Mediji: Razlučiti uloge u ratnom huškanju

(Prilog Nina Brajevića o leševima iza vukovarske bolnice, za koje letimice tvrdi da su mahom Srbi)

Iva Martinović

Protiv novinara u Srbiji koji su tokom '90-tih godina podsticali na ratne zločine i genocid za sada neće biti pokrenut krivični postupak. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da dosadašnja istraga nije pružila dovoljno podataka za konačnu odluku o prijavi koju je protiv odgovornih u tokom devedesetih vodećim medijskim kućama podnelo Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Na skupu u Beogradu predstavnici medija iz celog regiona saglasili su se da je utvrđivanje odgovornosti za ratnohuškačko novinarstvo dugotrajan proces na kojem bi svi zajedno trebalo da rade.

Poznata lica iz čitavog regiona većinom onih koji su devedesetih, u atmosferi najstrašnijih medijskih laži i obmana, dizali glas protiv mogla su se videti u beogradskom Medija centru. Okupili su se kako bi razmotrili način utvrđivanja odgovornosti medija za ratna dešavanja.

Krivični postupci u Srbiji, kako im je saopštio tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, za sada neće biti pokrenuti. Ipak, od prijave koju je protiv odgovornih u Radio televiziji Beograd, dnevnim listovima Politika i Večernje novosti, i drugim režimskim medijima tokom devedesetih podnelo Nezavisno udruženje novinara Srbije još se ne odustaje:

“Obimna građa, koja je do sada prikupljena, za sada ne pruža podatke za konačnu ocenu navoda krivične prijave. S druge strane, činjenica je da izostaje saradnja ključnih medijskih kuća i dnevnih listova. Zbog svega toga, za sada ne postoje pretpostavke za donošenje odluke o tome da li će biti pokrenut krivični postupak.”

Iako se u prijavi NUNS-a konkretna imena ne spominju, veliki je broj onih koji su verni režimu Slobodana Miloševića, bili deo njegove propagandne mašinerije. Mnogi i danas, deset godina od demokratskih promena, rade, neki se povremeno pojavljuju, dok se drugima potpuno gubi svaki trag. Njihova manipulacija javnošću dovela je do stvaranja zatvorenog nacionalističkog kruga, sa kojim se, po mišljenju predsednica NUNS-a Nadežde Gaće, još uvek nije rasčistilo:

“2001. godine više od 50 posto građana je smatralo da Srebrenica nije postojala, a 85 posto njih je reklo da je to izmišljeno. Evo nas u 2010-oj. i dalje se lomimo oko Srebrenice, i dalje se lomimo oko toga da li je nešto istina ili nije, i dalje pritajemo da se istinitost činjenica prilagođava određenom trenutku. I toliko je naša profesija odgovorna.”

Proces koji zahteva timski rad

Vratimo se u vreme kada je ovaj strašni zločin, koji u Srbiji još uvek nije priznat, počinjen i kada su zbog izvrtanja činjenica i medijskih laži i obmana, mnogi gubili glave. Šta je šira javnost mogla misliti kada je na Televiziji Beograd čula izveštaj reporterke Rade Đokić, na koji ovde podsećamo:



Među najdrastičnijim primera ipak ostaje izveštaj o mrtvim bebama, lansiranim u vreme opsade Vukovara. Za telima je tada tragao RTS-ov ratni izveštač Nino Brajović. U nedavnoj izjavi za RSE Brajović, koji je do skora bio predsednik Udruženja novinara Srbije, odbacio je svaku vrstu odgovornosti.

Velimir Ćurgus Kazimir iz Medijske dokumentacije Ebart:

“Ja ovde ne očekujem da će neko da progovori i da otvori dušu. Mora se ući u arhive, a neki od medija to neće. To je proces koji je vrlo složen i koji zahteva mnogo veći timski rad. Mediji bi morali da budu obavezni da pruže sve ono što se od njih traži.”

Zato novinari nisu iznenađeni vešću da u Srbiji za sada neće biti krivičnih postupaka. No, i sama činjenica da je ovo problem izvučen ispod tepiha predstavlja pomak.

Pročitajte i ovo:
Mediji kao pokretači ratnih zločina
Medijski "psi rata" odradili krvav posao
Ratni huškači i dalje su na sceni
Prvo je počelo ubijanje riječima, pa onda oružjem