"Izjava Siniše Malog je glupost, odnosno čista demagogija. Od jednog ministra tako nešto ne bih očekivao. Ipak mora da pogleda neke brojke. Odnosno, čak i ne treba da pogleda jer je sve očigledno", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Jože Mencinger, profesor Ekonomskog instituta iz Ljubljane.
Mencinger je prokomentarisao navode prvog čoveka srpskih finansija da je "Srbija po stopi rasta među top deset ekonomija Evrope".
Kao osnovnu argumentaciju za svoju ocenu profesor Mencinger navodi poređenje Slovenije, koja je članica Evropske unije, i Srbije.
"Društveni proizvod Srbije je manji od društvenog proizvoda Slovenije. Srpski BDP prošle godine je bio oko 42 milijarde, a slovenački 45 milijardi. Srbija ima sedam miliona stanovnika, a Slovenija dva miliona. Ne znam šta bih više dodao", naveo je Mencinger.
Tradicionalni Blumbergov Indeks bede nedavno je, u aprilu, Srbiju svrstao na neslavno 10. mesto među 62 rangirane zemlje. Parametri za ovu "listu bede" su stopa nezaposlenosti i inflacija koje daju sliku života prosečnog stanovnika neke zemlje.
Pre nekoliko dana ministar finansija Siniša Mali ustvrdio je da privreda Srbije nema premca u regionu.
"Od negativnog rasta BDP-a, mi smo sada došli do toga da je 2018. naša ekonomija rasla po stopi od 4,3 odsto, što je među top deset ekonomija Evrope. Po stopi rasta više se ne poredimo i ne takmičimo sa zemljama u regionu, već sa zemljama u Evropi", rekao je Mali na ekonomskom predavanju omladini vladajuće Srpske napredne stranke.
Beograđani u anketi za RSE kažu da su iznenađeni ovom informacijom.
"Među 10 mi da budemo? To nema veze sa mozgom. Nismo ni među 100 jer živimo na nivou nekih afričkih zemalja. Ovo što se ovde radi je katastrofa", kaže Goran Milošević, dok njegova sugrađanka Maja Jovanović dodaje: "Šta mislite da može normalan čovek o tome da misli."
Miloš Marčetić iz Beograda kaže da mu ta informacija zvuči čudno: "To baš ne osećam, zato zvuči čudno. Neki ovde žive teško, a neki super, zavisi kako se ko snađe."
Poslednja privredna vest u Srbiji je da je industrijska proizvodnja u martu imala međugodišnji pad od 2,8 odsto, pokazuje istraživanje biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Kako navodi MAT, glavni razlog za to je manja proizvodnja prerađivačke industrije za 5,8 odsto.
Fiskalni savet Srbije procenio je da srpska ekonomija raste po stopi koja je za oko dva procentna poena niža od mogućeg, prvenstveno zbog korupcije, slabog pravosuđa, manjka investicija, kao i zaostatka u obrazovnom sistemu. Prema analizi Saveta, BDP Srbije bi mogao da raste bar pet odsto.
Rast Srbije u poslednjih desetak godina nije bio loš jer je nominalno povećan za 15 odsto, kaže Mencinger, ali dodaje da kratkoročni rezultati ne daju pravu sliku.
"Treba neko vreme brzog rasta, deset do dvadeset godina, da se tu nešto popravi. Dok više decenija treba da se dostigne bruto domaći proizvod po glavi stanovnika Slovenije ili Evropske unije. I Slovenija zaostaje za Evropskom unijom, naravno, ali ne mnogo", zaključuje Mencinger.
Kako ukazuju ekonomisti, pokazatelji realne jačine ekonomije su i životni standard, uticaj investicija, dohodak po glavi stanovnika. Po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, nezaposlenost u Srbiji krajem 2018. bila je 12,9 odsto, a stopa inflacije 2,8 odsto. Prosečna plata u februaru 2019, saopštio je Zavod za statistiku, bila je 52.426 dinara (444 evra).
Ministarstvo finansija do zaključenja ovog teksta nije odgovorilo na pitanja RSE kojih još devet zemalja, zajedno sa Srbijom, čini deset ekonomski najjačih država Evrope i kako je izveden zaključak da je Srbija najnaprednija u regionu.
Facebook Forum