, ocenjuje književnik i jedan od najoštrijih boraca protiv Miloševićeve ratne politike Vidosav Stevanović. Uzrok joj vidi u devedesetim godinama, kada je stvoren potpuno pogrešan pogled na svet:
“Jedan od njih je da zločinac može biti heroj. A ono što treba zapaziti to je da se ni država, koja ima obavezu da se pridržava bar svojih zakona ako ne tuđih zakona, ne bori protiv takvog mišljenja. Intelektualna elita, koja je devedesetih godina obavila krvavi posao propagande za jedan krvavi posao koji je posle toga nastao, nastavlja i dalje svoj posao zamenjivanja teza. Sve skupa, društvo je bolesno, dijagnoza nije postavljena, država ne čini šta treba, mediji umnogome doprinose iskrivljavanju slike, a srpska inteligencija, mislim na ono što sebe veleumno naziva srpskom elitom, radi potpuno štetan i strašan posao.”
Sada na potezu su državni čelnici koji će morati da ispune jedno od obećanja: ili će do kraja godine isporučiti Mladića ili će taj posao prepustiti nekom drugom. U protivnom, neće ni biti potrebno istraživati da li i dalje raste podrška koju u Srbiji uživa Ratko Mladić.