Ruska naftna kompanija Lukoil saopštila je u četvrtak da svoju imovinu u inostranstvu prodati Gunvor Grupi sa sedištem na Kipru, koja je specijalizovana za trgovinu i transport sirove nafte i prirodnog gasa.
Kompanija je nameru o prodaji objavila 27. oktobra, pet dana nakon što su je Sjedinjene Američke Države stavile na listu sankcija.
"Ključni uslovi transakcije su prethodno dogovoreni sa obe strane. PJSC Lukoil je prihvatio ponudu, obavezavši se da neće pregovarati sa drugim potencijalnim kupcima", saopštili su 30. oktobra u kompaniji Lukoil.
Nije poznato po kojoj ceni će Lukoil prodati svoju imovinu Gunvor Grupi.
Sjedinjene Države su stavile Lukoil na listu sankcionisanih kompanija kako bi izvršile pritisak na ruski energetski sektor, kojim Moskva finansira invaziju na Ukrajinu.
Većina evropskih zemalja postepeno obustavlja uvoz ruske sirove nafte još od 2022. godine.
Američke sankcije trebalo bi da stupe na snagu 21. novembra.
Profesor beogradskog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević kaže da ga potez Lukoila ne iznenađuje, s obzirom na to da je kompanija i ranije poslovala pragmatično.
"U riziku da budu blokirani i da zbog sankcija ne mogu da rade u Evropi, oni su se odlučili za potez koji je za njih u ovom trenutku najefikasniji. To će pomoći brendu Lukoil da nastavi da funkcioniše. Videli smo da je dan nakon što su sankcije uvedene najveća finska rafinerija najavila da neće više prodavati derivate Lukoilu, koji je u Finskoj drugi najveći igrač", kaže Radosavljević.
Poslovanje u Srbiji
Lukoil je u Evropi, između ostalog, prisutan u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, a na Zapadnom Balkanu benzinske stanice ima u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.
Na tržištu naftnih derivata u Srbiji na kojem je prisutan od 2003. godine, Lukoil zauzima nešto više od sedam odsto.
Ima 112 benzinskih stanica i dva naftna skladišta. Na kraju 2024. imali su, prema podacima iz finansijskog izveštaja, 140 zaposlenih.
U istoj godini zabeležili su rast. Dobit od 7,8 miliona evra u 2023. godini porasla je u narednoj na 10,8 miliona evra.
"U Srbiji je Lukoil drugi po veličini tržišni igrač, sa rafinerijom u Bugarskoj i mrežom u čitavom regionu. Preuzimanje od strane kompanije koja nije pod sankcijama, što potencijalno znači da ni u Srbiji neće biti pod sankcijama, omogućiće Lukoilu da nesmetano funkcioniše", kaže profesor Goran Radosavljević.
Deo goriva Lukoil je kupovao od Naftne industrije Srbije, kompanije koja je takođe pod američkim sankcijama. Ugovor sa NIS-om raskinuli su u februaru, nakon što se NIS našao na listi sankcija. Tada su prešli na snabdevanje iz podružnica u Bugarskoj i Rumuniji.
NIS je na listu sankcija Sjedinjenih Država zbog većinskog vlasništva ruskog Gasproma, stavljen 10. januara, a mere su stupile na snagu 9. oktobra.
Sankcije Sjedinjenih Država usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija.
U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija.
Ekonomski gledano, očekivano bi bilo da primer Lukoila sledi i Gasprom, smatra profesor Goran Radosavljević. Međutim, on naglašava da interes koji Ruska Federacija posredstvom NIS-a ima u Srbiji nije samo ekonomski, već u politički.
"Kada politika uđe u taj obračun, onda se ekonomska logika ne poklapa sa političkom. Idealno bi bilo da Gasprom odluči da proda deo NIS-a, ali mala je verovatnoća da se tako nešto desi. Mislim da će srpska strana biti prinuđena da preduzme neke druge korake, u krajnjoj liniji nacionalno preuzimanje", smatra Radosavljević.
Tri i po godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija i dalje u velikoj meri zavisi od ruskih energenata.
Rešenje za sudbinu NIS-a, kao najveće naftne kompanije u Srbiji, još se traži.