Srbija godišnje izgubi između 120 i 170 hiljada jedinki divljih ptica. One najčešće stradaju zbog nedozvoljenog ubijanja, trovanja i hvatanja. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije upozorava da od 352 pouzdano zabeležene vrste ptica, u čak 123 se suočavaju sa rizikom od iščezavanja.
Za masovni gubitak ptica u Srbiji glavni krivci su lov i krivolov kao i poljoprivreda, odnosno masovna trovanja životinja, navodi se u novoj publikaciji organizacije Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, dok među drugim razlozima je nezakonito hvatanje i stradanje zbog električnih mreža.
Primer masovnog trovanja
Poslednji slučaj masovnog trovanja ptica zabeležen je u opštini Bačka Topola u Vojvodini 14. aprila 2020. gde je više desetina ptica ubijeno, a nadležne službe procenjuju da je šteta koja je nastala dostiže skoro milion i po dinara, objašnjava Akoš Harkai iz lokalnog Ekološkog pokreta „Arkus“.
„Prikupili smo više od pedeset mamaca koji su bili tretirani furadanom i radi se o jednom masovnom, namernom i sistematičnom trovanju. Mamci su razbacani na svakih sto do dvesta metara, na relaciji dužoj od tri kilometra. Mi smo tada našli šest eja močvarica, dva mišara, dve sive vrane, jedan galac, četiri gavrana, dve svrake i jednu lisicu“, kaže Harkai.
U vezi sa ovim slučajem Ministarstvo za zaštitu životne sredine zatražilo je hitnu istragu i kažnjavanje počinilaca. Trovanje životinja ocenjeno je kao „gnusan zločin prema biodiverzitetu i životnoj sredini Srbije“. Resorno ministarstvo je navelo da se sumnja da je korišćen zabranjen preparat „furadan“.
Crna tačka Svilojevo
Trovanje ptica je među najvećim problemima zajedno sa krivolovom, ocenjuje Milan Ružić izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Od 2000. godine do danas širom Srbije registrovano je više od 200 slučajeva trovanja ptica, tokom kojih je stradalo više od 2.000 jedinki. Ružić dodaje da je crna tačka sa najviše slučajeva u Svilojevu, u malom mestu u Vojvodini pored Sombora, na oko 180 kilometara od Beograd.
„Kada govorimo konkretno o Svilojevu, mi smo ga nazvali u javnosti ’selo smrti’, zato što naše institucije ne mogu da reše žarište u jednom selu koje ima nekoliko hiljada stanovnika već deset godina. Neko namerno i intenzivno truje životinje u tom mestu toliko dugo da su tamo stradale desetine zaštićenih i ugroženih jedinki ptica, stradalo je oko četrdeset jedinki belorepana. To je najveći evropski orao čiji raspon krila ide i preko dva metra, to je ptica kojoj treba šest do sedam godina da postane polno zrela“, objašnjava on.
RSE je pitanja o trovanjima ptica i statistici u vezi sa tim uputio i Ministarstvu unutršanjih poslova, ali odgovor nije stigao do objavljivanja teksta.
Na sajtu MUP-a objavljeno je da su pripadnici policije 2016. i 2017. godine otkrili dva slučaja nezakonitog lova na ptice, dok u periodu od 2017. nema podataka o sličnim slučajevima.
Šta je furadan?
Ovaj preparat je do 2014. godine korišćen u poljoprivredi kao insekticid, međutim zbog štetnosti na okolinu i masovnih trovanja životinja on je zabranjen. Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede ukinula je dozvolu za promet furadan 35 ST u Srbiji, stoji na sajtu resornog ministarstva, na kojem se podseća i da je reč o supstanci za tretiranje semena koji sadrži „karbofuran, toksičnu materiju koja je uzrokovala uginuće brojnih zaštićenih ptica u Srbiji“.
Ovaj insekticid deluje na centralni nervni sistem i izaziva paralizu mišića, što brzo dovodi i do smrti. Fizičko lice za korišćenje furadana može da bude kažnjeno kako novčanom kaznom tako i kaznom zatvora u trajanju do tri godine.
Krivolov prisutan u celoj Srbiji
Prema istraživanju Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, upravni okruzi koji se izdvajaju po broju slučajeva nezakonitog stradanja divljih ptica su: Beograd, kao i Braničevski, Južnobanatski, Južnobački i Rasinski okrug. Izveštaj navodi i to da su slučajevi krivolova zabeleženi na celoj teritoriji Srbije.
Meta nezakonitog lova najčešće je prepelica. „U Srbiji se godišnje krivolovi više od 50.000 jedinki, uglavnom uz upotrebu zakonom zabranjenih elektronskih vabilica. Kada se tom broju pridoda i oko 40.000 legalno odstreljenih prepelica, jasno je da se populacija ove koke masovno i bezobzirno uništava. Situacija nije bolja ni u drugim balkanskim državama, na Bliskom Istoku i severu Afrike gde tokom seobe stradaju milioni ptica“, stoji u publikaciji pod nazivom „Poslednji let naših ptica“.
Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica podsećaju da se Srbija nalazi u jednom od šest evropskih centara biološke raznovrsnosti, gde se gnezdi i sreće čak dve trećine vrsta ptica koje naseljavaju Evropu.
Facebook Forum