Ovaj dokumentarni film govori o jačanju ekstremno desnih organizacija u Srbiji posle 2000. godine. Kakav je tvoj utisak nakon pravljenja ovog filma, da li je takav ambijent isti kao i u vreme kada je film stvaran?
Miloš Teodorović sa nagradom, Foto: Vesna Anđić"Pa danas je ambijent verovatno nešto bolji nego što je bio tokom 2008. kada smo snimali film, odnosno, kada smo pravili tih 75 sati materijala – što je rađeno više od deset meseci. U svakom slučaju, to je bio period, da kažemo, postepenog odlaska Koštuničine vlade koji je upravo protekao u jačanju tih organizacija, jer su tada vodeće političke elite, kako u vlasti tako i neke u opoziciji, koristile te razne desničarske organizacije kako bi na ulici dokazali ono za šta su se oni zalagali, a pogotovo u kontekstu pitanja Kosova. Tako da je ambijent danas nešto mirniji. Danas imamo ministra Ivicu Dačića koji je zabranio nekoliko okupljanja desničarskih organizacija, kakav je Obraz ili Nacionalni stroj, ali, generalno, ovaj film se može tretirati kao dokument, dokaz onoga što se događalo u 2008. godini, i upozorenje da se tako nešto lako može ponoviti jer su te organizacije vrlo podložne manipulaciji."
U filmu se prikazuju predstavnici ekstremno desnih organizacija, ali i onih koji se protiv ekstremizma bore, kao što su predstavnici nekih gej udruženja.
RSE: Sada, sa ove distance, da li si zadovoljan balansom između tih reči, ideja i nastupa različitih sagovornika u filmu?
"Pa mi nismo toliko razmišljali o balansu. Mi smo imali ideju da primenimo taj osnovni novinarski mehanizam, a to je da prikažemo onoga ko je žrtva i onoga ko ga je žrtvom načinio, i da tim jednostavnim suprotstavljanjem tih činjenica pokažemo koliko je nasilje apsurdno i koliko grupe koje promovišu nasilje, zapravo, to sprovode uvek nad najslabijima i najnezaštićenijima."
Ivana Lalić, Miloš Teodorović i američki ambasador u Srbiji Kameron Mantero na dodjeli nagrada, Foto: Vesna AnđićRSE: Misliš li da se žrtva i dželat jasno vide?
"Čini mi se da se jasno vide. Naravno, ovaj film je probudio velike rasprave o tome da li smo mi, možda, na nekom nivou i dali prostor ekstremistima da se promovišu – ja mislim da nismo. Jer kada u filmu, na primer, stavite sliku dečaka koji je ubijen u centru Beograda, mislim na Dušana Jovanovića, romskog dečaka, a nakon toga pustite momka koji, istina anonimno, objašnjava kako se okupljaju po gradu da bi lomili Rome, onda, u takvom odnosu snaga, mislim da je vrlo jasno na čijoj strani stoje istina, pravda, humanost i sve što s tim ima veze."
RSE: Šta je to važno što si praveći ovaj film naučio ili otkrio o srbijanskom društvu koje još uvek živi razvučeno između različitih vrsta ekstremizama?
"Pa ne bih ja ulazio u nikakve preterane osude i govorio da fenomeni kojima smo se mi bavili postoje samo u Srbiji. Oni jesu plod i posledica devedesetih, i istina je da to nisu preterano masovne grupe, njih po brojnosti možemo tretirati i kao marginalne grupe, ali u društvu koje je toliko duboko traumatizirano, kakvo je srpsko, i toliko duboko politizovano, kakvo je ovo, one su uvek tu spremne da reaguju. I to što su oni od 2000. do danas reagovali jeste isključiva krivica politike i određenih političkih struja, a sada smo, možda, i u većoj opasnosti jer se događa ono što se u istoriji dvadesetog veka i te kako često ponavljalo, a to je da u uslovima ekonomskih kriza ovakve grupe narastaju i dobijaju vodeći uticaj u društvu. E sada, mi imamo, dakle, grupe koje su određene političke stranke i te kako koristile, a sad dodatno imamo i tu opasnost ekonomske krize. U tom kontekstu može se reći da rizici nisu nikako prevaziđeni, čak se danas mogu činiti i većim. Da kažem da je u 2009. situacija ipak bolja nego u 2008. godini."
*****
Insert iz nagrađenog filma
U filmu se prikazuju predstavnici ekstremno desnih organizacija, ali i onih koji se protiv ekstremizma bore, kao što su predstavnici nekih gej udruženja.
RSE: Sada, sa ove distance, da li si zadovoljan balansom između tih reči, ideja i nastupa različitih sagovornika u filmu?
"Pa mi nismo toliko razmišljali o balansu. Mi smo imali ideju da primenimo taj osnovni novinarski mehanizam, a to je da prikažemo onoga ko je žrtva i onoga ko ga je žrtvom načinio, i da tim jednostavnim suprotstavljanjem tih činjenica pokažemo koliko je nasilje apsurdno i koliko grupe koje promovišu nasilje, zapravo, to sprovode uvek nad najslabijima i najnezaštićenijima."
"Čini mi se da se jasno vide. Naravno, ovaj film je probudio velike rasprave o tome da li smo mi, možda, na nekom nivou i dali prostor ekstremistima da se promovišu – ja mislim da nismo. Jer kada u filmu, na primer, stavite sliku dečaka koji je ubijen u centru Beograda, mislim na Dušana Jovanovića, romskog dečaka, a nakon toga pustite momka koji, istina anonimno, objašnjava kako se okupljaju po gradu da bi lomili Rome, onda, u takvom odnosu snaga, mislim da je vrlo jasno na čijoj strani stoje istina, pravda, humanost i sve što s tim ima veze."
RSE: Šta je to važno što si praveći ovaj film naučio ili otkrio o srbijanskom društvu koje još uvek živi razvučeno između različitih vrsta ekstremizama?
"Pa ne bih ja ulazio u nikakve preterane osude i govorio da fenomeni kojima smo se mi bavili postoje samo u Srbiji. Oni jesu plod i posledica devedesetih, i istina je da to nisu preterano masovne grupe, njih po brojnosti možemo tretirati i kao marginalne grupe, ali u društvu koje je toliko duboko traumatizirano, kakvo je srpsko, i toliko duboko politizovano, kakvo je ovo, one su uvek tu spremne da reaguju. I to što su oni od 2000. do danas reagovali jeste isključiva krivica politike i određenih političkih struja, a sada smo, možda, i u većoj opasnosti jer se događa ono što se u istoriji dvadesetog veka i te kako često ponavljalo, a to je da u uslovima ekonomskih kriza ovakve grupe narastaju i dobijaju vodeći uticaj u društvu. E sada, mi imamo, dakle, grupe koje su određene političke stranke i te kako koristile, a sad dodatno imamo i tu opasnost ekonomske krize. U tom kontekstu može se reći da rizici nisu nikako prevaziđeni, čak se danas mogu činiti i većim. Da kažem da je u 2009. situacija ipak bolja nego u 2008. godini."
*****
Insert iz nagrađenog filma
