Šefovi država i vlada Evropske unije (EU) zatražili su da se usvoje “neophodne mere”, koje između ostalog obuhvataju i zabranu preletavanja vazdušnog prostora EU za belorusku aviokompaniju, kao i sprečavanje pristupa evropskim aerodromima za letove beloruskih aviokompanija.
Na sastanku koji je počeo u ponedeljak uveče, Evropski savet je raspravljao o situaciji nastaloj nakon nasilnog sletanja aviona kompanije Ryanair u glavnom gradu Belorusije, Minsku.
Lideri EU su u usvojenim zaključima najoštrije osudili sletanje ovog civilnog aviona čime je ugoržena vazduhoplovna bezbednost, kao i hapšenje novinara Romana Prataseviča i njegove devojke Sofie Sapega te zahtevaju njihovo hitno oslobađanje.
Šefovi država i vlada Evropske unije stoga pozivaju savet EU (nivo ministara) da usvoje ciljane ekonomske sankcije, te se poziva visoki predstavnik EU kao i Evropska komisija da podnesu konkretne predloge u tom smislu.
Inače, da bi se obezbedila potpuna poverljivost predsednik Evropskog saveta Charles Michel (Šarl Mišel) je zatražio da se debata o ovoj temi vodi bez elektronskih uređaja.
Roman Pratasevič se trenutno nalazi u zatvoru. U video snimku objavljenom na beloruskoj državnoj televiziji 24. maja, Pratasevič je rekao da "priznaje" optužbe da stoji iza građanskih nereda, krivičnog dela za koje je predviđena kazna do 15 godina zatvora.
„Mogu da kažem da nemam zdravstvenih problema .... Nastavljam da sarađujem sa istražiteljima i priznajem da sam organizovao masovne nemire u gradu Minsku“, kaže on u video snimku.
Nije bilo moguće proveriti da li je izjavu dao pod prinudom.
Vlasti Minska takođe su odbacile "glasine" na društvenim mrežama da je Pratasevič bio hospitalizovan i saopštile da nemaju informacije u vezi sa njegovim zdravstvenim problemima.
Prethodno je njegov otac Dmitrij rekao za BBC da se plaši da bi njegov sin mogao biti mučen u pritvoru i da bi mogao da bude suočen sa smrtnom kaznom.
Vatreni protivnik beloruskog predsednika, Aleksandra Lukašenka, Pratasevič je stavljen na spisak "pojedinaca umešanih u terorističke aktivnosti" zbog svoje uloge u masovnim protestima prošle godine. Optužba za izazivanje masovnih nemira može se kazniti zatvorom do 15 godina.
Proterivanja ambasadora
U međuvremenu, Letonija je donela odluku da protera ambasadora susedne Belorusije i beloruske diplomate iz zemlje, nakon što je zvanični Minsk učinio isto sa letonskim diplomatskim osobljem.
U izjavi letonskog ministarstva spoljnih poslova navodi se da je Belorusija u ponedeljak pozvala letonskog ambasadora u Minsku i dala mu 24 sata da ode. Ostalo osoblje ima 48 sati da se spakuje.
Ranije u ponedeljak generalni sekretar Evropske službe za spoljne poslove Stefano Sannino pozvao je ambasadora Republike Belorusije u Evropskoj uniji Aleksandra Mikneviča na razgovor i tom prilikom mu je prenesena osuda "nedopustivog koraka beloruskih vlasti", koje su prisilile avion kompanije Ryanair da sleti u Minsk i pritvorile novinara Ramana Prataseviča i njegovu devojku koji su bili na tom letu, saopštio je Brisel 24. maja.
Poziv ambasadoru je usledio na zahtev visokog predstavnika EU Josepa Borrella.
"Ambasador Mikhnevich je obavešten o odlučnoj osudi institucija EU i država članica EU zbog prinudnog akta kojim su beloruske vlasti ugrozile bezbednost putnika i posade. Generalni sekretar Sannino preneo je stav EU da nečuveni postupak bjeloruskih vlasti predstavlja još jedan eklatantan pokušaj da se utišaju svi glasovi opozicije u zemlji i zatražio hitno puštanje g. Prataseviča", navodi se u saopštenju.
Šta se dogodilo 23. maja?
Raman Pratasevič, opozicioni aktivista i novinar koji se u Belorusiji suočava sa optužbama za koje bi mogao da dobije i do 15 godina zatvora, bio je na letu kompanije Ryanair iz Atine u Grčkoj do litvanske prestonice Vilnjusa, kada je pilot promenio kurs između dve članice EU i krenuo ka Minsku zbog navodne dojave o bombi.
Beloruska državna novinska agencija BelTA javila je da je aktuelni autoritarni predsednik Aleksandar Lukašenko lično naredio borbenom avionu MiG-29 da prati avion Ryanair da sleti u Minsk.
Zvaničnici su kasnije rekli da u avionu nije pronađen eksploziv.
Izvršni direktor kompanije Ryanair Michael O'Leary rekao je u intervjuu na radiju Nevstalk 24. maja da je incident bio "otmica pod pokroviteljstvom države". Ryanair je saopštio da je let sigurno stigao u Vilnjus 23. maja nakon višesatnog kašnjenja u Minsku.
Ko još nije stigao u Vilnjus?
Pet putnika koji su se ukrcali na let Ryanaira iz Atine za Vilnjus, nije stiglo na željenu destinaciju, rekao je u ponedeljak šef kriminalističke policije Litvanije Rolandas Kiskis, prenosi agencija Reuters. Međutim, nije hteo da daje komentare vezane za ljude koji su ostali u Minsku.
Sličnu izjavu dao je i ministar spoljnih poslova Irske Simon Coveney koji je izrazio sumnju da je na letu bilo i nekoliko agenata tajne službe.
"Pet ili šest ljudi je napustilo avion. Samo jedan je uhapšen, što sugeriše da su ostali bili pripadnici tajne službe", rekao je Coveney, prenosi agencija Reuters.
Prataseviča i njegovu devojku policija je odvela ubrzo nakon sletanja leta Ryanair u belorusku prestonicu. Kako javlja agencija Reuters, Sofia Sapega je bila na letu sa Pratasevičem, a hapšenje je potvrdila njena porodica.
Sapega je studentkinja Beloruskog univerziteta u Vilnjusu.
Beloruske vlasti spremne da puste stručnjake zbog istrage
„Nema sumnje da su postupci naših nadležnih organa ... u potpunosti ispunili utvrđena međunarodna pravila“, rekao je portparol beloruskog Ministarstva spoljnih poslova Anatolij Glaz, optužujući Zapad za „politizaciju“ situacije.
„Iznose se neosnovane optužbe“, prenosi agencija Frans pres (AFP) njegovu izjavu u kojoj optužuje Zapad da ne želi da bude objektivan.
Glaz je rekao da je "tužno" što su se putnici leta Ryanaira "suočili sa nekim neprijatnostima". „Međutim, pravila vazduhoplovne bezbednosti su apsolutni prioritet“, dodao je on.
Belorusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u ponedeljak da je Minsk spreman da pusti stručnjake u posetu ako je potrebno radi istrage o preusmeravanju putničkog aviona, prenela je agencija RIA.
Prethodno je Ministarstvo saobraćaja osnovalo komisiju za istragu preusmeravanja i sletanja aviona kompanije Ryanair u Minsk i uskoro će objaviti rezultate svoje istrage, izvestila je u ponedeljak novinska agencija RIA.
Visoki zvaničnik EU, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekao je u ponedeljak za RSE da potencijalne mere mogu uključivati obustavu preleta svih aviokompanija EU nad Belorusijom, zabranu beloruskog državnog avio-prevoznika Belavia da sleti na aerodrome EU i obustavu tranzita iz Belorusije u EU.
„Beloruski vazdušni prostor je potpuno nebezbedan za bilo koji komercijalni let, i to bi trebalo da smatra ne samo EU, već i međunarodna zajednica. Jer sada bi ovaj instrument mogao da se koristi za bilo koji avion koji prelazi beloruski vazdušni prostor “, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis.
Evropska agencija za kontrolu vazdušnog saobraćaja Eurocontrol saopštila je u ponedeljak da sarađuju sa avionskim kompanijama i službama vazdušne navigacije u zemljama koje graniče sa Belorusijom, kako bi osigurali da kompanije mogu da zaobiđu beloruski vazdušni prostor ukoliko to žele.
Dok su se lideri zemalja članica Evropske unije okupljali u Briselu kako bi razgovarali o ograničenjima vazdušnog saobraćaja za Belorusiju, Eurocontrol je saopštio da u svom vazdušnom prostoru u ponedeljak očekuju 64 leta beloruskog prevoznika Belavia.
Zbog preusmeravanja aviona, letonijska kompanija AirBaltic je objavila da izbegava beloruski vazdušni prostor dok ne budu jasne sve pojedinosti vezane za situaciju.
Litvanija je u ponedeljak rekla da neće odobriti bilo koji odlazni ili dolazni let koji prelaze beloruski vazdušni prostor.
„Bilo koji letovi do ili sa litvanskih aerodroma preko beloruskog vazdušnog prostora zabranjeni su“, rekao je ministar saobraćaja Marius Skuodis na vladinom sastanku u glavnom gradu Viljnusu.
Lideri EU takođe će zatražiti istragu Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO), koja je ranije opisala incident kao moguće kršenje pravila međunarodnog vazdušnog putovanja prema Čikaškoj konvenciji.
EU je već pripremala četvrtu rundu sankcija pre događaja sa avionom Ryanaira, uključujući dalje zamrzavanje imovine i zabrane izdavanja viza pojedincima i entitetima zbog represije protiv opozicije i onoga što Zapad i opozicija smatraju neregularnim predsedničkim izborima prošlog avgusta.
Zabrinutost i osude
Prilikom dolaska na sastanak Evropskog saveta u Briselu, nemačka kancelarka Angela Merkel zatražila je momentalno puštanje opozicionog novinara Romana Protaseviča. „Videli smo prinudno sletanje koje je dovelo do hapšenja“, rekla je kancelarka. „Sva druga objašnjenja za sletanje ovog leta kompanije Ryanair su potpuno neverovatna”.
Beloruske vlasti su odbacile optužbe i naveli da su se ponašali u skladu sa zakonom, te optužili Zapad za neutemeljene tvrdnje iz političkih razloga.
Portparol generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonia Gutereša (António Guterres) rekao je prethodno da šef UN podržava pozive na "potpuno transparentnu i nezavisnu istragu ovog zabrinjavajućeg incidenta" i poziva sve aktere da sarađuju u takvoj istrazi.
On je "duboko zabrinut zbog naizgled prisilnog sletanja aviona s putnicima u Belorusiji i potom hapšenja novinara Romana Protaševiča", naveo je portparol generalnog sekretara Stefan Dižarik (Stéphane Dujarric) u saopštenju.
Šefica Evropske komisije Ursula von der Leyen pozvala je na pooštravanje postojećih sankcija bloka protiv Belorusije.
„Nečuveno i nezakonito ponašanje režima u Belorusiji imaće posledice. Odgovorni za otmicu #Ryanair moraju biti sankcionisani “, napisala je Von der Leyen 23. maja u tweetu kasno u noć.
Litvanski predsednik Gitanas Nauseda napisao je da je hapšenje Prataseviča „događaj bez presedana“ i rekao da beloruski režim stoji „iza ove gnusne akcije“.
Rekao je da će lideri EU na samitu u Briselu razgovarati o "terorističkom činu koji sponzoriše država", a koji je izvela Belorusija, i o "ozbiljnim sankcijama režimu".
Poljski premijer Mateusz Moraviecki zatražio je ranije od predsednika Evropskog saveta da razgovara o hitnim sankcijama Belorusiji, a francuski ministar spoljnih poslova Jean-Ives Le Drian rekao je da incident zahteva "snažan i jedinstven" odgovor Evropske unije.
Vlada u Irskoj, gde je sedište kompanije Ryanair, opisala je incident kao „apsolutno neprihvatljiv“, dok ga je NATO nazvao „ozbiljnim i opasnim“ incidentom i zatražio međunarodnu istragu.
„Ovo je irska avio-kompanija sa državljanima EU, koja je bila prinuđena da sleti u Minsk, dok putuje između gradova EU ... Belorusija će neaktivnost ili neodlučnost EU uzeti kao slabost“, rekao je irski ministar spoljnih poslova i ministar odbrane Simon Coveney na Tvitteru.
Nemačko i britansko ministarstvo spoljnih poslova takođe su izrazili zabrinutost i pozvali na posledice, a predsednik Evropskog saveta Charles Michel rekao je da će istraga ICAO-a "biti od suštinske važnosti".
Lavrov: Razuman pristup Belorusije
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u ponedeljak da Belorusija zauzima "apsolutno razuman" pristup kada je u pitanju kriza izazvana preusmeravanjem putničkog leta kompanije Ryanair.
„Predstavnik beloruskog ministarstva spoljnih poslova naglasio je spremnost beloruskih vlasti da po tom pitanju deluju na transparentan način“, rekao je Lavrov novinarima. „Mislim da je ovo apsolutno razuman pristup.“
SAD zahteva puštanje novinara
Američka ambasadorka u Belorusiji Julie Fisher osudila je incident sa Ryanairom kao primer Lukašenkovog „prezira“ prema međunarodnoj zajednici.
„Lažna pretnja bombom i slanje MiG-a 29 da nateraju Ryanair da sleti u Minsk kako bi uhapsili novinara zbog politički motivisanih optužbi je opasno i odvratno“, napisala je na Tvitteru.
Američki državni sekretar Antony Blinken rekao je da Sjedinjene Države podržavaju istragu ICAO-a i da koordinira odgovor sa EU, Litvanijom i Grčkom.
"Sjedinjene Države najoštrije osuđuju prisilno preusmeravanje leta između dve države članice EU i naknadno skidanje sa leta i hapšenje novinara Ramana Prataseviča u Minsku. Zahtevamo njegovo trenutno puštanje", rekao je on u izjavi.
Pratasevič je bio ključni administrator telegramskog kanala NEKSTA Live, koji je pratio proteste koji su izbili u Belorusiji nakon spornih predsedničkih izbora u zemlji prošlog avgusta.
Beloruske vlasti su u novembru 2020. godine pokrenule istrage protiv Prataseviča i njegovog kolege Stepana Putila, zbog sumnje u organizaciju masovnih nereda, narušavanje društvenog poretka i podsticanje na mržnju.
Kako je avion preusmeren?
Let FR4978 bio je na putu iz Atine za litvanski glavni grad Viljnus u nedelju, kada je skrenuo na istok ka beloruskom glavnom gradu Minsku, malo pre nego što je stigao do litvanske granice.
Kompanija Ryanair je u saopštenju navela da je posadu „Belorusija (kontrola vazdušnog saobraćaja) obavestila o potencijalnoj bezbednosnoj pretnji i da im je naloženo da se preusmere na najbliži aerodrom Minsk“.
Staza leta, vidljiva na veb lokaciji flightradar124, sugeriše da je avion u stvari bio bliži Vilnjusu nego Minsku kada se okrenuo, prenosi BBC.
Ryanair je naveo da proverama na zemlji nije utvrđeno "ništa loše" i da je avion oslobođen da poleti nakon otprilike pet sati. Kompanija u saopštenju nije pomenula Ramana Prataseviča.
Štab beloruske liderke opozicije Svetlane Tihanovskaje izvestio je da je letačka posada kompanije Ryanair dobila poruku o bombi u avionu i da je vojni lovac MiG-29 poslat za pratnju putničkog aviona do aerodroma u Minsku.
U nizu tvitova, Tihanovskaja je optužila belorusku vladu da je prisilila avion da sleti kako bi se uhapsio Pratasevič.
Beloruske snage bezbednosti uhapsile su hiljade demonstranata na antivladinim protestima koji su počeli nakon spornih predsedničkih izbora na kojima Lukašenko tvrdi da je pobedio, a policijska premlaćivanja demonstanata široko su dokumentovana.
Lukašenko, koji Belorusijom vlada od 1994. godine, opire se međunarodnim pozivima da odstupi.
Evropska unija je nametnula sankcije Belorusiji kao odgovor na represiju nad demonstrantima, opoziciji i medijima.
