Ministarka pravde Vlade Kosova na dužnosti Aljbuljena Hadžiju izjavila je 10. avgusta da se sumnja da je sudija Ustavnog suda iz redova srpske zajednice Radomir Laban "saradnik srpske obaveštajno-bezbednosne agencije (BIA)".
Ona je na konferenciji za novinare u Prištini rekla da su sumnje zasnovane na informacijama koje ima od kosovskih bezbednosnih institucija.
Hadžiu je navela i kako je srpska BIA "organizovala Labanovo preseljenje na Kosovo" nakon što je 2011. godine u Srbiji osuđen na šest godina zatvora.
"Način na koji je napustio Srbiju je misterija, ali se zna da Srbija i dalje ima aktivnu poternicu za Labanom", rekla je Hadžiju.
Ona je navela da Laban "ima veoma bliske odnose" sa Milanom Radoičićem, bivšim potpredsednikom Srpske liste koji je preuzeo odgovornost za napad u Banjskoj septembra 2023. godine.
"Zahvaljujući tim odnosima, on je imao koristi od nekretnina i zapošljavanja članova porodice", rekla je.
Dodala je da sa finansijskim sredstvima i nekretninama koje, prema njenim tvrdnjama, i danas dobija od Srbije, Laban predstavlja pretnju po bezbednost i ustavni poredak Kosova.
Radomir Laban je javnosti na Kosovu poznat od 2018. godine kada je predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thachi) odbio da mu uruči dekret dok ga ne provere pravosudni organi, da bi par meseci kasnije to ipak uradio.
Laban je inače za sudiju Ustavnog suda imenovan na predlog Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, koja ga je ocenila kao kandidata sa "visokim moralnim kvalitetom i integritetom".
Njegov mandat u Ustavnom sudu Kosova traje devet godina.
Laban je inače u Srbiji tražena osoba jer je izbegao izdržavanje šestogodišnje zatvorske kazne na koju je osuđen kao deo takozvane "carinske mafije", grupe osumnjičenih za dela primanja i davanja mita.
U fokus javnosti je došao ponovo nakon što je predsednica Kosova Vjosa Osmani prošle nedelje povukla zahtev koji je u julu uputila Ustavnom sudu Kosova tražeći pojašnjenje o daljim koracima ukoliko Skupština Kosova ne bude konstituisana do 26. jula, odnosno do roka koji je ranije odredio Ustavni sud Kosova.
Kao razlog za takvu odluku Osmani je navela imenovanje sudije Labana za izvestioca u njenom predmetu ocenjujući da je tako nešto "zabrinjavajuće i opasno".
Osmani je na konferenciji za novinare 5. avgusta rekla da je o Labanovim "opasnim delatnostima" 2018, 2021. i 2024. obavešten i Ustavni sud Kosova, ali nije želela da iznosi detalje.
Ustavni sud Kosova nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa da li ima saznanja o kojima je govorila predsednica Osmani da sudija Laban ugrožava nacionalnu bezbednost Kosova ili da je tražena osoba u Srbiji.
Ipak, iz Ustavnog suda Kosova su jula 2024. godine, kada je Ministarstvo pravde Kosova odbilo da imenuje Labana za notara nakon što je od Kosovske obaveštajne agencije (KIA) dobilo informaciju o njegovom integritetu, u pisanom odgovoru za RSE naveli da je procena kandidata i izbor sudija Ustavnog suda odgovornost i nadležnost Skupštine Kosova.
Laban je inače u bekstvu od pravde u Srbiji baš od 2011. godine, a njegovo ime je na srpskoj poternici od 2012. godine, dok je na Interpolovoj poternici od 2014.
Osnovni sud u Kraljevu je 2017. godine EULEX-u prosledio zahtev za hapšenje Labana, ali je ova misija Evropske unije za vladavinu prava navela da nema mandat da izvrši takvo hapšenje.
U međuvremenu su iz Osnovnog suda u Kraljevu u odgovoru za Radio Slobodna Evropa krajem jula 2024. naveli da apsolutna zastarelost izvršenja kazne po presudi u slučaju Labana nastupa 4. juna 2032. godine.
"Nakon nastupanja zastarelosti, izrečena kazna se ne može izvršiti, a ukoliko započne izvršenje kazne isto se nastupanjem zastarelosti obustavlja, u smislu odredaba Krivičnog zakonika o zastarelosti izvršenja kazne", navedeno je.
Labanu je inače u kaznu zatvora uračunato i vreme koje je proveo u pritvoru od 28. novembra 2006. godine do 3. aprila 2009. godine.
Hadžiu: Ustavni sud prekoračio svoja ovlašćenja
Ministarka Hadžiu je komentarisala i odluku Ustavnog suda koji je 8. avgusta naložio poslanicima Skupštine Kosova da izaberu novog predsednika tog zakonodavnog tela javnim glasanjem i završe konstituisanje Skupštine u roku od 30 dana.
"Mene odluka Ustavnog suda ozbiljno zabrinjava jer predstavlja flagrantno prekoračenje ovlašćenja koje ima Ustavni sud", rekla je Hadžiu, koja inače dolazi iz redova Samoopredeljenja – partije koja je pobedila na februarskim izborima.
Na pitanje da li će njena stranka poštovati odluku suda, Hadžiu je rekla: „Kako ćemo postupiti nakon ove odluke, nakon ove presude, saznaćete kada dođe vreme. Zapravo, ne znam koja (odluka) da se poštuje sada – ona iz 2014. godine ili ona od pre mesec dana".
"Naravno da se odluke Ustavnog suda moraju poštovati, ali one treba da se komentarišu i osporavaju, kao što radimo danas ovde. Dakle, ne treba da ćutimo pred ovim flagrantnim prekoračenjem ovlašćenja Ustavnog suda", dodala je ona.
Odluku Ustavnog suda su pozdravile druge parlamentarne partije, koje su u prošlom sazivu Skupštine bile u opoziciji, dok ju je Samoopredeljenje ocenilo "proizvoljnom".
Hadžiu je kandidatkinja Samoopredeljenja za predsednicu Skupštine, međutim nije imala dovoljan broj glasova zbog čega je od 1. maja predsedavajući konstitutivnom sednicom Avni Dehari počeo je da predlaže tajno glasanje – čemu se su se protivile druge, do sada opozicione stranke.
