Mladi u Srbiji sve su nasilniji, a poslednjih godina ovaj problem mnogo je uočljiviji jer tinejdžeri snimke svojih nedela često objavljuju na Internetu. Fizička i verbalna agresija, korišćenje oružja i napadi na vršnjake i starije, odavno nisu retkost. Dok se roditelji pitaju šta je to snašlo omladinu, stručnjaci kažu da deca odrastaju u društvu u kom više ništa nije isto kao pre.
Brutalne tuče školaraca u kojima „sevaju“ noževi i mačete, zlostavljanje vršnjaka, slučajevi u kojima se đaci pesnicama obračunavaju sa nastavnicima, psuju ih, prete i vređaju, ulasci na motorima u učionicu, demoliranje školskih klupa, tabli i stolica, do bizarne zabave „udari druga na času koprivom po licu“, samo su neke od situacija u kojima su glavni akteri mladi u Srbiji.
Da to nisu samo novinske vesti i slučajevi koji se negde daleko dešavaju nekom drugom, najbolje znaju mladi jer su mnogi od njih bili na meti agresivnih vršnjaka. Učenici jedne srednje škole iz Beograda kažu za RSE da je nasilje postalo svakodnevica:
Raspad sistema vrednosti - najkraći je odgovor koji sociolozi i drugi stručnjaci nude na pitanje zbog čega kod mladih više nema straha od sankcija za loše ponašanje i autoriteta, kao što su nekada bili roditelji i nastavnici.
Dragan Vujović, pedagog sa više od 30 godina iskustva u radu sa decom, kaže da je nasilje logična posledica rezignacije i decenija loših uticaja:
„Takva bezosećajnost je zato što su rasli u vremenu kada su gledali na televiziji obezglavljene ljude, pobijene i sve se to stalno forsiralo. Stalno su im pred očima negativni uzori, ovo što gledamo i čitamo u štampi, kriminalci, raznorazni dileri, pevačice iz silikonske doline i slično. Oni olako žive, a ne ulažu neki poseban trud. Tu je sistem najviše kriv. Roditelji su nemoćni jer se i oni bore kako da prežive jer ne mogu da dođu do posla. Oni nemaju nikakvu budućnost", naglašava Vujović.
Vremena su se toliko promenila, da je u najvećim gradovima Srbije poslednjih godina zabeležen porast nasilništva i ubistava koja čine maloletnici, koji u te situacije najčešće dospevaju zbog neraščišćenih konflikata, nastojeći da kroz svađu i tuču reše problem. Prilikom izvršenja tih dela, govori policijska statistika, maloletnici najčešće koriste noževe i drvene motke, a ređe vatreno oružje.
Nema osude okoline
Na šta su sve spremna pojedina deca - pokazao je nedavni slučaj iz Novog Sada u kom je grupa osnovaca, bez ikakvog razloga, na ulici pretukla Ivana Janeša, koji je tada rekao da su mu u prolazu izgovorili: „Ti si peder”, posle čega je završio u urgentnom centru:
„Slomili su mi nos. Primećujem da mnogo slabije vidim. Mutno mi je dok gledam. Kao društvo smo totalno promašili. Ni morala, ni odgovornosti, ni poštovanja.”
Javnost je bila šokirana podatkom da su dečaci, koji su prebili ovog mladog profesora matematike, kao i brojni maloletnici u mnogim drugim brutalnim incidentima, bili mlađi od 14 godina. Po ovdašnjem zakonu, deca do tog uzrasta ne podležu krivičnoj odgovornosti.
Pre više od dve godine u Nišu se ubio četrnaestogodišnji dečak zbog toga što su ga vršnjaci zlostavljali u školi. Sve je trajalo duže od osam meseci. Pretukli su ga više puta, stalno su ga vređali i jurili, a sve su to pratile i brojne pretnje zlostavljača na Facebooku.
Biljana Grujić, iz Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod dece, rekla je da su mladi sve agresivniji i da su u poslednje vreme česti novi modeli nasilja:
„Nasilje, posebno ako govorimo o nasilju koje se dešava u školi, je vrlo usko povezano sa virtualnim svetom, u smislu da kavge i začkoljice počinju na društvenim mrežama, da bi se posle došlo do fizičkih kontakata i tuče u stvarnom svetu", navodi Biljana Grujić.
Svoje nasilne akcije u školama, u kojima najčešće strada inventar po učionicama, mladi često snimaju i video klipove postavljaju na društvene mreže, a nisu retki ni snimci na kojima puše marihuanu ili maltretiraju nastavnike. Najnoviji snimak koji je upozorio javnost na ponašanje dela mladih je video koji je objavilo nekoliko učenika čačanske gimnazije, kako se u učionici skidaju goli, uništavaju školsku imovinu i u bokserskom stavu plaše starije prolaznike.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih škola, rekao je da u višedecenijskoj karijeri predavača informatike nikada nije video više nasilja đaka nad nastavnicima, nego danas:
„Bukvalno predstavlja noćnu moru. Nagledao sam se od psovki, do izbacivanja nastavnika iz učionice, do guranja nastavnika, guranja klupa prema nastavniku, pretnji", kaže Antić.
O tome kako se oseća kada doživi takve stvari od dece, Antić kaže:
„Postiđeno i toliko neprijatno da se pitate šta radite. Direktori te probleme ne prijavljuju nikome i guraju ih pod tepih. Šta drugo da radite, nego da saginjete glavu i ćutite i izvršavate svoje obaveze, bez obzira na pretnje i ponižavanja.”
Uzroke lošeg ponašanja mladih, stručnjaci objašnjavaju i time da počinioci nasilnih dela više ne nailaze na osudu okoline, memaštinom i sve većim brojem rasturenih porodica, činjenicom da je škola izgubila vaspitnu ulogu, ali i pogubnim uticajem medija koji često podstiču nasilje.
Sami mladi, koji su govorili u jednoj beogradskoj školi, nemaju odgovor zašto je među njima nasilje tako prisutno:
Biljana Grujić zaključuje da jedino celo društvo, sistemskim merama, može da se izbori sa ovim problemom:
„Ne postoji čarobni štapić. Proces resocijalizacije svih nas će potrajati, a jedan od uslova da uspe jeste da krenemo sa edukacijom i osvešćivanjem dece predškolskog uzrasta, ali isto tako paralelno raditi edukaciju sa roditeljima i prosvetnim radnicima.“
Brutalne tuče školaraca u kojima „sevaju“ noževi i mačete, zlostavljanje vršnjaka, slučajevi u kojima se đaci pesnicama obračunavaju sa nastavnicima, psuju ih, prete i vređaju, ulasci na motorima u učionicu, demoliranje školskih klupa, tabli i stolica, do bizarne zabave „udari druga na času koprivom po licu“, samo su neke od situacija u kojima su glavni akteri mladi u Srbiji.
Da to nisu samo novinske vesti i slučajevi koji se negde daleko dešavaju nekom drugom, najbolje znaju mladi jer su mnogi od njih bili na meti agresivnih vršnjaka. Učenici jedne srednje škole iz Beograda kažu za RSE da je nasilje postalo svakodnevica:
Raspad sistema vrednosti - najkraći je odgovor koji sociolozi i drugi stručnjaci nude na pitanje zbog čega kod mladih više nema straha od sankcija za loše ponašanje i autoriteta, kao što su nekada bili roditelji i nastavnici.
Dragan Vujović, pedagog sa više od 30 godina iskustva u radu sa decom, kaže da je nasilje logična posledica rezignacije i decenija loših uticaja:
„Takva bezosećajnost je zato što su rasli u vremenu kada su gledali na televiziji obezglavljene ljude, pobijene i sve se to stalno forsiralo. Stalno su im pred očima negativni uzori, ovo što gledamo i čitamo u štampi, kriminalci, raznorazni dileri, pevačice iz silikonske doline i slično. Oni olako žive, a ne ulažu neki poseban trud. Tu je sistem najviše kriv. Roditelji su nemoćni jer se i oni bore kako da prežive jer ne mogu da dođu do posla. Oni nemaju nikakvu budućnost", naglašava Vujović.
Vremena su se toliko promenila, da je u najvećim gradovima Srbije poslednjih godina zabeležen porast nasilništva i ubistava koja čine maloletnici, koji u te situacije najčešće dospevaju zbog neraščišćenih konflikata, nastojeći da kroz svađu i tuču reše problem. Prilikom izvršenja tih dela, govori policijska statistika, maloletnici najčešće koriste noževe i drvene motke, a ređe vatreno oružje.
Nema osude okoline
Na šta su sve spremna pojedina deca - pokazao je nedavni slučaj iz Novog Sada u kom je grupa osnovaca, bez ikakvog razloga, na ulici pretukla Ivana Janeša, koji je tada rekao da su mu u prolazu izgovorili: „Ti si peder”, posle čega je završio u urgentnom centru:
„Slomili su mi nos. Primećujem da mnogo slabije vidim. Mutno mi je dok gledam. Kao društvo smo totalno promašili. Ni morala, ni odgovornosti, ni poštovanja.”
Javnost je bila šokirana podatkom da su dečaci, koji su prebili ovog mladog profesora matematike, kao i brojni maloletnici u mnogim drugim brutalnim incidentima, bili mlađi od 14 godina. Po ovdašnjem zakonu, deca do tog uzrasta ne podležu krivičnoj odgovornosti.
Pre više od dve godine u Nišu se ubio četrnaestogodišnji dečak zbog toga što su ga vršnjaci zlostavljali u školi. Sve je trajalo duže od osam meseci. Pretukli su ga više puta, stalno su ga vređali i jurili, a sve su to pratile i brojne pretnje zlostavljača na Facebooku.
Biljana Grujić, iz Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod dece, rekla je da su mladi sve agresivniji i da su u poslednje vreme česti novi modeli nasilja:
„Nasilje, posebno ako govorimo o nasilju koje se dešava u školi, je vrlo usko povezano sa virtualnim svetom, u smislu da kavge i začkoljice počinju na društvenim mrežama, da bi se posle došlo do fizičkih kontakata i tuče u stvarnom svetu", navodi Biljana Grujić.
Svoje nasilne akcije u školama, u kojima najčešće strada inventar po učionicama, mladi često snimaju i video klipove postavljaju na društvene mreže, a nisu retki ni snimci na kojima puše marihuanu ili maltretiraju nastavnike. Najnoviji snimak koji je upozorio javnost na ponašanje dela mladih je video koji je objavilo nekoliko učenika čačanske gimnazije, kako se u učionici skidaju goli, uništavaju školsku imovinu i u bokserskom stavu plaše starije prolaznike.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih škola, rekao je da u višedecenijskoj karijeri predavača informatike nikada nije video više nasilja đaka nad nastavnicima, nego danas:
„Bukvalno predstavlja noćnu moru. Nagledao sam se od psovki, do izbacivanja nastavnika iz učionice, do guranja nastavnika, guranja klupa prema nastavniku, pretnji", kaže Antić.
O tome kako se oseća kada doživi takve stvari od dece, Antić kaže:
„Postiđeno i toliko neprijatno da se pitate šta radite. Direktori te probleme ne prijavljuju nikome i guraju ih pod tepih. Šta drugo da radite, nego da saginjete glavu i ćutite i izvršavate svoje obaveze, bez obzira na pretnje i ponižavanja.”
Uzroke lošeg ponašanja mladih, stručnjaci objašnjavaju i time da počinioci nasilnih dela više ne nailaze na osudu okoline, memaštinom i sve većim brojem rasturenih porodica, činjenicom da je škola izgubila vaspitnu ulogu, ali i pogubnim uticajem medija koji često podstiču nasilje.
Sami mladi, koji su govorili u jednoj beogradskoj školi, nemaju odgovor zašto je među njima nasilje tako prisutno:
Biljana Grujić zaključuje da jedino celo društvo, sistemskim merama, može da se izbori sa ovim problemom:
„Ne postoji čarobni štapić. Proces resocijalizacije svih nas će potrajati, a jedan od uslova da uspe jeste da krenemo sa edukacijom i osvešćivanjem dece predškolskog uzrasta, ali isto tako paralelno raditi edukaciju sa roditeljima i prosvetnim radnicima.“