Migranti i izbeglice kao opasnost po opstanak nacije, pogubni uticaj vakcine protiv virusa korona i 5G mreže na ljudsko zdravlje – ovo su neke od najzastupljenijih tema među pokretima i strankama koje su se pozicionirale na krajnjem desnom spektru političke scene u Srbiji, u jeku pandemije i uoči zakazanih izbora u Srbiji 21. juna.
Desničarska stranka Zavetnici, nastala iz istoimenog pokreta, spada u blok evroskeptičnih partija koje smatraju da Srbija treba da promeni svoju politiku prema migrantima i izbeglicama sa Bliskog istoka.
Milica Đurđević, članica Predsedništva ove stranke, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ima razumevanja za ljude koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove. Ipak smatra da nadležni nisu transparentni po pitanju informacija o tome koliko je ljudi u migrantskim centrima izrazilo želju da ostane u zemlji i da li su se srpski zvaničnici obavezali "na poziciju nekakvog prihvatnog centra, gde će Evropska unija skladištiti jedan broj svojih problema".
Na pitanje da li se Zavetnici zalažu za politiku zatvaranja granica za migrante, kao što je to uradila Mađarska, Đurđević kaže:
"Naravno da, ako dođe do izbegličkog talasa, sa pretnjom da veća grupa tih ljudi ostane trajno u zemlji, Srbija treba da razmotri i tu opciju", kaže Đurđević, čija je stranka sakupila deset hiljada potpisa neophodnih za predaju izborne liste i koja će izaći na izbore 21. juna.
Na parlamentarnim izborima 2016. godine, Zavetnici nisu osvojili nijedan mandat u parlamentu Srbije.
Migrantska kriza kao okidač
Dok se širom sveta 9. maja obeležavao Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, ulicama Beograda je tog dana marširala grupa od preko hiljadu ljudi koji su, između ostalog, skandirali "Nećemo migrante", a mogle su se čuti i poruke protiv delovanja 5G internet mreže i vakcinisanja dece. Povorku je predvodio samostalni narodni poslanik u parlamentu Srbije Srđan Nogo, bivši funkcioner opozicionog desničarskog pokreta Dveri.
Srđan Nogo je inače i ranije bio poznat javnosti po ekstremnim izjavama, poput one iz oktobra 2018. godine za jednu emisiju na na platformi YouTube da, ako je premijerka Ana Brnabić potpisala Dablinski sporazum sa Evropskom unijom o prihvatanju milion i dvesta hiljada migranata u Srbiju, "treba da bude obešena istog časa na Terazijama, a pored nje i Aleksandar Vučić (predsednik Srbije, prim. RSE)”.
Iako je predsednica Vlade objasnila da Srbija ne može da potpiše Dablinski sporazum, s obzirom na to da nije članica Unije, Nogo je ovu izjavu ponovio 17. marta ove godine, optuživši pri tom migrante da su prenosioci virusa korona.
"Zamislite koliko migranata je zaraženo korona virusom. I mi sad treba da puštamo migrante. Znači, hitno sve ljude koji su osuđeni za krijumčarenje migranata treba pustiti, pomilovati i dati im zadatak da sve migrante izvedu napolje kako znaju i umeju", rekao je Nogo gostujući na jednoj YouTube emisiji.
Migrantska kriza je najveći okidač za rast ekstremno desničarskih pokreta u Srbiji, kaže Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), te dodaje da moguća socijalno-ekonomska kriza zbog pandemije COVID-19 takođe može dati vetar u leđa ovim pokretima.
"Treći nivo koji pogoduje njihovom delovanju jeste jedna vrsta neizvesnosti u kojoj se nalazimo, neizvesnosti u pogledu tog strateškog cilja koji je povezan sa Evropskom unijom. Jasno je da taj proces ne ide brzo i da će on dugo trajati, a jasno je i da desničarske organizacije pokušavaju da u jednom takvom ambijentu nametnu one ideje koje su njima bliske. A manje-više, odrednica svih desničarskih orgaizacija u Srbiji je antievropska i antizapadna”, smatra Klačar.
Nasilne akcije
Poslednjeg dana vanrednog stanja u Srbiji, 6. maja, 20-godišnji Filip R. je svojim automobilom upao u Prihvatni centar za migrante u Obrenovcu koji je obezbeđivala Vojska Srbije. U živom prenosu na društvenim mrežama, on je izgovarao rasističke uvrede na račun migranata. U incidentu niko nije povređen.
Filip R. je navodno član pokreta Levijatan, koji se predstavlja kao pokret za zaštitu prava životinja. Međutim, Pavle Bihali i Aleksandar Buhanac, vođe ovog udruženja koje je najavilo izlazak na predstojeće izbore, uhapšeni su 2018. godine zbog pretnji na internetu jednom azilu za pse.
Da je Filip R. član Levijatana, potvrdio je i sam Bihali na Tviteru. Bihali je takođe bio jedan od onih koji su podržali skup protiv vlasnike pekare u Borči albanskog porekla u aprilu prošle godine, a u njegovim tvitovima takođe dominira antimigrantska ideologija, a takođe je najavio i da se neće vakcinisati protiv COVID-19.
Na pitanje RSE da li u slučaju upada Filipa R. u migrantski centar vidi odgovornost desničarskih grupa koje šire antimigrantske stavove i stereotipe, Milica Đurđević iz Zavetnika kaže da je odgovornost u ovom slučaju na državi "koja zbog svoje netransparentnosti i nejasnih izjava ostavlja prostor određenim pojedincima da nekada čak i prenaglašeno i radikalno reaguju".
Upad automobilom u Obrenovcu osudio je Komesarijat za izbeglice i migracije, koji je saopštio da ovaj incident opominje da je krajnje vreme da se prestane sa verbalnim, a sada i fizičkim napadima na migrante, kao i da se zaustavi histerična kampanja prema njima na društvenim mrežama koja je, po njihovim rečima, dovela do ovog incidenta.
Podsetimo, antimigrantski protest ultradesničara održan je i 8. marta ove godine. Tom prilikom je tokom marša učesnika bačen kamen. Slični protesti prethodno su održani u nekoliko gradova Srbije.
Rezultate daju samo konkretne aktivnosti
O jačanju ultradesničarskih pokreta govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za medije 11. maja.
"Veoma sam uplašen i zabrinut, i ovo nema veze sa SNS-om, Savezom za Srbiju ili ne znam kim, što vidim da strahovito jačaju ultradesničarski, neskriveno fašistički pokreti u našoj zemlji, sa nekim sumanutim idejama. Neću njihova imena ni da izgovaram, ali se nadam da će naše društvo imati dovoljno snage da se tome suprotstavi", rekao je Vučić.
Dobro je da je o ovome govorio predsednik, ali prave rezultate mogu da daju konkretne aktivnosti nadležnih državnih organa, smatra Milan Antonijević, direktor Fondacije za otvoreno društvo.
"Ovo zahteva jasan odgovor države i svako ko zloupotrebljava krizu izazvanu bolešću COVID-19 treba da naiđe na odgovor državnih organa, naročito ako time ugrožava bezbednost drugih i širi ideje koje su nespojive sa našim Ustavom i zakonima", kaže Antonijević.
I vakcina kao tema
Osim migranata i izbeglica, tema desničara je i vakcina protiv COVID-19 koja još uvek nije pronađena, a na kojoj paralelno radi više laboratorija. Vodeća promoterka ideje da bi vakcina protiv bolesti koju izaziva novi korona virus mogla biti sredstvo kontrole je dr Jovana Stojković, predsednica pokreta Živim za Srbiju, poznata kao zastupnica ideje o ukidanju obaveznog vakcinisanja.
"Da li shvatate da će svako ko se ne povinuje njihovim merama, biti označen kao zarazan i opasan i biće mu onemogućen normalan život? To se već desilo sa nevakcinisanom decom i prošlo je kao kroz sir", napisala je 21. aprila na zvaničnom Twitter profilu Stojković, čiji pokret je najavio da će učestvovati na predstojećim izborima.
Zbog antivakserskih stavova koje godinama unazad iznosi, protiv Jovane Stojković je pred Sudom časti Lekarske komore Srbije pokrenut postupak koji je još uvek u toku. Ročište zakazano za kraj prošle godine je odloženo iz bezbednosnih razloga, jer je Stojković povela grupu pristalica.
"Takvi stavovi su opasni, jer se zasnivaju na sejanju straha", kaže za RSE epidemiolog dr Zoran Radovanović. On objašnjava da se vakcina protiv COVID-19 verovatno neće pojaviti pre 2021. godine, iako na njoj radi skoro stotinu laboratorija.
"Međutim, i kada vakcina stigne u Srbiju, ona neće biti obavezna. Mi smo u teškoj finansijskoj situaciji, mnogo težoj nego što izgleda. Tako da neće država da se baci u trošak da sve nas vakciniše. Nema ni potrebe. To će biti vakcina koja će biti preporučena za starije od 65 godina i za hronične bolesnike", kaže Radovanović.
I poznate ličnosti u anti kampanji
No, nisu tokom zdravstvene krize samo pretendenti na ulazak u parlament iznosili antivakserske stavove, već i pojedine ličnosti iz sveta sveta sporta i šoubiznisa. Dosta pažnje izazvala je izjava poznatog tenisera iz Srbije Novaka Đokovića koji je u videu koji je prenošen uživo na društvenoj mreži Facebook izjavio da se protivi obaveznoj vakcinaciji kao uslovu da se vrati tenisu.
Nakon što je njegova izjava izazvala burne reakcije, Đokovićev marketinški tim objavio saopštenje u kojem teniski as pojašnjava svoj stav:
"Nisam stručnjak, ali želim da imam opciju da izaberem ono što je najbolje za moje telo. Otvorenog sam uma i nastaviću da istražujem ovu temu pošto je važna i uticaće na sve nas", rekao je osvajač 17 grend slem titula 20. aprila, a preneo je "Njujork tajms”.
Na njegovu izjavu reagovao je Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv COVID-19, koji ga je javno posavetovao na svojem Facebook nalogu da ubuduće "izbegava direktne odgovore na pitanja u vezi sa vakcinacijom”, jer ima veliki uticaj na javno mnjenje.
Đokovićeve skeptične stavove o vakcinaciji su na društvenim mrežama delili i branili desničarski aktivisti u Srbiji, poput Bojana Stojkovića, vođe ultradesničarske organizacije Srbska čast, čiji aktivisti su septembra prošle godine upali u romsko naselje u Nišu i oduzeli konja jednoj romskoj porodici. Takođe, ova organizacija je juna 2017. organizovala upad na projekciju dokumentarnog filma "Albanke su naše sestre" u Nišu.
Znatno oštrije stavove od Novaka Đokovića iznosti pop pevač Vlado Georgijev, koji je na Twitter profilu u više navrata optužio Bila Gejtsa, vlasnika Majkrosofta i multimilijardera, da stoji iza pandemije.
"Evo ključnog zlotvora koji je sve ovo čini se smislio ne bi li nas sve čipovao... posmatrajmo... krenula su kola nizbrdo bando”, piše Georgijev, uz link ka tekstu u kojem američki advokat Robert F. Kenedi iznosi tvrdnju da su vakcine za Gejtsa "strateška filantropija", i način da obezbedi "dikaktorsku kontrolu nad globalnom zdravstvenom politikom".
Gejts je inače meta teorija zavera o pandemiji COVID-19, nakon što je kritikovao odluku predsednika SAD Donalda Trampa o prestanku američkog finansiranja Svetske zdravstvene organizacije (WHO).
Dverima i Kosovo deo kampanje
Za desno orijentisani pokret Dveri prioritetno "nacionalno i državno pitanje" je Kosovo. Tako za RSE kaže lider ovog pokreta Boško Obradović, koji je od 10. maja u štrajku glađu, zahtevajući da vlast odloži izbore za šest meseci, pošto, kako kaže, nema minimuma uslova za njihovo održavanje. On traži i da se u parlamentu raspravlja o Rezoluciji Ujedinjenih nacija 1244 koja se tiče Kosova.
"Rekao bih da je jedna od ideja stvaranja tog lažnog, nelegitimnog i nedemokratskog parlamenta na izborima 21. juna da takav neregularan saziv Skupštine podrži Vučićevu ideju priznanja lažne države Kosova, podele Kosova i Metohije, korekcije granica, razgraničenja ili kako god to bilo, a čemu se mi protivimo, jer je to kršenje Ustava i čin veleizdaje", kaže Obradović.
Dveri su inače deo opozicionog Saveza za Srbiju i izjasnile su se protiv izlaska na izbore ukoliko oni ne budu odloženi za jesen.
Taj pokret u Skupštini Srbije je na izborima 2016. godine osvojio 13 mandata, na zajedničkoj listi sa desno orijentisanom Demokratskom strankom Srbije (DSS). Pored njih, još jedna desničarska stranka je osvojila mandate u Skupštini Srbije – Srpska Radikalna, čiji je predsednik Haški optuženik Vojislav Šešelj. Radikali su na izborima osvojili 22 poslanička mesta.
Da li SNS 'pasivizira' desnicu?
Jedan od razloga zbog kojih krajnja desnica nije do sada imala veliku političku podršku jeste što je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) ušla u najšire slojeve društva i zahvatila dobar deo desnog spektra i na taj način pasivizirala politički uticaj ekstremne desnice, objašnjava Bojan Klačar.
Takođe, dodaje on, paradoks da se uprkos sličnim ideološkim pogledima ultradesnipokreti teško ujedinjuju i ostaju fragmentirani objašnjava to što još uvek nisu prešle izborni prag. To će im, međutim, ovoga puta biti olakšano, s obzirom na to da je vladajuća skupštinska većina početkom februara cenzus spustila sa pet na tri posto.
Klačar upozorava da postoji mogućnost da naredni saziv parlamenta bude orijentisan više udesno, od aktuelnog.
"Kada pogledate strukturu stranaka koje izlaze na ove izbore, vidite da se među njima nalazi veliki broj stranka koje imaju neku vrstu antievropske agende. Dakle, ne zovem ih ekstremističkim jer nisu, ali govorim da je veliki broj učensnika desne političke orijentacije. Treba biti zabrinut da li će u parlamentu biti dovoljno onoga što zovemo čistom proevropskom i prozapadnom politikom. Takve stranke su suštinski brana rastu desničarskih ideologija", zaključuje Klačar.
Do sada su u Srbiji zabranjene samo dve ekstremne desničarske organizacije zabranjene. Ustavni sud je najpre 2011. zabranio delovanje neonacističke grupe Nacionalni stroj, a godinu dana kasnije zakonski je onemogućen i rad Otačastvenog pokreta Obraz.
Njima je rad zabranjen zbog kršenja ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje. Uprkos tome, Obraz i dalje deluje kao neformalna grupa, dok je Goran Davidović, nekadašnji vođa Stroja, bio povezivan sa drugim ultradesničarskim organizacijama.
Facebook Forum