Dan nestalih u regionu: Političke opstrukcije otkrivanja istine

I ovog 30. avgusta obeležen je Međunarodni dan nestalih, koji je bio prilika da porodice, organizacije i udruženja ukažu na ovaj i dalje nerešen problem globalnih razmera.

U zemljama bivše Jugoslavije još uvek se traga za oko 14.000 ljudi, saopštila je organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International (AI), koja navodi da je između 1991. i 2001. godine prijavljen nestanak 34.700 ljudi i apeluje na vlasti na Zapadnom Balkanu da istraže ove slučajeve.

"Ljudi sa Balkana još uvek nisu zatvorili poglavlje o prisilnim nestancima. Oni nanose svakodnevni bol porodicama koje i dalje čekaju da saznaju sudbinu svojih najmilijih, još uvek tragaju za istinom, pravdom i nadoknadom", izjavila je Jezerca Tigani, zamenica direktora programa za Evropu i Centralnu Aziju.

"Vlade moraju da obezbede da sve žrtve i njihove porodice imaju pristup pravdi i dobiju, bez daljeg odlaganja, odgovarajuću i efektivnu odštetu za pretrpljenu štetu", istakla je.

"Nedovoljno istraživanje i procesuiranje nestanaka i otmica ostaje ozbiljan problem za ceo Balkan", ističe Tigani i dodaje da je glavna prepreka za izvođenje počinilaca pred lice pravde "konstantan nedostatak političke volje u svim zemljama regiona".

Međunarodni dan nestalih u Srbiji, koja prema podacima izbegličkih udruženja traga za 4.000 ljudi nestalih na prostoru nekadašnje Jugoslavije, obeležen je apelom porodica da se ubrza rad na obelodanjivanju njihovih sudbina, te traže bolju razmenu informacija o novim grobnim mestima, hitno otvaranje i ekshumaciju poznatih grobnica i bržu identifikaciju žrtava.

Približno 3.600 ljudi je nestalo na Kosovu tokom konflikta 1998-1999. i neposredno nakon sukoba, od kojih su preko 3.000 Albanci, a oko 600 Srbi, Romi i drugi nealbanci. Na Kosovu se još uvek traga za oko 1.797 ljudi nestalih, navodi Amnesty.

Prema podacima Amnestya, u Bosni i Hercegovini i dalje se čeka na razotkrivanje sudbine oko 10.500 nestalih osoba, većinom Bošnjaka, dok mnogi osumnjičeni za zločine i dalje žive u istim sredinama u kojima žive i porodice žrtava i nestalih. Sve je manje i informacija o lokacijama grobnica , a zid šutnje obavija nestanke i mesta ukopa.

Kada je u pitanju Hrvatska, još uvek nije poznata sudbina 2.322 osobe nestale na teritoriji te zemlje od 1991. do 1995. godine, od čega su 1736 nestali hrvatski građani. Važno je, međutim, da se za razliku od devedesetih godina već preko deceniju vodi jedinstveni popis nestalih, a ne kao ranije, po etničkoj pripadnosti

Na Međunarodni dan nestalih u Crnoj Gori je saopšteno je da je saradnja crnogorske kancelarije sa ostalim kancelarijama u regionu kvalitetna, te da Crna Gora još uvijek traga za 62 osobe. Amnesty u svom izveštaju podseća na slučaj is početka devedesetih kada je oko 150 bosanskih izbeglica crnogorska policija deportovala u RS i izručila vojsci haškog optuženika Radovana Karadžića. Od tog broja 83 ljudi nikada se nije vratilo porodicama, već su ubijeni u improvizovanim logorima.

Nakon više od decenije od oružanog konflikta 2001. godine u Makedoniji, vlasti nisu uspele efikasno da istraže optužbe o nestancima, ističe Amnesty i dodaje da nisu preduzete adekvatne mere da se istraže slučajevi šest Albanaca za čiji nestanak se veruje da su odgovorni pripadnici makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

(FOTOGALERIJA: Obeležavanje Međunarodnog dana nestalih, Beograd)


Prekinuti ćutnju

Koalicija za REKOM pozvala je povodom Međunarodnog dana nestalih vlade zemalja bivše Jugoslavije na prekid ćutnje o tajnim grobnicama i sudbini nestalih osoba.

"Kada nema fizičkog prisustva mrtvih, posmrtnih ostataka, sahrane, tradicionalnih posmrtnih obreda i grobnih mesta, kako pamtiti mrtve? Nepostojanje tela uskraćuje porodicama i društvu fizički simbol sećanja na žrtve. To je onda kamen temeljac za održanje javne kulture ćutnje o teškom nasleđu prošlosti, odgovornosti i pravdi za žrtve", ističe se u saopštenju REKOM-a.

Koalicija za REKOM je zatražila da prioritet u regionalnoj saradnji budu obelodanjivanje lokacija masovnih grobnica, ekshumacije, identifikacije i predavanje posmrtnih ostataka porodicama žrtava.

Neodostatak političke volje osnovni je razlog zbog kojeg još uvek nije rešeno pitanje nestalih osoba u regionu, rečeno je u sredu na konferenciji za novinare Regionalne koordinacije udruženja porodica nestalih osoba sa područja bivše Jugoslavije koja okuplja 26 udruženja.

Regionalna koordinacija je na sve države bivše Jugoslavije apelovala da odrede strategiju za rešenje problema nestalih osoba.

"Od svih država regiona tražimo jasno određivanje i sprovođenje strategije za rešenje problema nestalih osoba i poštovanje zakona iz sporazuma koji su postignuti, kao i potpisivanje i poštovanje Deklaracije o nestalim osobama", navedeno je u saopštenju.

Međunarodna kancelarija za nestale, sa sedištem u Sarajevu, podsetila je da se u svetu više od milion osoba vodi kao nestalo zbog ratova i drugog teškog kršenja ljudskih prava.

"Svake godine najmanje hiljadu osoba nestane usled migracije, trgovine ljudima, organizovanog kriminala, a oko 150.000 usled prirodnih katastrofa, i onih koje čovek izazove", rekla je u ime Kancelarije agenciji Beta Aida Mia Alić.

Pored zemalja Zapadnog Balkana, i druge zemlje poput Kipra, Iraka, Španije, Libana, Libije, Čilea, Argentine, El Salvadora, Jemena, Perua suočene su sa tim humanitarnim problemom, kazala je ona.

(FOTOGALERIJA: Međunarodni dan nestalih, Kosovo)