Preko 100 oštećenih kuća i poslovnih objekata, 850 hektara potopljenih oranica i 19 neprohodnih regionalnih I lokalnih puteva - je popis štete koju je koju je početkom prošle sedmice izazvala poplava u čačanskom kraju. Međutim, predstavnici gradskog Štaba za vanredne situacije naglašavaju da su građani još dobro prošli, imajući u vidu kakve su bile prognoze ruskih stručnjaka za vanredne situacije.
Gradonačelnik Vojislav Ilić i načelnica Štaba za vanredne situacije u Čačku, Bojana Ikodinović, otkrili su da su predstavnici ruskog Ministarstva za vanredne situacije imali kataklizmične prognoze u vezi sa mogućim razmerama poplava na teritoriji Čačka i Lučana.
Njih dvoje nakon ukidanja vanredne situacije istakli su da nisu želeli da uznemiravaju građane i pored toga što su i sami bili veoma uplašeni nakon procena ruskih zvaničnika.
"Dolazili su predstavnici Rusa koji su u centru Nišu i oni su nas veoma uplašili. Nas dvoje smo sedeli, a oni sun am rekli da prate vodeni talas, da su spremna dva aviona u Rusiji, pokretna bolnica, da su naduvani čamci, da helikopteri svakog momenta iz Niša mogu da krenu ka nama. Bli smo uplašeni i naježeni kada smo sve to čuli od njih. Zamolio sam Bojanu da ne pričamo o tome da ne bismo dizali paniku među građanima. Na našu veliku sreću, prošlo je tako kao što je prošlo", sa vidnim olakšanje saopštio je gradonačelnik Čačka.
Bratislav Zečević, načelnik Civilne zaštite u Čačku, koji je sa svojim ekipama danonoćno bio na terenu, kaže da su najkritičniji dani bili nedelja, ponedeljak i utorak, kada je prilikom ojačavanja bedema na Čemernici, Zapadnoj Moravi i manjim vodotokovima postavljeno preko kilometar i po nepropusne folije i napunjeno više od 50.000 vreća sa peskom koje su ugrađivane u nasipe.
Zečević kaže da su meštani ugroženih područja bili očajni, izbezumljeni i uplašeni, budući da je velika većina preživela istu dramu pre nepune dve godine.
"Prizor je bio grozan, s obzirom da je i 2014. godine Čemernica dostigla isti nivo. To je bio veliki udar na psiho-fizičko stanje stanovništva. Trudio sam se uz pomoć doktora da njihovo stanje dovedem u normalu, jer je među stanovništvom vladao veliki strah I frustracija", rekao je Zečević.
Još teža situacija bila je u dragačevskom kraju, a najteža u s Đeraću, selu koje je samo u protekle dve godine čak 14 puta bilo pod vodom.
Za Milku Elek Matijašević problemi su počeli još 1989. godine, kada joj je poplava srušila kuću. Novi dom sagradila je četiri godine kasnije, ali je od tada kuća više puta plavila, poslednji put pre desetak dana.
"Kud ću sad ja? Tada nam niko nije pomogao. Da li će sada država nešto dati, nek im je na dušu. Mi smo svi ovde ugroženi", kaže ona.
Predsednica MZ Đerađ, Stanka Matijašević, nada se da će izgradnja zaštitnih bedema konačno zaustaviti izlivanje Bjelice.
"Trebalo bi nastaviti skroz gore da se zaštitimo, još nekih 200 do 300 metara. Tada bi bili potpuno bezbedni što se tiče Bjelice. Jedino kada bi naišao baš neki veliki talas da nas sve potopi - to bi bila katastrofa", navodi Matijašević.
