Dostupni linkovi

Beograd i Priština predali dokumentaciju Hagu


Sedište Međunarodnog suda pravde
Sedište Međunarodnog suda pravde

Pravni tim Srbije predao je Međunarodnom sudu pravde u Hagu skoro 1.000 strana pravne argumentacije i ključnih elemenata geneze kosovske krize, tvrdeći da je u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo i narušen teritorijalni integritet Srbije, suprotno Povelji UN-a. Istovremeno, osnovni dokument koji je predala Priština ima 200 stranica, a aneks 300 stranica.

Stručnjaci se slažu da argumentacija Srbije ima svoju težinu ali da će Beogradu istovremeno biti teško da ospori pravo Albancima na samoopredeljenje.

Iz vojne štamparije u Beogradu u Hag je poslato 30 kompleta pisanog podneska Srbije, koji čini oko 350 stranica pravnih argumenata i 650 stranica sa dokumentima, poput mapa Srbije i Kosova od turskog vremena do današnjih dana, prevodi relevantnih odredaba Ustava i zakona, ali i podsećanje na bombardovanje Jugoslavije i formiranje OVK-a. Ključni argument Srbije je da je nezavisnost Kosova suprotna medjunarodnom pravu, a Radoslav Stojanović, koji je bio šef tima za odbranu Srbije i Crne Gore po tužbi Bosne i Hercegovine za agresiju i genocid pred Međunarodnim sudom pravde, kaže za naš program da argumentacija Srbije ima svoju težinu jer je jednostrana secesija suprotna pravilima medjunarodnog prava, ali da se tome suprostavlja drugo pravilo, da faktičko stanje na terenu stvara osnovu za uspostavljanje prava:

Radoslav Stojanović
“I tu sada postoje neke slabe tačke našeg stava. Tačno je da je da je jednostrana secesija protivpravna, ali isticanjem prava na samopredeljenje mi smo izvršili secesiju, a po medjunarodnom pravu je reško dokazati da ne možeš izvršiti secesiju ako je prethodno primenjeno nasilje prema grupi koja hoće da izvrši secesiju. Pošto je nasilje na Kosovu učinjeno 1999. godine daće se pravo Srbiji da je jednostrana secesija protivpravna, ali s obzirom da je učinjeno nasilje prema Albancima 1999. godine, oni svoje pravo na samoopredeljenje mogu da istaknu do prava na otcepljenje.“

U srpskim medijima se spekuliše da je oko 20 zemalja, zainteresovanih za učešće u raspravi, podnelo podneske. Do sada je jedino ambasador Rumunije u Beogradu potvrdio da je njegova zemlja podržala Srbiju, a veruje se da će to isto uraditi I Rusija, Kina, Slovačka, Kipar, Španija, Venecuela, Bolivija, Argentina, Gruzija i Azerbejdžan.

Pravni zastupnik Srbije Saša Obradović izjavio je pred odlazak u Hag da Beograd dokazuje da deklaracija o nezavisnosti nije u skladu sa Rezolucijom UN 12 44 i tim međunarodnim pravnim režimom koji je uz saglasnost Beograda uspostavljen na Kosovu i Metohiji:

“Mi dajemo jedan prilično razvijen pregled principa teritorijalnog integriteta, kao jednog od osnovnih principa na kome je danas zasnovan sistem Ujedinjenih nacija i dokazujemo da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nije u skladu sa tim principom.”


Dušan Janjić
Iako se pravni stručanjaci slažu da sud mora da vodi računa kakav presedan će to mišljenje predstavljati za druge slučajeve, kojih ima mnogo u svetu, jer ne sme da donese odluku u prilog bilo koga ko ima iste namere, Dušan Janjić, direktor Foruma za medjuetničke odnose kaže da će Beogradu biti jako teško da ospori Albancima pravo na samoopredeljenje:

“Pogotovo što je od sedamdesetih godina prošlog veka zapravo etnicitet taj koji je uvek pobedjivao granice, a to se pogotovo osnažilo sa ujedinjenjem Nemačke, i raspadom SSSR-a i Jugoslavije. Dakle, tu će prednost dobiti kosovski argumenti. To se čak vidi iz argumenata koje je Beograd priložio, da je on vrlo delikatno pokušao da izbegne tu temu, jer Beograd ima još jedan problem, ako bi napao pravila po kojima je uspostavljeno Kosovo, onda bi napao i osnove postojanja Republike Srpske. Što se tiče teritorijalnog integriteta i nasilnog menjanja granice tu je Beograd u jačoj poziciji.”

Zvanični Beograd polaže velike nade u odluku suda, medjutim, čak i da ona bude povoljna za Srbiju, šta se može očekivati s obzirom na isključivo savetodavnu ulogu mišljenja Medjunarodnog suda prave. Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose kaže da sud može Savetu bezbednosti da preporuči da pokuša da razreši jedno, jedino, moguće pitanje, a to je pitanje razgraničenja ta dva entiteta:

“Odnos snaga nažalost ne radi za Srbiju. Na kraju to pitanje može da vodi isključivo Kontakt grupa za Balkan. U Kontakt grupi za Balkan Srbi mogu da računaju na podršku Rusije, ali vrlo uslovnu i mekanu, s obzirom da je Rusija realizovala deo svojih ambicija u Gruziji, i time potkopala argumente da bi mogla nešto snažnije da ospori novu granicu izmedju Kosova i Srbije. A govoreći o mogućoj izlaznoj opciji, samo su dve – ili sadašnja administrativna granica kao nova državna granica, sto mislim da je najbolje i za region i za Srbiju, i druga opcija razmena teritorija, sever Kosova za Presevo i Bujanovac što mislim da stvara nove rizike u regionu.”


Podnošenjem pisanih podnesaka Međunarodnom sudu pravde završava se tek prva faza ovog procesa. U drugoj fazi, državama koje će u njemu učestovati omogućava se da do 17. jula daju komentare na stavove drugih učesnica u raspravi. Konačno, u završnoj fazi, sud će organizovati i usmenu raspravu.

Kosovo veruje da će biti potvrđena nezavisnost

Kosovo je danas u Međunarodnom sudu pravde predalo dokument kojim su obuhvaćeni argumenti i činjenice o nezavisnosti. Osnovni dokument ima 200 i aneks od 300 stranica. To je danas u Međunarodnom sudu pravde učinio šef pravne ekipe Kosova, britanski stručnjak za međunarodno pravo, Majk Vud.

Skender Hyseni
Ministar inostranih poslova Skender Hyseni je, potvrđujući da su dokumenta predata u Hagu, rekao je da zbog osetljivosti pitanja on neće ništa reći o sadrzaju dokumenata, ali je kazao da su argumenti na strani Kosova i da će se proces pred Sudom okončati u korist najmlađe države na svetu:

„Kosovo je predalo jednu veoma dinamičnu, konciznu izjavu koje ne ostavlja indiferentnima ni najindiferentnije posmatraće i one koji je čitaju. To daje veliku prednost izjavi Republike Kosovo i ubeđeni smo da je to izjava prepuna nespornih argumenata koji potvrđuju zašto je Kosovo proglasilo nezavisnost i zašto je i zašto će i dalje biti država“
, rekao je ministar Hyseni.

On je rekao da će se proces u Hagu okončati u roku od godinu dana, savetodavnim mišljenjem o nezavisnosti Kosova. Takvo mišljenje, prema ministru Hyseniju, neće imati dugoročne efekte za kosovo i ni jedan efekat što se tiče njenog statusa. Međutim uticaji će, prema njemu, biti politički u smislu dinamike priznanja Kosova, pošto će neke zemlje doneti odluku o priznanju Kosova tek nakon završetka procesa pred Međunarodnim sudom pravde:

„Hoće li to imati uticaja na proces priznanja? Svakako da. I nije prvi put da to javno kažem, da je kod jednog broja zemalja proces pred sudom bio razlog da ne donesu odluku o priznanju Kosova. Na sreću broj takvih zemalja je veoma mali“
, rekao je Hyseni.

Pored Prištine i Beograda, i druge zemlje su imale mogućnost da dostave svoja viđenja i argumente za i protiv nezavisnosti Kosova. Ministar Hiseni je rekao da on ima informacije da je mnogo više zemalja predalo izjave u korist Kosova nego što je onih koje su to učinile za Srbiju:

„Broj zemalja koje su deponovale izjave, uslovno da kažem u korist Kosova, je mnogo veći u odnosu na zemlje koje su to učinile za suptonu stranu.“


Hyseni je rekao da su to učinile sve zemlje velike petorke, najveći broj zemalja Evropske unije.

U Prištini se očekuje da će se tokom ove godine dobiti konačna odluka o tome da li je odluka o proglašenju nezavisnosti Kosova bila legalna i u skladu sa međunarodnim pravom.
XS
SM
MD
LG