Nebojša Jović iz Srpskog nacionalnog veća severne Mitrovice kaže za naš program da Srbi nemaju poverenja ni u jednu instituciju nezavisnog Kosova, ali ako govorimo šta bi to trebalo učiniti da pripadnici jedne manjinske zajednice budu deo institucija neke većinske zajednice, Jović kaže da treba imati u vidu sledeće parametre:
„ Prva stvar povratak proteranih. Da se vidi da Albanci stvarno žele da žive zajedno sa svojim dojučerašnjim komšijama. Druga stvar to novo demokratsko jezgro, koje će stvoriti demokratsku klimu da Srbi nisu strašila, da ni Srbi na Albance ne treba da gledaju kao na strašila. Vrhunski, profesionalni i nepristrasni pravosudni organi, mislim pre svega na sudije, tužioce i advokate. Time ćemo stvarati jedan proces koji će uz socijalne probleme koji nas neminovno čekaju iz kojih treba zajedno da izađemo.“
Istovremeno podpredsednica SNV Kosova, Rada Trajković smatra da je veoma značajno da svako ko živi na nekom prostoru oseća da može da funkcioniše na normalan način, bez obzira na nacionalnu pripadnost i da taj prostor oseća kao deo sebe. To prema njenom mišljenju posebno važi za ljude koji su rođeni na Kosovu.
Rada Trajković
„Svaki čovek pa čak i stranac koji dođe na neki prostor i shvati da može da funkcioniše bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost, taj prostor počinje da dožviljava na jedan veoma dobronameran način. Za nas koji smo tu rođeni suština svega je da se taj prostor ne otuđuje od nas, ne na način što bi ga neko proglasio nekim novim statusom, nego na način što bi institucije i sve što postoji u smislu institucionalnog i ljudskog faktora funkcionisalo tako što podrazumeva da te doživljavaju kao nešto što je uvek tu i kao nešto što je deo tebe.“
Gospođa Trajković smatra da institucije na lokalnom i centralnom nivou treba da funkcionišu tako da se poštuju zakonska rešenja nezavisno od nacionalne pripadnosti stranke.
„Za mene je vrlo važno da institucije i na lokalnom i na centralnom nivou ne funkcionišu kao do sada. Da funkcionišu na način na koji sada prepoznajemo, da funkcionišu u skladu sa normativnim aktima i da imaju svoju potpuno transparentnost i legalnost, da ne funkcionišu na način što svoju legalnost institucije suprotstavljaju nečemu što je etnička pripadnost.“
Jović smatra da nezavisno Kosovo neće moći da zadrži veći deo kosovskih Srba.
„Glavna smetnja zašto (Srbi) neće da razmišljaju da uđu u institucije Kosova je da prvo nema dobre volje kod albanskih političara da iskreno porade na uključivanju Srba u taj neki politički život, u svakodnevicu Kosova.“
Prema njemu ponavlja se ista greška koju su ranije činile srpske vlasti na Kosovu.
„Naši političari nisu našli dugo vremena, više decenija pravi način kako da Albance angažuju i uključe u te, tada, srpske institucije, kako bi ih Albanci osećali kao svoje. Taj isti problem i istu grešku sada prave i albanski političari.“
Gospođa Trajković smatra da se odnos predstavnika institucija Kosova prema kosovskim Srbima najčešće svodi na odnos prema državi Srbiji prenebregavajući da se radi o građanima Kosova.
„Nekada ili najčešće se odnose vrlo nekorektno, s obzirom da se zna da ste pripadnik druge nacije. Zato što na žalost liderstvo institucije i mislim većinska albanska nacija još uvek Srbe sa Kosova dožviljava kao deo države a ne kao individue, ljudska bića i pripadnike naroda koji je uvek tu živeo. Doživljava nas kao da smo svi mi u stvari Srbija, a ne Srbi. I svoju netrpeljivost izražavaju prema nama i razmišljaju da ukoliko odu Srbi neće biti uticaja Srbije.“
Prema Joviću treba učiniti sledeće da bi se povratilo međusobno poverenje odnosno i poverenje u institucije Kosova:
„Znači ne možete pričati o nekoj želji o poboljšanju zajedničkog života, o normalnom životu u uslovima kada imate 2/3 populacije oterane sa teritorije. Ono što bi trebalo da bi se povratilo to neko poverenje, pre svega poverenje Srba u neke, da tako kažemo, institucije i albanski narod, to je da se od svih proteranih, nerealno je reći da će se svi vratiti, ali ponuditi svima koji su proterani, neka se polovina od toga vrati, to je značajan korak napred.“
Gospođa Trajković smatra da je najvažnije u svemu transparentnost institucionalnog delovanja.
„ Mislim da možemo polako i zajedno, ukoliko smo svi dobronamerni da zajedno počnemo da gradimo taj prostor kao prostor u kojem će preovlađivati pre svega vladavina prava i jedna normalizacija za sve, bez ozbira koje je etničke pripadnosti i da zakoni važe za sve bez obzira koje ste etničke pripadnosti.“
„ Prva stvar povratak proteranih. Da se vidi da Albanci stvarno žele da žive zajedno sa svojim dojučerašnjim komšijama. Druga stvar to novo demokratsko jezgro, koje će stvoriti demokratsku klimu da Srbi nisu strašila, da ni Srbi na Albance ne treba da gledaju kao na strašila. Vrhunski, profesionalni i nepristrasni pravosudni organi, mislim pre svega na sudije, tužioce i advokate. Time ćemo stvarati jedan proces koji će uz socijalne probleme koji nas neminovno čekaju iz kojih treba zajedno da izađemo.“
Istovremeno podpredsednica SNV Kosova, Rada Trajković smatra da je veoma značajno da svako ko živi na nekom prostoru oseća da može da funkcioniše na normalan način, bez obzira na nacionalnu pripadnost i da taj prostor oseća kao deo sebe. To prema njenom mišljenju posebno važi za ljude koji su rođeni na Kosovu.
„Svaki čovek pa čak i stranac koji dođe na neki prostor i shvati da može da funkcioniše bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost, taj prostor počinje da dožviljava na jedan veoma dobronameran način. Za nas koji smo tu rođeni suština svega je da se taj prostor ne otuđuje od nas, ne na način što bi ga neko proglasio nekim novim statusom, nego na način što bi institucije i sve što postoji u smislu institucionalnog i ljudskog faktora funkcionisalo tako što podrazumeva da te doživljavaju kao nešto što je uvek tu i kao nešto što je deo tebe.“
Gospođa Trajković smatra da institucije na lokalnom i centralnom nivou treba da funkcionišu tako da se poštuju zakonska rešenja nezavisno od nacionalne pripadnosti stranke.
„Za mene je vrlo važno da institucije i na lokalnom i na centralnom nivou ne funkcionišu kao do sada. Da funkcionišu na način na koji sada prepoznajemo, da funkcionišu u skladu sa normativnim aktima i da imaju svoju potpuno transparentnost i legalnost, da ne funkcionišu na način što svoju legalnost institucije suprotstavljaju nečemu što je etnička pripadnost.“
Jović smatra da nezavisno Kosovo neće moći da zadrži veći deo kosovskih Srba.
„Glavna smetnja zašto (Srbi) neće da razmišljaju da uđu u institucije Kosova je da prvo nema dobre volje kod albanskih političara da iskreno porade na uključivanju Srba u taj neki politički život, u svakodnevicu Kosova.“
Naši političari nisu našli dugo vremena, više decenija pravi način kako da Albance angažuju i uključe u te, tada, srpske institucije, kako bi ih Albanci osećali kao svoje. Taj isti problem i istu grešku sada prave i albanski političari.
„Naši političari nisu našli dugo vremena, više decenija pravi način kako da Albance angažuju i uključe u te, tada, srpske institucije, kako bi ih Albanci osećali kao svoje. Taj isti problem i istu grešku sada prave i albanski političari.“
Gospođa Trajković smatra da se odnos predstavnika institucija Kosova prema kosovskim Srbima najčešće svodi na odnos prema državi Srbiji prenebregavajući da se radi o građanima Kosova.
„Nekada ili najčešće se odnose vrlo nekorektno, s obzirom da se zna da ste pripadnik druge nacije. Zato što na žalost liderstvo institucije i mislim većinska albanska nacija još uvek Srbe sa Kosova dožviljava kao deo države a ne kao individue, ljudska bića i pripadnike naroda koji je uvek tu živeo. Doživljava nas kao da smo svi mi u stvari Srbija, a ne Srbi. I svoju netrpeljivost izražavaju prema nama i razmišljaju da ukoliko odu Srbi neće biti uticaja Srbije.“
Prema Joviću treba učiniti sledeće da bi se povratilo međusobno poverenje odnosno i poverenje u institucije Kosova:
Nekada ili najčešće se odnose vrlo nekorektno, s obzirom da se zna da ste pripadnik druge nacije. Zato što na žalost liderstvo institucije i mislim većinska albanska nacija još uvek Srbe sa Kosova dožviljava kao deo države a ne kao individue, ljudska bića i pripadnike naroda koji je uvek tu živeo.
„Znači ne možete pričati o nekoj želji o poboljšanju zajedničkog života, o normalnom životu u uslovima kada imate 2/3 populacije oterane sa teritorije. Ono što bi trebalo da bi se povratilo to neko poverenje, pre svega poverenje Srba u neke, da tako kažemo, institucije i albanski narod, to je da se od svih proteranih, nerealno je reći da će se svi vratiti, ali ponuditi svima koji su proterani, neka se polovina od toga vrati, to je značajan korak napred.“
Gospođa Trajković smatra da je najvažnije u svemu transparentnost institucionalnog delovanja.
„ Mislim da možemo polako i zajedno, ukoliko smo svi dobronamerni da zajedno počnemo da gradimo taj prostor kao prostor u kojem će preovlađivati pre svega vladavina prava i jedna normalizacija za sve, bez ozbira koje je etničke pripadnosti i da zakoni važe za sve bez obzira koje ste etničke pripadnosti.“
