Kineski parlament usvojio je u utorak kontroverzni Zakon o nacionalnoj bezbednosti za Hong Kong, što je najveća izmena u nekadašnjoj britanskoj koloniji od njenog povratka pod kinesku upravu pre 23 godine.
Iako omogućava represiju nad prodemokratskim snagama, većina njihovih lidera najavila je proteste u sredu.
Međunarodna zajednica kritikuje potez Pekinga, a Vašington je započeo ukidanje specijalnog statusa Hong Konga u trgovini sa SAD-om.
Očekuje se da će državni mediji tokom dana objaviti detalje zakona koji je usvojen uprkos prošlogodišnjim prodemokratskim protestima tokom kojih je često bilo nasilja.
Lau Siju Kaj, potpredsednik analitičke grupe kineske Vlade u kancelariji za Hong Kong i Makau, rekao je Rojtersu da je zakon usvojen jednoglasno sa 162 glasa "za". Ovaj akt će stupiti na snagu u ponoć na prelazu između 30. juna i 1. jula, istoga dana kada je pre 23. godine Kina vratila kontrolu nad Hong Kongom nakon 99-godišnje britanske uprave. Od 1997. taj dan se u Hong Kongu obeležava prodemokratskim protestima.
Restriktivni zakon
Zakon je usmeren protiv subverzije, terorizma, separatizma i saradnje sa stranim snagama, ali će u suštini onemogućiti proteste i slobodu izražavanja, ocenjuje BBC. Novi kineski ured u Hong Kongu biće zadužen ne samo za pitanja iz domena nacionalne bezbednosti, već će imati nadležnost i da nadgleda obrazovanje u školama o bezbednosti.
Takođe, sam grad će imati obavezu da formira komisiju za nacionalnu bezbednost u cilju primene zakona, a u njenom radu će učestvovati i savetnik koga će imenovati Peking.
Šef izvršne vlasti u Hong Kongu imaće ovlašćenje da postavlja sudije koji će voditi procese iz domena nacionalne bezbednosti, što izaziva strahovanja od sužavanja nezavisnosti sudstva.
Takođe, kako prenosi BBC, Peking će imati nadležnosti da interpretira zakon. Ukoliko pomenuti zakon budu u sukobu sa bilo kojim pravnim aktom koje usvoje vlasti u Hong Kongu, kineski zakoni će imati prioritet.
Kada je Peking najavio u maju usvajanje zakona to je izazvalo demonstracije u Hong Kongu. Kina ističe da je ovakav akt nužan da bi se suzbile pobune i nestabilnost, odbacujući kritike sa strane kao mešanje u njena unutrašnja pitanja.
Nastavak protesta
Bez obzira na restrikcije i rizik od hapšena, veterani prodemokratskog pokreta najavili su novi marš u sredu, među njima i lider Demokratske partije Vu Či vaj.
Pridružiće mu se i Figo Čan, jedan od čelnika Fronta za građanska prava, koji je pozvao građane da izađu na ulice.
"Svesni smo rizika da budemo procesuirani. Međutim, insistiramo da preuzmemo vodeću ulogu, jer želimo da poručimo građanima Hong Konga da se ne boje", istakao je Čan.
Međutim, Demosisto, jedna od prodemokratskih organizacija, koji predvodi veoma poznati aktivista Džošua Vong, objavio je na Fejsbuku da obustavlja sve političke aktivnosti.
Vong je prethodno objavio da napušta ovu grupaciju. Ova grupacija je saopštila da će se borba protiv "totalitarne represije" nastaviti na "fleksibilniji način" i na "različitim frontovima".
Vong je istakao da je zakon označio "kraj Hong Konga kakav je svet dosada znao".
Hongkonški list "the South China Morning Post" je objavio da je četiri hiljade policajaca spremno da reaguje.
Podrivanje autonomije Hong Konga
Mnogi smatraju da ovaj zakon podriva slobode koje Hong Kong čine specifičnim u odnosu na ostatak Kine.
Stanovnici Hong Konga veoma cene građanske slobode, kao što su sloboda govora, pravo na protest, kao i nezavisno sudstvo, što je omogućeno mini-ustavom, takozvanim Osnovnim zakonom koji je usvojen kada je Hong Kong vraćen pod okrilje KIne 1997, podseća BBC.
Poslednjih godina u Hong Kongu je održano mnoštvo protesta sa zahtevom za većim pravima. Naročito su prošle godine demonstracije bile masovne zbog zakona koji je omogućavao izručenje optuženih sudovima u Kini.
Pokušaj Kine da suzbije disidentske glasove
Šefica izvršne vlasti u Hong Kongu Keri (Carrie) Lam je izjavila da je novi zakon "odgovorni" potez u cilju zaštite većine koja poštuje pravni poredak.
Ona je dodala da će biti očuvane slobode, dinamizam i ključne vrednosti Hong Konga.
Međutim, kako ocenjuju analitičari, kao i drugi slični koje je usvojio Peking, i ovim se može manipulisati kako bi se ostvario cilj Komunističke partije da suzbije bilo koji politički potez koji smatra pretećim, prenosi BBC.
No, to je skopčano sa rizikom, jer sa pojačavanjem kontrole nad Hong Kongom, sve više njegovih stanovnika će se svrstavati u prodemokratski kamp.
Osude u svetu
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti Internešenel (Amnesty International) opisala je pomenuti zakon kao "najveću pretnju ljudskim pravima u skorašnjoj istoriji Hong Konga".
Tajvan je upozorio svoje građane na rizik od poseta Hong Kongu.
Kritike iz međunarodne zajednice upućene su na račun Pekinga još pre usvajanja ovog akta.
Evropski parlament je doneo odluku da tuži Kinu Međunarodnom sudu pravde u Hagu ukoliko zakon bude usvojen.
Šef britanske diplomatije Dominik Raab (Dominic Raab), čija je zemlja upravljala Hong Kongom do 1997, izjavio je da je to "veoma ozbiljan korak" Kine. London je ranije najavio da će promeniti pravila o imigraciji i ponuditi britansko državljanstvo milionima stanovnika Hong Konga.
Vašington je započeo u ponedeljak proceduru u cilju ukidanja specijalnog statusa Hong Konga u trgovini sa SAD-om obustavljajući izvoz robe iz sfere odbrane i ograničavajući pristup ove teritorije naprednim tehnološkim proizvodima.
Keri Lam je kritikovala SAD i rekla da se Hong Kong neće uplašiti nikakvih sankcija.
Kina je saopštila u utorak da će reagovati sa "kontramerama", ali koje nije precizirala.
Kraj formule 'jedna zemlja, dva sistema'?
Mnogi stanovnici Hong Konga, poslovni krugovi i zapadne države se pribojavaju da će pomenutim zakonom biti okončan specijalni status ove teritorije.
Namera Kine da ojača svoj uticaj u Hong Kongu pojačala je zabrinutost da će na taj način odustati od politike "jedna zemlja, dva sistema".
Ta formula je primenjena od preuzimanja Hong Konga 1997. i garantovala je ovom gradu široke slobode koje ne postoje u kontinentalnom delu Kine.
Jedan od potpisnika sporazuma Kris Paten (Chris Patten), poslednji britanski guverner Hong Konga, kazao je u maju da "Komunistička partija Kine, koja je prekršila svoju reč u slučaju mnogih međunarodnih sporazuma, dovela je u pitanje ugovor koji je sklopila sa Velikom Britanijom, a koji je verifikovan u Ujedinjenim nacijama – o zaštiti visokog nivoa autonomije u Hong Kongu 50 godina računajući nakon 1997. Sada jednostavno raskida taj sporazum," kazao je Paten.
Pomenuti ugovor je sklopljen 1984. godine. Hong Kong je bio britanska kolonija od 1841. nakon Prvog opijumskog rata u kome je kineska armija poražena od britanske. Britanija je 1898. sa tadašnjom kineskom dinastijom sklopila ugovor o zakupu Hong Konga na 99 godina.
Sve samopouzdanija Kina
Situacija oko Hong Konga se zaoštrava u trenutku kada se SAD i Kina sukobljavaju na više frontova – od spora oko izbijanja korona virusa i geopolitičkih razmirica do trgovine i tehnologije.
Istovremeno, do jačanja kineske kontrole nad Hong Kongom dolazi u trenutku kada sve samopouzdaniji Peking - zbog načina na koji se izborio sa pandemijom korona virusa - sve očiglednije demonstrira svoju moć u regionu.
Tako su se nedavno sukobili kineski i indijski vojnici na spornoj granici u Kašmiru na Himalajima. Kineska mornarica je nedavno potopila vijetnamski ribarski brod u Južnom kineskom moru.
Takođe, Kina preti Tajvanu pa je njen nosač aviona dva puta prošao Tajvanskim moreuzom, a nedavno su izbili incidenti i sa Japanom oko spornih ostrva koje u Tokiju nazivaju Senkaku, a u Pekingu Diaoju.
Facebook Forum