"Iznenađenja su moguća" pre u Srbiji, nego u Bosni i Hercegovini (BiH), kaže Kurt Basener (Kurt Bassuener), iz nezavisne think-tank organizacije Savet za politiku demokratizacije, govoreći za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE) o predstojećim izborima u obe države.
Opšti izbori u BiH zakazani su za 4. oktobar, dok su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji raspisani za 25. oktobar.
Pred samo raspisivanje izbora u Srbiji, odnosno na samom početku kampanje u BiH, odnosi između dve države su značajno zategnuti, a zbog državnih počasti koje su na sahrani odate osuđeniku za ratne zločine i nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću u Beogradu, 7. septembra.
Bez obzira na razlike među njima, taj događaj naišao je na jedinstveni odgovor vladajućih i opozicionih snaga u bh. entitetu Republici Srpskoj (RS) čiji su predstavnici, rame uz rame sa nekima od zvaničnika Srbije, bili prisutni na Mladićevom sprovodu na Topčiderskom groblju u Beogradu.
Ipak, podvlači Bassuener, političke refleksije tog događaja na izborne kampanje u dve države nisu iste.
"Na neki način Mladićeva sahrana za neke kandidate nije mogla da dođe u boljem trenutku, da se profilišu, pozicioniraju i da pokažu svoje reakcije. Tako, na primer, imate ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića koji je preduzeo niz mera i obratio se i Evropskoj uniji, koja je imala svoje slabe reakcije.
Obratio se i Sjedinjenim Državama, koje, barem na nivou izvršne vlasti, koliko je meni poznato, nisu imale nikakvu reakciju na Mladićevu sahranu, za razliku od pojedinih članova Kongresa koji su bili veoma glasni.
I naravno, Milorad Dodik (lider u RS vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata – SNSD) je bio tamo, ali i većina predstavnika opozicije iz RS. Dakle, neizbežno je da će to biti tema tokom čitave kampanje, naročito u okruženju u kojem postoji transatlantska podela koja se, između ostalog, ogleda i u sporu oko naslednika visokog predstavnika. To bi bila tema i u normalnim okolnostima, ali okolnosti su sve samo ne normalne.
Što se tiče Srbije, ako govorimo o studentskoj listi definitivno postoje određene osnovne filozofske postavke koje su bile prisutne u i tokom trajanja protestnog pokreta. Ali on je veoma heterogen kada je reč o pitanjima nacije. Raspon ide od ljudi koji su oduvek bili protiv nacionalizma do ljudi koji smatraju da Aleksandar Vučić (predsednik Srbije) verovatno nije dovoljno nacionalistički nastrojen", navodi Bassuener.
Studentska distanca od desnice?
RSE: Prema imenima koja možemo da vidimo na listi, čini se da su napravili ozbiljan korak i doneli odluku da povuku one koji su bili kontroverzni, uključujući desničare iz srpskih intelektualnih krugova. Možemo li onda reći da studentska lista nije otišla udesno?
Bassuener: Čini se da dosadašnji pokazatelji upravo na to ukazuju. I to (nacionalizam) nikada nije bila glavna tema studentskog pokreta. Tokom vremena je bilo određenih epizoda - recimo, na skupu za Vidovdan (2025. godine). To je za mene ohrabrujuće. Ali, u svakom slučaju, znate šta dobijate sa Vučićem i SNS (Srpska napredna stranka). To je sasvim jasno.
On se oslonio na te teme, što se vidi, na primer vojne vežbe u Sandžaku tokom vikenda, na koje su, naravno, otišli Dodik i Nenad Stevandić (predsednik Skupštine RS) i govorili o Vojsci Srbije kao o "našoj vojsci". Dakle, sve je to već deo kampanje.
Iako Dodik formalno neće biti ni na jednoj izbornoj listi (Dodiku je 2025. godine sudski zabranjeno obavljanje funkcija u RS na šest godina), on je i dalje šef SNSD-a i, sasvim jasno, neprikosnoveni lider u RS, čak i bez formalne funkcije. I upravo će se oko toga voditi izborna kampanja u Republici Srpskoj.
Razočaranje i niska očekivanja
RSE: Kada govorimo o BiH, pre dve godine su se desila politička iznenađenja na lokalnim izborima – tadašnja opozicija je došla na vlast u Sarajevu, kao i u Banjaluci. Iz današnje perspektive, možemo li govoriti o određenom nivou razočaranja u te snage ili je to bilo nešto što su analitičari i stručnjaci mogli da očekuju?
Bassuener: Problem je sistemski i kako god da ponovo podelite karte, ne kažem da ne postoje razlike, ali sistemski podsticaji ostaju isti. Kada je reč o razlikama unutar političkog spektra RS i dalje mislim da neke razlike postoje, ali kada je reč o nacionalnim pitanjima teško. Znate, svi su bili u Beogradu zbog Mladića.
Tako da će to, po mom mišljenju, definitivno ograničiti stepen podrške i spremnosti ljudi da, recimo, Branka Blanušu (kandidat Srpske demokratske stranke – SDS, za predsednika RS na izborima septembra 2025.) posmatraju drugačije. Govorim potpuno hipotetički.
Na primer, ako izbori budu regularni i ljudi u razumnoj meri veruju rezultatima. Mnogo je tih "ako" ugrađeno u ovu tvrdnju. Ljudi ovde u Sarajevu, kao i drugde u zemlji, i dalje će se sećati toga. Reći će "da, ali vi slavite Mladića i dolazite iz stranke koja je bila na vlasti u vreme rata". Generalno, ta pitanja nisu bila glavna tema njegove kampanje. Zato bih rekao da je za njega trenutak Mladićeve smrti bio nepovoljan ukoliko želi da se distancira od Dodika.
Dakle, da li su iznenađenja moguća? Da.
Kako iz ćorsokaka?
RSE: Šta bi predstavljalo iznenađenje? Ako govorimo o nacionalizmu kao vodećoj ideologiji svih strana, naročito u BiH, šta bi predstavljalo iznenađenje ili šta bi moglo da bude iznenađenje?
Bassuener: Iznenađenje bi bilo da se pojavi neka konfiguracija koalicije koja bi zaista pokušala da bude razumnija, da se izvuče iz tog ćorsokaka i pokuša da pronađe način da država funkcioniše bolje nego do sada. Mislim da je to izuzetno malo verovatno, imajući u vidu političke aktere koje smo do sada videli, kao i sistemske podsticaje koji postoje.
Teoretski je moguće, ali bi verovatno bilo potrebno da neke od tih ličnosti praktično dožive transplantaciju ličnosti da bi se tako nešto dogodilo. Nacionalizam je ugrađen u sam sistem. Rekao bih da je ekstremni nacionalizam od samog početka ugrađen u sistem, a jedina protivteža tokom prvih deset godina nakon rata bila je veoma snažna međunarodna zajednica, koja je tokom tih deset godina postajala sve strateški usmerenija.
A onda, pre dvadeset godina, potpuno istovremeno sa periodom kada je Dodik došao na vlast u RS. Ne kažem da su te stvari slučajno povezane, ali tada je počeo taj uzročno-posledični lanac: ideja je bila da će proširenje Evropske unije rešiti sve ovo. Više nam nije potrebna ta čvrsta ruka. I zato smo danas ovde gde jesmo.
To je imalo i regionalne posledice; uticalo je na kalkulacije ljudi poput Vučića, kao i ljudi poput Andreja Plenkovića (premijer Hrvatske) u Hrvatskoj. Da ni njih ne izostavimo.
Dakle, rekao bih da je sve ovo dodatno pogoršala Evropska unija, koja nije želela da suštinski preispita svoje pretpostavke od pre dvadeset godina i da u skladu s tim prilagodi svoju politiku prema regionu, naročito prema Bosni, ali i prema regionu u celini.
BiH i Srbija - U čemu su razlike?
RSE: Da zaključimo: u BiH ćemo imati politički sukob tri nacionalizma — srpskog, bošnjačkog i hrvatskog. U Srbiji ćemo imati nacionalističke snage predsednika Aleksandra Vučića i studentsku listu, koja ideološki još nije potpuno ili jasno definisana. Ali ako bismo mogli da pronađemo neki zajednički opis, odnosno zaključak o izbornom procesu u BiH i Srbiji - kako bi on glasio?
Bassuener: Rekao bih da je Srbija mnogo veća nepoznanica. Kada je reč o Srbiji, mislim da je potencijal za razumnu, pozitivnu promenu mnogo veći. Tamo je sve još veoma neoblikovano. Postoji mnogo elemenata u tom uzročno-posledičnom lancu koji moraju da se poklope, ali je to barem moguće.
U Bosni, u sadašnjim okolnostima i uz trenutne stavove spoljnih aktera, ja čak ni ne vidim da je tako nešto moguće.