Oko milion ljudi u Srbiji zaposleno je u sivoj ekonomiji i oni stvaraju oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok u razvijenim zemljama taj procenat ne prelazi 10 odsto.
Analitičari upozoravaju da, ukoliko se ne pojača rad inspekcija, službe MUP-a, carinskih organa i sudova, ova pojava može izazvati ozbiljne ekonomske posledice.
Pojava sive ekonomije u Srbiji traje dugo, još od početka međunarodnih sankcija tokom devedesetih, podseća ekonomski urednik lista „Politika“ Miša Brkić i konstatuje da država nikako ne ume da se zapita – zašto je to tako.
„Zašto preduzetnici beže od plaćanja poreza? Očigledno nešto ne valja u državi kad su u pitanju stimulansi za biznis, a s druge strane, to dokazuje da u poreskoj upravi postoji korupcija“, ocenjuje Brkić.
Svakako da postoje mehanizmi da se smanji učešće sive ekonomije u ukupnoj privrednoj aktivnosti, kaže Aleksandar Vlahović, visoki funkcioner vladajuće Demokratske stranke i bivši ministar za privredu i privatizaciju, ali napominje da ti mehanizmi nikako ne bi smeli da budu samo represivni, nego i podsticajni.
“Pored svih onih kontrola koje država može da sprovodi preko svojih institucija, neophodno je stimulisati sivu ekonomiju da pređe u legalne tokove, bilo kroz poresku politiku, bilo na neki drugi način”, kaže Vlahović.
Prema podacima iz Privredne komore Srbije, siva ekonomija se najviše registruje u sektorima trgovine, ugostiteljstva i turizma, a nešto manje u sektoru usluga i u građevinskoj indutriji. Najaktivnije zone sive ekonomije su velikim gradovima, prvenstveno u Beogradu, ali i u pograničnim zonama.
Mogućnost zapošljavanja, bez zvanične prijave državi i izdvajanja za penziono i socijalno osiguranje, u svakodnevnoj je i neskrivenoj ponudi – od poštanskih boksova do direktne ponude na vrata ili ulici.
Proverili smo – kako izgledaju takve ponude:
Elementi grčke krize
Šta ljude tera u sivu ekonomiju? – pitala je Milena Kuzmanović građane na buvljoj pijaci u Valjevu.
Ne treba zaboraviti, da je tokom svih proteklih godina siva ekonomija bila važan amortizer koji je, i pored veoma loših privrednih kretanja obezbedio da životni standard građana ostane na relativno prihvatljivom nivou.
To je po Aleksandru Vlahoviću agrument više da se u borbi protiv ove pojave ne smeju koristiti isključivo represivne mere.
Miša Brkić
„Moraju se prevashodno koristiti stimulativne mere koje će pojedinačno stimulisati one koji se nalaze u sivoj zoni, da prelaze u legalne tokove. Treba obezbediti da svaki novozaposleni, makar on bio samo formalno novozaposleni, onaj koji dolazi iz sive ekonomije, ipak, bude manje opterećen neophodnim plaćanjem poreza i doprinosa. Siguran sam da bi se na taj način odgovarajući efekti postigli“, kaže Vlahović.
Nije dobro ni za jednu državu da postoji toliki broj pravnih subjekata, ili poreskih obveznika, koji ne plaćaju porez – upozorava Miša Brkić, povlačeći paralelu sa aktuelnom krizom u Grčkoj, gde je takođe, gotovo trećina privrede u sivoj zoni.
„To predstavlja strašnu opasnost. Vrlo često se mi poredimo i pitamo – da li je moguće da se grčka kriza prelije u Srbiju? Ne treba da se prelije, jer mi ovde imamo mnoge elemente grčke krize. Dokaz koliko ljudi ne plaća porez je potvrda onoga što se i u Grčkoj dogodilo. I tamo 27, 6 odsto poreskih obveznika ne plaća porez, dakle, posluje u sivoj zoni. To je neka vrsta korupcionaške sprege između državnih činovnika zaposlenih u poreskoj administraciji i preduzetnika koji ne plaćaju porez“, kaže Brkić, napomonjući da to, pored ostalog, ima i moralnu dimenziju:
„Onda svi mi koji plaćamo porez ispadamo glupi, a oni koji ne plaćaju smeju nam se u brk.“
Analitičari upozoravaju da, ukoliko se ne pojača rad inspekcija, službe MUP-a, carinskih organa i sudova, ova pojava može izazvati ozbiljne ekonomske posledice.
Pojava sive ekonomije u Srbiji traje dugo, još od početka međunarodnih sankcija tokom devedesetih, podseća ekonomski urednik lista „Politika“ Miša Brkić i konstatuje da država nikako ne ume da se zapita – zašto je to tako.
„Zašto preduzetnici beže od plaćanja poreza? Očigledno nešto ne valja u državi kad su u pitanju stimulansi za biznis, a s druge strane, to dokazuje da u poreskoj upravi postoji korupcija“, ocenjuje Brkić.
Svakako da postoje mehanizmi da se smanji učešće sive ekonomije u ukupnoj privrednoj aktivnosti, kaže Aleksandar Vlahović, visoki funkcioner vladajuće Demokratske stranke i bivši ministar za privredu i privatizaciju, ali napominje da ti mehanizmi nikako ne bi smeli da budu samo represivni, nego i podsticajni.
Vlahović: Pored svih onih kontrola koje država može da sprovodi preko svojih institucija, neophodno je stimulisati sivu ekonomiju da pređe u legalne tokove.
“Pored svih onih kontrola koje država može da sprovodi preko svojih institucija, neophodno je stimulisati sivu ekonomiju da pređe u legalne tokove, bilo kroz poresku politiku, bilo na neki drugi način”, kaže Vlahović.
Prema podacima iz Privredne komore Srbije, siva ekonomija se najviše registruje u sektorima trgovine, ugostiteljstva i turizma, a nešto manje u sektoru usluga i u građevinskoj indutriji. Najaktivnije zone sive ekonomije su velikim gradovima, prvenstveno u Beogradu, ali i u pograničnim zonama.
Mogućnost zapošljavanja, bez zvanične prijave državi i izdvajanja za penziono i socijalno osiguranje, u svakodnevnoj je i neskrivenoj ponudi – od poštanskih boksova do direktne ponude na vrata ili ulici.
Proverili smo – kako izgledaju takve ponude:
Elementi grčke krize
Šta ljude tera u sivu ekonomiju? – pitala je Milena Kuzmanović građane na buvljoj pijaci u Valjevu.
Ne treba zaboraviti, da je tokom svih proteklih godina siva ekonomija bila važan amortizer koji je, i pored veoma loših privrednih kretanja obezbedio da životni standard građana ostane na relativno prihvatljivom nivou.
To je po Aleksandru Vlahoviću agrument više da se u borbi protiv ove pojave ne smeju koristiti isključivo represivne mere.
„Moraju se prevashodno koristiti stimulativne mere koje će pojedinačno stimulisati one koji se nalaze u sivoj zoni, da prelaze u legalne tokove. Treba obezbediti da svaki novozaposleni, makar on bio samo formalno novozaposleni, onaj koji dolazi iz sive ekonomije, ipak, bude manje opterećen neophodnim plaćanjem poreza i doprinosa. Siguran sam da bi se na taj način odgovarajući efekti postigli“, kaže Vlahović.
Nije dobro ni za jednu državu da postoji toliki broj pravnih subjekata, ili poreskih obveznika, koji ne plaćaju porez – upozorava Miša Brkić, povlačeći paralelu sa aktuelnom krizom u Grčkoj, gde je takođe, gotovo trećina privrede u sivoj zoni.
„To predstavlja strašnu opasnost. Vrlo često se mi poredimo i pitamo – da li je moguće da se grčka kriza prelije u Srbiju? Ne treba da se prelije, jer mi ovde imamo mnoge elemente grčke krize. Dokaz koliko ljudi ne plaća porez je potvrda onoga što se i u Grčkoj dogodilo. I tamo 27, 6 odsto poreskih obveznika ne plaća porez, dakle, posluje u sivoj zoni. To je neka vrsta korupcionaške sprege između državnih činovnika zaposlenih u poreskoj administraciji i preduzetnika koji ne plaćaju porez“, kaže Brkić, napomonjući da to, pored ostalog, ima i moralnu dimenziju:
„Onda svi mi koji plaćamo porez ispadamo glupi, a oni koji ne plaćaju smeju nam se u brk.“
