"Nova vlada Republike Makedonije je snažno predana i preduzima intenzivne mere u cilju rešavanja problema, a ne stvaranja, u cilju promovisanja saradnje i partnerstva sa Republikom Srbijom i drugim zemljama u regionu. Uvereni smo da je to jedini način da region odlučno istupi napred", navodi se, između ostalog, u saopštenju Vlade Makedonije nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije juče obavestilo makedonske kolege da povlače službenike ambasade i ambasadorku iz Skoplja na hitne konsultacije u Beograd.
U saopštenju se takođe navodi da je Makedonija posvećena izgradnji dobrosusedskih odnosa sa Srbijom i da je razvila prijateljske odnose sa svim susednim zemljama.
"U konkretnom slučaju, ne donoseći prebrzo zaključke, pozdravljamo najave zvaničnog Beograda za zaštiti prijateljske odnose i da se ponovo uspostavi stanje u normalnim okvirima", dodaje se u saopštenju.
"Osoblje ambasade pozvano je u Beograd na hitne konsultacije zato što je nedvosmileno ustanovljeno, sa jasnim dokazima, pojačano ofanzivno-obaveštajno delovanje prema Republici Srbiji u celini i našoj ambasadi u čemu je svakako prisutan i strani faktor", saopštio je ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić preko izabrane agencija Tanjug, nakon višečasovnog čekanja zvanične informacije iz Beograda o povlačenju osoblja ambasade iz Skoplja.
Deo osoblja će biti vraćen u Skoplje sledeće nedelje, a ambasadorka Dušanka Divjak Tomić kasnije posle svih konsultacija, dodao je Dačić.
Ministar je najavio da će Beograd preduzeti mere da zaštiti svoje interese.
"Nedvosmisleno želimo dobre odnose sa Makedonijom, ali naša je obaveza da zaštitimo naše interese", poručio je Dačić.
"Ukoliko Makedonija zaista glasa za prijem Kosova u Unesko, iako je svesna koliko to pogađa Srbiju i srpski narod, predložiću predsedniku Vučiću da Srbija u odnosu na ime pod kojim smo priznali Makedoniju, takođe, kao i oni oko Kosova u Unesko, ima u vidu poziciju Evropske unije", istakao je Dačić za Tanjug.
On je rekao da bi i Srbija mogla da promeni stav po pitanju imena Makedonije. Srbija je Makedoniju priznala pod njenim ustavnim imenom Republika Makedonija, dok je većina zemalja EU naziva Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
Pre toga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je odlučeno da se osoblje ambasade iz Makedonije povuče jer su nadležni organi pružili dokaze o veoma ofanzivnom obaveštajnom delovanju protiv organa i institucija Srbije.
Vučić je novinarima u Bariču, kod Beograda, rekao da je za tu odluku bilo nekoliko razloga, ali da su "nadležni organi" ustanovili to i predstavili i njemu i Vladi Srbije dokaze o takvom delovanju.
"Mi ćemo nastaviti da razvijamo prijateljske odnose Beograda i Skoplja. Naše je samo da naši ljudi budu pripremljeni i spremni i da se zaštiti prijateljstvo Srba i Makedonaca, ali i da znamo kako je delovati u drugačijem i novom okruženju koje nama nije bilo poznato do pre nekoliko meseci", rekao je Vučić.
Nije želeo da iznese više detalja ali je rekao da će "za sedam do deset dana sve biti uobičajeno".
Inače, premijerka Srbije Ana Brnabić je na pres-konferenciji, tokom prepodneva saopštila da se tim povodom sastala sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem i da je obavila konsultacije sa predsednikom Srbije.
Dakle, ni posle zvaničnog saopštenja nije jasno rečeno o čemu se radi, mada sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE) smatraju da je ta mera rezultat najave da će Makedonija biti predlagač novog glasanja o prijemu Kosova u Unesko nakon što je u novembru 2015. godine takva inicijativa odnijena.
Vlada Makedonije je saopštila, pre nego što je objavljena zvanična izjava u Beogradu, "da će u odnosu na glasanje za članstvo Kosova u Unesko imati u vidu poziciju većine zemalja članica EU", javila je Televizija Telma.
Vlada Makedonije navela je da uvek sledi interese države bazirane na pricipima dobrosusedstva i unapredjenja regionale saradnje, neutralnosti i nemešanja u sporove medju državama.
"Makedonija razvija prijateljske odnose sa svim susednm zemljama. Kada postoje otvorena osetljiva pitanja između dva naša suseda, Vlada Makedonije će uvek slediti interese države bazirane na principima dobrosusedstva i unapređenja regionalne saradnje, neutralnosti i nemešanja u sporove medju tim državama. U odnosu na glasanje za članstvo Kosova u Unesko, Vlada Makedonije će imati u vidu poziciju većine zemalja članica EU", saopšteno je iz Skoplja.
"Ishitren potez"
Na pitanje da li je neobično što ministar nije otvoreno rekao o čemu se zapravo radi, predsednica Helsinškog odbora za Srbiju koja je svojevremeno radila u Ministarstvu inostranih poslova Sonja Biserko, kaže: "Mislim da oni još pokušavaju da ucene Makedoniju, međutim, to je nerealno zato što Makedonija ima ogromnu albansku manjinu koja ima svoje zahteve u odnosu na makedonsku vladu. A to je nešto što ima konsenzus već nekoliko godina, od kada je Kosovo postalo nezavisna država."
"Ishitren potez", tim rečima nekadašnji ambasador Beograda u Ujedinjenim nacijama Pavle Jevremović opisuje potez Srbije.
"U diplomatskoj praksi drugih zemalja ovo bi bilo poslednje sredstvo. Iza toga ostaju vojna sredstva. U ovom slučaju se, na sreću, ne radi o tome. Ovo jeste pomalo prenagljen potez za koji mislim da u Srbiji ima i unutrašnje političku dimeziju", navodi Jevremović.
Jevremović podseća da se zatezanje na relaciji Skoplje – Beograd događa u trenutku političke diskusije koja je u Srbiji otvorena nakon što je predsednik države Aleksandar Vučić pozvao na "unutrašnji dijalog o Kosovu".
"Shodno tome, rekao bih da nama predstoji dinamičnija i kreativnija politika prema Kosovu. Moguće je da se sada na neki način pokušava da se zaoštri problem pred neki korak ka popuštanju. To u političkoj i diplomatskoj praksi nije neuobičajeno. Ali što se tiče odnosa prema Makedoni, ovaj potez mi se čini prejak", navodi Jevremović.
Pavle Jevremović ne veruje da je moguća bitna promena makedonskog stava prema pitanju Kosova, koje je Skoplje kao nezavisnu državu priznalo 2008. godine. U tom smislu malo je verovatno i da će Makedonija uskratiti Kosovu podršku za prijem u Unesko.
"Jedna stvar je očigledna i jasna. To je da u Makedoniji živi značajna, da kažemo grupacija, više ne možemo reći da je to samo manjina albanskog stanovništva. O tom stanovništu Makedonija mora da vodi računa", ocenjuje Jevremović.
Mogućnost prekidanja diplomatskih odnosa između dve države Jevremović isključuje. Podseća da je ekonomski, politički i socijalno Makedonija veoma važan partner Srbije. Takođe, podvlači da bi Srbija trebalo da pokaže fleksibilnost prema Makedoniji s obzirom na unutrašnje politička i međunarodna pitanja sa kojima se ta država suočava.
I Sonja Biserko kaže za RSE da je očigledno da je povlačenje kompletnog osoblja ambasade Srbije u Skoplju vezano za najavljeni predlog Makedonije da se ponovo glasa o prijemu Kosova u Unesko.
"To ukazuje da Srbija nije spremna da prihvati tu novu realnosti, pogotovo vezanu za Kosovo i naravno za sve susede koji su u procesu priznavanja Kosova imali važnu ulogu", kaže Biserko koja skreće pažnju da je neuobičajeno da se povlači celo osoblje ambasade.
Česta mera je privremeno povlačenje ambasadora.
"Radi se o jednoj ishitrenoj odluci koja je pokušaj da se izvrši pritisak na Makedoniju, ali mislim da je to sasvim besmisleni pokušaj", reči su Sonje Biserko.
Predsednica Helsinškog odbora za Srbiju podseća da je ministar Dačić nekoliko puta izrazio žaljenje što je Srbija priznala Makedoniju pod nazivom Republika Makednija a ne "Bivša Republika Makedonija" kako su je priznale mnoge članice Evropske unije. Šta se podrazumeva pod reciprocitetnim merama, za sada se ne zna.
Dačićevu konstataciju o "pojačanom ofanzivno-obaveštajnom delovanju prema Republici Srbiji" analitičar Dušan Janjić ne stavlja u kontekst Uneska i Kosova, već onoga što se dešavalo u Makedniji tokom poslednjih izbora. Moskva i Beograd su podržavali jednu drugu političku opciju u Makedoniji, a novoiazabrani predsednik Zoran Zaev tek namerava da raščisti šta se sve događalo proletos u Makedoniji.
"Ne vidim da je Makedonija, sama po sebi kao država, zainteresovana i sposobna da organizuje nekakav obaveštajni i propagandni rat protiv Srbije. Ne vidim da je moć Albanaca takva. Ali da neka od saznanja koja ima vlada Zaeva, i koja će sigurno raditi na raščišćavanju svih događaja oko pokušaja upada i sprečavanja smene vlasti, verovatno Srbiji neće biti prijatna", kaže Janjić.
Dušan Janjić čak nagoveštava mogućnost da Srbija promeni sastav osoblja u ambasadi u Skoplju, uključujući i ambasadora.
"Peviše obaveštajaca a premalo diplomata", tako vidi Janjić srpsku ambasadu u Skoplju. Možda, kaže, ubuduće bude više diplomata a manje obaveštajaca.
"Srbija će, kao i u mnogim situacijama ranije morati da se vrati na tačku sa koje je krenula", smatra Sonja Biserko.
Srbija je nakon što je Makedonija priznala Kosovo 2008. godine na jedno vreme uskratila gostoprimstvo ambasadoru te zemlje u Beogradu.
Facebook Forum