Podpredsednica Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković za naš program ističe kako je decentralizacija neophodan proces koji će omogućiti srpskoj zajednici da vodi poslove u sredinama sa srpskom većinom.
„Ja mislim da je najvažnije za nas da se prihvati realnost na terenu. A realnost na terenu podazumeva da svuda onde gde su se zadržali Srbi zaista dobiju mogućnost, što kažu teritorijalne kontrole prostora sa jedne strane, nivo opština onde gde ispunjavaju uslove, gde ne svakako da dobijaju neki vid samouprave koji podrazumeva mesne zajednice, ali svakako sa određenim finansiranjem. U isto vreme očekujemo da će SPC prihvatiti i zaštićene zone kulturne baštine na prostoru Kosova i Metohije.“
Ona smatra da bi ta dva procesa omogućila da Srbi dobiju nešto što podrazumeva mogućnost zaštite od nedobronamernosti centralnih institucija iz Prištine.
Međutim, drugačiji stav ima Milan Ivanović jedan od lidera Srba sa severa Kosova.
„ Mi nismo prihvatili Ahtisarijev plan, nismo prihvatili kvazi nezavisnu državu i prema tome ono što donosi Ministarstvo lokalne uprave Kosova ne odnosi se na Srbe i Srbi to neće prihvatiti“, kaže on.
Gospodin Ivanović kaže kako institucije Kosova mogu obezbediti podršku određenog, malog broja Srba, koji su deo institucija Kosova, ali da oni ne predstavljaju srpsku zajednicu, a da istovremeno Srbi na Kosovu imaju svoje institucije i predstavnike.
„Mi imamo naše legitimne predstavnike, mi imamo naše institucije, tako da se ovaj proces neće i ne može odnositi na nas. Mi smo izabrali legalne predstavnike srpskog naroda na lokalnim izborima, na kojima su Srbi učestvovali sa 60 procenata.“
Gospođa Trajković ističe da se trebaju obezbediti mehanizmi koji će zaštiti decentralizaciju od neprincipijelnih i nenačelnih uplitanja centralnih kosovskih vlasti u ovlašćenja opštinskih vlasti.
„Mislim da sasvim dobro nisu definisani mehanizmi i nisu jasni. Nisu na žalost ni efikasni u smislu zaštite od moguće diskriminacije koja u kontinuitetu, takvo je naše iskustvo, dolazi iz centrale.“
Gospođa Trajković ističe da bi proces decentralizacije obezbedio i povezivanje sa Beogradom u oblastima kao što su školstvo zdravstvo, dok bi se u oblasti policije, prema njoj trebalo obezbediti.
„ Mislim da tu isto treba učiniti napore, šefove policijskih stanica koji treba da budu Srbi, treba dozvoliti da Srbi određuju ko će biti a da svakako kontrola bude sa centralnog nivoa.“
Procesom decentralizacije vlasti na Kosovu koji za osnovu ima plan međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija je predviđeno da se formira pet novih opština sa srpskom većinom kao i da se proširi katastarsko područje opštine Novo Brdo.
Planom je istovremeno predviđeno da se na opštine prenesu ovlašćenja iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite kao i da se obezbede finansijska sredstva za ostvarivanja tih funkcija.
„Ja mislim da je najvažnije za nas da se prihvati realnost na terenu. A realnost na terenu podazumeva da svuda onde gde su se zadržali Srbi zaista dobiju mogućnost, što kažu teritorijalne kontrole prostora sa jedne strane, nivo opština onde gde ispunjavaju uslove, gde ne svakako da dobijaju neki vid samouprave koji podrazumeva mesne zajednice, ali svakako sa određenim finansiranjem. U isto vreme očekujemo da će SPC prihvatiti i zaštićene zone kulturne baštine na prostoru Kosova i Metohije.“
Ona smatra da bi ta dva procesa omogućila da Srbi dobiju nešto što podrazumeva mogućnost zaštite od nedobronamernosti centralnih institucija iz Prištine.
Međutim, drugačiji stav ima Milan Ivanović jedan od lidera Srba sa severa Kosova.
„ Mi nismo prihvatili Ahtisarijev plan, nismo prihvatili kvazi nezavisnu državu i prema tome ono što donosi Ministarstvo lokalne uprave Kosova ne odnosi se na Srbe i Srbi to neće prihvatiti“, kaže on.
Gospodin Ivanović kaže kako institucije Kosova mogu obezbediti podršku određenog, malog broja Srba, koji su deo institucija Kosova, ali da oni ne predstavljaju srpsku zajednicu, a da istovremeno Srbi na Kosovu imaju svoje institucije i predstavnike.
„Mi imamo naše legitimne predstavnike, mi imamo naše institucije, tako da se ovaj proces neće i ne može odnositi na nas. Mi smo izabrali legalne predstavnike srpskog naroda na lokalnim izborima, na kojima su Srbi učestvovali sa 60 procenata.“
Gospođa Trajković ističe da se trebaju obezbediti mehanizmi koji će zaštiti decentralizaciju od neprincipijelnih i nenačelnih uplitanja centralnih kosovskih vlasti u ovlašćenja opštinskih vlasti.
„Mislim da sasvim dobro nisu definisani mehanizmi i nisu jasni. Nisu na žalost ni efikasni u smislu zaštite od moguće diskriminacije koja u kontinuitetu, takvo je naše iskustvo, dolazi iz centrale.“
Gospođa Trajković ističe da bi proces decentralizacije obezbedio i povezivanje sa Beogradom u oblastima kao što su školstvo zdravstvo, dok bi se u oblasti policije, prema njoj trebalo obezbediti.
„ Mislim da tu isto treba učiniti napore, šefove policijskih stanica koji treba da budu Srbi, treba dozvoliti da Srbi određuju ko će biti a da svakako kontrola bude sa centralnog nivoa.“
Procesom decentralizacije vlasti na Kosovu koji za osnovu ima plan međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija je predviđeno da se formira pet novih opština sa srpskom većinom kao i da se proširi katastarsko područje opštine Novo Brdo.
Planom je istovremeno predviđeno da se na opštine prenesu ovlašćenja iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite kao i da se obezbede finansijska sredstva za ostvarivanja tih funkcija.
