Čekaćemo dok se ne otvori granica, za nas nema druge opcije – to je poruka migranata koji su se u utorak ujutro vratili u Beograd, nakon neuspešnog pokušaja da pređu hrvatsku granicu kod Šida. U glavnom gradu Srbije dočekalo ih je izuzetno hladno jutro sa temperaturom od nula stepeni, pa su sklonište potražili u napuštenom hangaru, blizu Glavne železničke stanice.
U Beograd je u ranu zoru stigao Abdula Zadran. Sedamnaestogodišnji Avganistanac 11. novembra je zajedno sa grupom svojih sunarodnika i migranata iz Pakistana krenuo peške put Šida, s namerom da pređe granicu sa Hrvatskom i nastavi dalje ka Zapadnoj Evropi.
„Naš plan je da se ponovo vratimo na hrvatsku granicu. Ne želimo da budemo u kampovima, ponovo ćemo otići na granicu“, kaže nam Abdula.
Dok razgovaramo ispred starog hangara, koje je njegovo utočište već deset dana, koliko boravi u Beogradu, pokazuje nam na saputnike koji spavaju na betonu.
„Pogledajte ovo, nemamo ćebad, nemamo jakne, ljudi nemaju ni novca ni hrane.“
Abdula i još oko 150 migranata proveli su jednu noć na srpsko-hrvatskoj granici kod Šida, tražeći od nadležnih da im dozvole ulazak u Hrvatsku. Policija ih je smestila u ograđeni prostor, u kojem nisu dobijali ni hranu ni vodu.
Kada nisu uspeli da probiju barikadu, uputili su se njivom ka granici, no tamo ih je i tamo sačekala policija, pa su na kraju odlučili da se vrate u Beograd.
Sa granice se vratio i Pakistanac Fuad Ali. Oči mu suze od vatre koju su on i njegovi prijatelji podložili u hangaru ne bi li se malo zagrejali. Pitamo ga da li bi mu bilo lakše da je otišao u neki od izbegličkih kampova u Srbiji. Odgovara odrečno.
„Ljudi ne žele da idu u kampove, jer se boje da će ih policija vratiti u Makedoniju“, objašnjava Fuad.
Iako je granica zatvorena i mali su izgledi da će se to uskoro promeniti, 21-godišnji Habib Afridi iz Pakistana vidi izlaz.
„Naš plan je da idemo sa krijumčarima. Nije lako naći ih, ali pronaći ćemo ih“, kaže.
Na naše pitanje, koliko novca u Beogradu traže krijumčari, naš sagovornik odgovara:
„Za put do Italije uzimaju od 1.600 do 1.800 evra.“
Cena slobode je visoka, previsoka, ali za ove ljude povratak u njihove domovine nije opcija. To nam potvrđuje i Avganistanac Abdula Zadran.
„Ja sam pobegao iz Avganistana od talibana, pucali su na mene. Za mene nema života u Avganistanu“, kaže nam ovaj tinejdžer koji već tri meseca putuje ka Londonu, gde ga čeka otac.
Podsetimo, ovo nije bio prvi marš migranata ka granicama susednih zemalja u nadi da će mirnim protestom uspeti da ubede vlasti da im otvore put ka zapadnoevropskim zemljama. Pre mesec dana grupa Avganistanaca i Pakistanaca pešačila je ka mađaskoj granici, ali je epilog bio isti.
Facebook Forum