Zašto vlast i onako slabu opoziciju u Srbiji dodatno satanizuje i ućutkuje, iako je politički ne ugrožava ni na koji način? Primera ima mnogo.
Poslednji se na direktnom udaru i to i državnog predsednika Aleksandra Vučića našao nekadašnji srpski šef diplomatije i bivši predsednik Skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić, koji je optužen da je na čelu "ozbiljne skupine lopova na međunarodnom nivou".
Povod je bila vest o hapšenju bivšeg ministra unutrašnjih poslova Hongkonga Parik Hoa i bivšeg ministra spoljnih poslova Senegala Šeik Tidijan Gadioa zbog optužbi za korupciju odnosno davanje mita. Njih dvojica su sarađivali sa Centrom za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, organizacijom koju vodi Jeremić.
Pri tom, ni jedan organ u Srbiji nije objavio da se bavi istragom poslovanja Vuka Jeremića.
"Znate, u politici se svaka mogućnost koristi da se diskvalifikuje protivnika koji u perspektivi može nešto da znači. Vuk Jeremić u ovom momentu ne predstavlja opasnost, u perspektivi može da bude. I logično je da njegovi oponenti maksimalno koriste situaciju da se on diskvalifikuje", kaže Dragomir Anđelković, analitičar koji se smatra bliskim vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.
"Kad se radi o krivičnoj odgovornosti, to su stvari sa kojima se, ipak, ne treba poigravati", dodaje Anđelković.
"Slučaj Jeremić" je samo najsvežiji primer. Navodimo još neke.
Dragoljub Mićunović, doajen opozicione političke scene Srbije još iz vremena vladavine Slobodana Miloševića sa višedecenijskim disidentskim stažom i profesurom, osnivač Demokratske stranke a danas narodni poslanik, optužen je 2016. godine za državni udar, jer je prekinuo u večernjim časovima sednicu na kojoj se birao novi predsednik Parlamenta a on, kao najstariji poslanik, predsedavao.
Bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas optužbama poput one da je "najveći je kriminalac koji se nakrao para dok je bio na čelu grada", od kojih ni jedna nije dobila epilog na sudu, čašćavan je godinama.
Đilasov naslednik Siniša Mali, koga prate afere za aferom (a koji je u utorak sa gradonačelničkog prešao na mesto ministra finansija), prošle godine je kandidaturu Đilasa na gradskim izborima prokomentarisao kao nameru "da ponovo Beograd vrati svojim tajkunima", banditskoj organizaciji koja "naš grad pokušava da sruči u provaliju".
Opozicionar i narodni poslanik, kao i nekadašnji premijer, Zoran Živković nazivan je lopovom, a drugi i opozicionar i bivši ministar Saša Radulović (pokret Dosta je bilo) je optuživan da duguje novac poreskim vlastima SAD.
Ništa od navedenih i javno iznetih teških optužbi od strane predstavnika vlasti u različitim institucijama nije dobila sudski epilog. Zapravo, većina optužbi nije ni bila na proveri, ostala je na nivou verbalnog, nadležni pravosudni organi uglavnom nisu reagovali i kad jesu, suđenja su se otezala unedogled, bez dokazane krivice.
Najnoviji potez vladajućih stranaka u parlamentu u kome imaju ubedljivu većinu (od 250 poslanika, vladajućih je 161), što im pruža mogućnost da izglasaju bilo kakvu odluku, jeste podnošenje stotine amandmana, čiji je praktični efekat uskraćivanje šanse za svaku kritičku reč pod krovom Skupštine Srbije.
Srđan Bogosavljević, iz agencije Ipsos stratedžik marketing, kaže da vladajuća stranka ima takav rejting da nema razloga da se plaši opozicije, jer je ni na koji način ne ugrožava. Ne misli, pri tom, ni da je u Srbiji mnogo drugačija klima nego u zapadnim demokratskim društvima.
"Videli smo američke izbore na šta su ličili, tako da nije naša nekultura veća od nekulture drugih. Ne bih rekao da je neka ozbiljna mana u nekulturi ali ne vidim ni da je to (ponašanje većine u parlamentu prema opoziciji prim. aut.) neka ozbiljna politička taktika", navodi Bogosavljević.
I dalje tragamo za odgovorom na pitanje zašto je vladajućim strankama, bolje rečeno predsedniku Aleksandru Vučiću koji je najmoćniji čovek u Srbiji danas, potrebno da dodatno neutrališe opoziciju čija se reč inače jedva čuje, a uticaja na političko odlučivanje gotovo da nema?
Opozicionar iz redova nekada vladajuće Demokratske stranke Dragoljub Mićunović odgovor nalazi u, kako kaže, karakteru režima - autoritarni i populistički sa koncetracijom vlasti u rukama jednog čoveka.
"U populističkim režimima najveći deo izjava su ili neproverljive ili su montirane laži. Da bi se to prikrilo, treba suzbiti svaki glas javnosti koji bi to demantovao… Pošto je tendencija svake populističke vlasti da mora da postoji neprijatelj, krivac, neko ko ometa, to je za njih opozicija", kaže Mićunović.
Manjak političke kulture podjednako pokazuju i vlast i opozicija, smatra Dragomir Anđelković:
"Verovatno treba još da se učimo drugačijem modelu ponašanja, ali mislim da nije samo na jednoj strani problem."
Dragoljub Mićunović podseća da je u demokratskim državama opozicija neophodan korektiv, a ne neprijatelj. U Srbiji stvari stoje drugačije:
"Čim se pojavi neko u opoziciji ko je napravio uspeh ili se oglasio, on će vrlo brzo postati predmet napada."
Ovih dana u Parlamentu Srbije opozicija je dobila priliku da se čuje u javnosti tokom rasprave o kandidaturi Siniše Malog za ministra finansija.
Da li je to na pravi način iskoristila prilikom osporavanja kandidature ličnosti koju prate mnoge afere (bespravno rušenje u Savamali zarad projekta Beograd na vodi, preskupa novogodišnja jelka postavljena na Trgu Republike, sumnja u plagijat doktorata, sumnja u poslovanje velikog broja njegovih of šor kompanija, optužbe za nasilje u porodici, vlasništvo 24 stanova u Bugarskoj) ili je podlegla vladajućem modelu obračuna dokazujući da je suodgovorna za atmosferu netolerancije?
A kako je na pitanja i primedbe opozicije reagovala vlast, ilustruje izjava premijerke Ane Brnabić koja je u dvodnevnoj diskusiji branila imenovanje Siniše Malog.
Onima koji su doveli u pitanje poslovanje srpsko arapske kompanije Er Srbija (predsednik Nadzornog odbora te kompanije, o čijem poslovanju ka problematičnom se naširoko govori, je takođe Siniša Mali): "Kao da građane neko bije po ušima da se voze Er Srbijom!", kaže Brnabić.
Facebook Forum