„Kosovo još uvek nije moglo da se pridruži svim ovim procesima sa punim potrencijalom. Međutim ipak je jasno stavljeno do znanja da imamo podataka da je Kosovo deo procesa i da svi mnogo radimo da nađemo načina kako da pomognemo Kosovu. To je činjenica, EU i češko predsedništvo je učinilo jasnim da Kosovo ne treba da ostane po strani, dok njeni susedi idu napred“, rekla je ambasadorka Češke, koja predsedava EU, na konferenciji Evropske incijative za stabilnost na temu „Getoizacija Kosova u vezi sa vizama“.
Inače, za sada dobijanje šengen vize građanima Kosova oduzima mnogo vremena i novca. Rezultat nije uvek pozitivan, jer zbog straha od migracije, ali i drugih razloga, zemlje EU neretko odbijaju da daju vize, dok se troškovi ne vraćaju podnosiocu zahteva.
Engjellusha Morina, direktorka Kosovske inicijative za stabilnost, kaže da će se, bez liberalizacija viza, Kosovari teško slobodno moći kretati i u regionu.
„Sem nemogućnosti da putuju u Evropu, građanima Kosova će sve teže biti da putuju i u neke zemlje Balkana“, kaže Morina.
Predstavnici institucija Kosova kažu da nisu sedeli skrštenih ruku, dok su susedi napredovali u procesu liberalizacije viza. Ministar unutrašnjih poslova Kosova Zenun Pajaziti veruje da će se plan delovanja koji je usvojila vlada ostvariti u poslednjem tromesečju ove godine.
„MUP je odlučio da sačini svoj plan koji će biti vodilja za pitanje liberalizacije viza, oslanjajući se na praksu susednih zemalja i konsultujući naše međunarodne partnere. Stigli smo u fazu usvajanja ovog plana i u fazi smo izgradnje potrebnih struktura“, kaže Pajaziti, ističući da će se plan delovanja u ostvarivanju kriterijuma usvojiti u trećem četvoromesečju ove godine.
Ukoliko se Srbiji ukinu vize do kraja ove godine, kosovski Srbi će, na osnovu dvojnog državljanstva, moći slobodno da putuju sa srpskim pasošima u zemlje EU.
Verena Knaus, analitičar u Evropskoj inicijativi za stabilnost, kaže kako zahtev da Srbija ne izdaje pasoše kosovskim Albancima predstavlja diskriminaciju.
„Dve su oblasti koje Srbiju drže van procesa i koje su povezane sa Kosovom. Prva se odnosi na bezbednost dokumenata, pošto postoji veliki strah među zemljama EU da će biti vrlo lako da se dokumenta falsifikuju i, drugo, da neće biti dovoljne kontrole u izdavanju pasoša za kosovske Srbe i Albance. To je pozicija koja nije principijelna zbog toga što EU nema jedinstven stav. Neke članice EU smatraju da su građani Kosova državljani Srbije, tako da je onemogućavanje Albancima da dobiju pasoše Srbije diskriminacija.“
Ona smatra da je izlaz u sledećem:
„Ako Evropska komisija nema politiku o Srbiji i Kosovu i neke države EU smatraju građane Kosova kao građane Srbije onda treba davati pasoše, međutim ako ne ponudite to, onda treba Kosovu ponuditi jasnu perpsketivu za vize“, kaže Knaus.
Ako Evropska komisija, što je vrlo izgledno, odobri bezvizni režim za Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru, onda će na prostoru Balkana ostati tri države koje će ostati van tog procesa. Međutim BiH i Albanija imaju jasne kriterijume koje treba ispuniti da bi ušli u porces liberalizacije, viza dok Kosovo uopšte nije spomenuto u preporukama Evropske komisije.
Inače, za sada dobijanje šengen vize građanima Kosova oduzima mnogo vremena i novca. Rezultat nije uvek pozitivan, jer zbog straha od migracije, ali i drugih razloga, zemlje EU neretko odbijaju da daju vize, dok se troškovi ne vraćaju podnosiocu zahteva.
Engjellusha Morina, direktorka Kosovske inicijative za stabilnost, kaže da će se, bez liberalizacija viza, Kosovari teško slobodno moći kretati i u regionu.
„Sem nemogućnosti da putuju u Evropu, građanima Kosova će sve teže biti da putuju i u neke zemlje Balkana“, kaže Morina.
Predstavnici institucija Kosova kažu da nisu sedeli skrštenih ruku, dok su susedi napredovali u procesu liberalizacije viza. Ministar unutrašnjih poslova Kosova Zenun Pajaziti veruje da će se plan delovanja koji je usvojila vlada ostvariti u poslednjem tromesečju ove godine.
„MUP je odlučio da sačini svoj plan koji će biti vodilja za pitanje liberalizacije viza, oslanjajući se na praksu susednih zemalja i konsultujući naše međunarodne partnere. Stigli smo u fazu usvajanja ovog plana i u fazi smo izgradnje potrebnih struktura“, kaže Pajaziti, ističući da će se plan delovanja u ostvarivanju kriterijuma usvojiti u trećem četvoromesečju ove godine.
Ukoliko se Srbiji ukinu vize do kraja ove godine, kosovski Srbi će, na osnovu dvojnog državljanstva, moći slobodno da putuju sa srpskim pasošima u zemlje EU.
Verena Knaus, analitičar u Evropskoj inicijativi za stabilnost, kaže kako zahtev da Srbija ne izdaje pasoše kosovskim Albancima predstavlja diskriminaciju.
„Dve su oblasti koje Srbiju drže van procesa i koje su povezane sa Kosovom. Prva se odnosi na bezbednost dokumenata, pošto postoji veliki strah među zemljama EU da će biti vrlo lako da se dokumenta falsifikuju i, drugo, da neće biti dovoljne kontrole u izdavanju pasoša za kosovske Srbe i Albance. To je pozicija koja nije principijelna zbog toga što EU nema jedinstven stav. Neke članice EU smatraju da su građani Kosova državljani Srbije, tako da je onemogućavanje Albancima da dobiju pasoše Srbije diskriminacija.“
Ona smatra da je izlaz u sledećem:
„Ako Evropska komisija nema politiku o Srbiji i Kosovu i neke države EU smatraju građane Kosova kao građane Srbije onda treba davati pasoše, međutim ako ne ponudite to, onda treba Kosovu ponuditi jasnu perpsketivu za vize“, kaže Knaus.
Ako Evropska komisija, što je vrlo izgledno, odobri bezvizni režim za Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru, onda će na prostoru Balkana ostati tri države koje će ostati van tog procesa. Međutim BiH i Albanija imaju jasne kriterijume koje treba ispuniti da bi ušli u porces liberalizacije, viza dok Kosovo uopšte nije spomenuto u preporukama Evropske komisije.
