Spomen-park "Kragujevački oktobar" u Šumaricama planira tokom ove godine da se posveti još boljoj zaštiti svoje bogate flore i faune.
Iz uprave ovog memorijalnog kompleksa su saopštili da su "određene biljne vrste retke i ugrožene po standardima Zavoda za zaštitu prirode Srbije".
Spomen-park mesto je sećanja na žrtve Drugog svetskog rata kada je 21. oktobra 1941. godine streljano 2.796 kragujevačkih civila. Među njima i 300 đaka i profesora Prve kragujevačke gimnazije, koji su iz školskih učionica odvedeni na streljanje u Šumaricama. U toj grupi bilo je i 40 dece mlađe od 14 godina.
Ovaj memorijalni kompleks, osnovan sredinom prošlog veka, smešten je u prirodi. Spomenici su okruženi šumama i, mada održavane, u njima su pojedina stabla propala a na prirodu je tokom godina uticao i spoljni faktor. Pre svega, urbanizacija grada kao i povremena nekontrolisana seča stabala.
Ipak, prema tvrdnjama uprave, ovi sporadični problemi nisu ozbiljno narušili prirodu u okviru kompleksa.
"Spomen-park Kragujevački oktobar je zaštićen kao kulturno dobro i od izuzetnog značaja u kategoriji znamenitih mesta. Ta znači da je park kulturno dobro sa odgovarajućim stepenom zaštite prirode", kaže za Radio Slobodna Evropa Direktorka Spomen-parka Marijana Stanković.
Ona kaže da se tokom 2024. godine očekuje donošenje Zakona o nepokretnim kulturnim dobrima koji će doneti izvesne novine i u oblasti zaštite spomen parkova.
"U ovom trenutku eko sistem Šumarica, a posebno šume u Šumaricama su zaštićeni jer Spomen-park ima najveći stepen zaštite. To već podrazumeva, po propisima Republičkog zavoda šta sme, a šta ne sme da se radi", objašnjava Stanković.
'Ne secite mladice'
Uprkos propisima, svake godine pa i početkom ove, iz Spomen-parka apeluju na građane Kragujevca da ne seku mladice hrasta.
"Čuvajmo naš Spomen-park od neplanske seče stabala i grana hrasta", najčešća je poruka koja se početkom godine u poslednjoj deceniji čuje iz uprave memorijalnog kompleksa.
Direktorka Spomen-parka Marijana Stanković kaže da su i ove godine preko medija u više navrata upućivali apele da se sa tom tradicijom prekine, ali da taj poziv nije imao velikog efekta.
Memorijalni kompleks osnovan je 1953. godine na površini od 352 hektara i u okviru njega nalazi se trideset masovnih grobnica, spomenici i obeležja u znak sećanja na žrtve.
Značajan prostor, 150 hektara, predstavljaju parkovi i šume.
Osnovni plan u okviru ovog pejzažnog projekta bio je da se park oplemenjuje uglavnom autohtonom florom koju čine hrast, cer i sladun, kao i manjim brojem četinara.
Zbog vlažnosti terena u dolinama uz potoke predviđeni su zasadi vrba, topola i jova.
Danas, 70 godina od osnivanja kompleksa, u njegovim šumama su najzastupljeniji lišćari koji zauzimaju 85 odsto šumskih površina.
I pored redovne brige i održavanja Spomen-parka, pojedino drveće vremenom prirodno propada.
Šta kažu građani?
"Od nas najviše zavisi kako će Spomen-park izgledati", smatra Slaviša Ćirić iz Kragujevca.
"Zbog toga svako odlaganje smeća u šumama pored puta, lomljenje klupa ili uništavanje zasada cveća, doživljavam kao vandalizam i skrnavljenje sećanja na nevine žrtve", kaže Ćirić za RSE.
Po njegovom mišljenju bez obzira na sve, Spomen-park je u dobrom stanju.
"S obzirom na novac kojim raspolaže grad mislim da ga dobro održavaju i da s ponosom možemo da ga pokažemo gostima. Kad to kažem mislim i na spomenike, ali i na šume, livade i uopšte zelene površine", kaže ovaj Kragujevčanin.
Marko Matović kaže da je u Šumarice više odlazio kao dete.
"Sada ne idem tako često, ali smo dok smo bili đaci išli do izvora samo da se napijemo hladne izvorske vode. Međutim voda sa tog izvora je već godinama zabranjena za piće. Izvor je malo zapušten, a i potoku kojim otiče voda često vidim da ima otpadaka. Šume mi i dalje izgledaju prelepo", kaže Matović.
Za Veru Jovanović Spomen-park je od posebnog značaja.
"Jer mi je deda streljan u Šumaricama. To mesto bi trebalo da bude neka vrsta svetilišta", kaže ona i dodaje da je "ljuta" na to kako kompleks danas izgleda.
"Ima jedan problem koji je ravan svetogrđu i koji od sramote ne smem ni da pomenem, a to je problem izlivanja kanalizacije u blizini humki streljanih. To je mnogo strašnije i opasnije od sečenja badnjaka pred Božić, od granja i drveća koje sirotinja sakuplja za ogrev, ili nekog polomljenog kandelabra (rasvete) pored šumskih staza", smatra Vera Jovanović iz Kragujevca.
Pre tri godine, u februaru 2021. godine, građani su prijavili izlivanje fekalija u Šumaričko jezero. Problem je tada rešen a iz Sektora za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda preduzeća Vodovod i kanalizacija saopšteno je da je do incidenta došlo usled začepljenja kolektora u naselju Šumarice koji prolazi iznad jezera.
Obnavljanje
Uprkos tоme što građani ukazuju na pojedine problema, iz Spomen-parka uveravaju da stabla i priroda nisu ugroženi.
Sasušena ili oborena stabla se seku a nova sade, poručuju.
U cilju obnavljanja šuma u Spomen-parku svake godine se planski zasadi po nekoliko desetina novih sadnica.
Tokom 2023. godine zasađeno je 75 komada sadnica crvenog, američkog hrasta, 10 sadnica ginka, kao i 40 sadnica starih sorti voća i hrasta lužnjaka.
Takođe, od sredine januara građani Kragujevca mogu svoje novogodišnje jelke da zasade u Memorijalnom kompleksu, na zelenoj površini u blizini "Starog vojničkog groblja" gde je formiran "Park novogodišnjih jelki".
"Na taj način produžićete život svojih jelki i vratiti ih šumi i prirodi. Svako novo, zasađeno stablo doprinosi očuvanju životne sredine", navodi se u pozivu građanima upućenom iz Spomen-parka.