Put Makedonije ka Evropskoj uniji još uvek najviše zavisi od spora oko imena sa Grčkom, ali od nedavno postoji još jedna prepreka u evro-integracijama zemlje, a to je Bugarska, odnosno narušeni odnosi između Skoplja i Sofije.
Ovo je u intervjuu za naš radio rekao evro-komesar za proširenje, Stefan File, koji je ovih dana boravio u Skoplju.
„Mislim da je kao prvo bitno reci da nema distinkcije i da su svi susedi važni za zemlju kandidata pri priključenje Evropskoj uniji. Slučaj koji se odnosi na Grčku je očigledan, to je pitanje imena koje treba rešiti. Ali sve češće slušam i o kompleksnosti odnosa sa Bugarskom. Čujem sve veći broj izjava bugarskih predstavnika koji se osvrću na probleme u odnosima između Sofije i Skoplja. To se treba rešiti i treba pregovarati s političarima iz obe zemlje. Oni imaju odgovornost. Put ka Evropskoj uniji prolazi kroz dobrosusedske odnose i ako želite postati dobar član Unije, jedini mogući način je da u isto vreme postanete dobar sused“, rekao je File za RSE.
File je istakao da su pravila EU jasna i da je dobijanje datuma za početak pregovora za članstvo politička odluka koju će u decembru doneti Savet Unije.
U odnosu na glavne zadatke, koje je Makedonija dobila u okviru Pristupnog dijaloga na visokom nivou sa Evropskom komisijom, glavne primedbe iz Brisela se odnose na pogoršane međuetničke odnose, kao i na neozbiljno ponašanje političkih partija, za koje je njihov interes važniji od državnog.
Do objavljivanja izveštaja Komisije o napretku zemlje, zakazanog za 10. oktobar, Makedonija treba još raditi na reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodu medija, kao i na izmeni izbornog zakonika, obzirom na to da će se u martu iduće godine održati lokalni izbori, a nisu mali izgledi i za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora.
I dok se partije natežu oko toga da li je Makedonija na dobrom putu ka Evropskoj uniji i NATO-u, građani su uglavnom saglasni da će članstvo u ove dve organizacije imati pozitivan uticaj u svim oblastima društva, naročito iz bezbednosnog aspekta i smanjenja nezaposlenosti, jer u zemlji ima preko 30 procenta nezaposlenih:
„Prvo posao i egzistencija. Čemu sve, ako ja mogu kupiti umetničke slike, a deca nemaju, ni posao, ni za hleb.“
„Zanima me samo zaposlenje. Pet godina sam nezaposlena, a elektro inženjer sam. Ovako više ne ide. A nisam samo ja, mnogo nas je.“
Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnenja, nešto više od 80 procenata je za to da Makedonija treba ući u Evropsku uniju, a taj procenat je manji ako je uslov za to promena imena zemlje.
U decembru Evropska unija odlučuje da li će zemlja dobiti datum za početak pregovora. Već nekoliko godina Komisija daje preporuku za to, ali na kraju, datum nije određen, najviše zbog spora sa Grčkom o imenu zemlje.
Ovo je u intervjuu za naš radio rekao evro-komesar za proširenje, Stefan File, koji je ovih dana boravio u Skoplju.
„Mislim da je kao prvo bitno reci da nema distinkcije i da su svi susedi važni za zemlju kandidata pri priključenje Evropskoj uniji. Slučaj koji se odnosi na Grčku je očigledan, to je pitanje imena koje treba rešiti. Ali sve češće slušam i o kompleksnosti odnosa sa Bugarskom. Čujem sve veći broj izjava bugarskih predstavnika koji se osvrću na probleme u odnosima između Sofije i Skoplja. To se treba rešiti i treba pregovarati s političarima iz obe zemlje. Oni imaju odgovornost. Put ka Evropskoj uniji prolazi kroz dobrosusedske odnose i ako želite postati dobar član Unije, jedini mogući način je da u isto vreme postanete dobar sused“, rekao je File za RSE.
File je istakao da su pravila EU jasna i da je dobijanje datuma za početak pregovora za članstvo politička odluka koju će u decembru doneti Savet Unije.
U odnosu na glavne zadatke, koje je Makedonija dobila u okviru Pristupnog dijaloga na visokom nivou sa Evropskom komisijom, glavne primedbe iz Brisela se odnose na pogoršane međuetničke odnose, kao i na neozbiljno ponašanje političkih partija, za koje je njihov interes važniji od državnog.
Do objavljivanja izveštaja Komisije o napretku zemlje, zakazanog za 10. oktobar, Makedonija treba još raditi na reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodu medija, kao i na izmeni izbornog zakonika, obzirom na to da će se u martu iduće godine održati lokalni izbori, a nisu mali izgledi i za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora.
I dok se partije natežu oko toga da li je Makedonija na dobrom putu ka Evropskoj uniji i NATO-u, građani su uglavnom saglasni da će članstvo u ove dve organizacije imati pozitivan uticaj u svim oblastima društva, naročito iz bezbednosnog aspekta i smanjenja nezaposlenosti, jer u zemlji ima preko 30 procenta nezaposlenih:
„Prvo posao i egzistencija. Čemu sve, ako ja mogu kupiti umetničke slike, a deca nemaju, ni posao, ni za hleb.“
„Zanima me samo zaposlenje. Pet godina sam nezaposlena, a elektro inženjer sam. Ovako više ne ide. A nisam samo ja, mnogo nas je.“
Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnenja, nešto više od 80 procenata je za to da Makedonija treba ući u Evropsku uniju, a taj procenat je manji ako je uslov za to promena imena zemlje.
U decembru Evropska unija odlučuje da li će zemlja dobiti datum za početak pregovora. Već nekoliko godina Komisija daje preporuku za to, ali na kraju, datum nije određen, najviše zbog spora sa Grčkom o imenu zemlje.