Članovi porodica nestalih su veoma nezadovoljni učinkom domaćih i međunarodnih institucija na rasvetljavanju sudbine nestalih.
Predsednik Koordinacionog odbora Asocijacije članova porodica nestalih Haki Kasumi kaže za naš program da Vlada i druge institucije nisu učinile ono što je potrebno da se rasvetli ovo izuzetno bolno pitanje za prodice 1.907 nestalih osoba.
„Moram preneti stav većine članova porodica nestalih na Kosovu koji su jako nezadoovoljni pristupom i učinkom Vlade Kosova. U tom okviru buhvatam i međunarodnu zajednicu koja po našim ubeđenjima ima stvarno više mogućnosti da doprinese u ovom jako složenom problemu sa kojim se suočava društvo na Kosovu već deset godina.“
Kasumi kaže da porodice nestalih od Vlade zahtevaju mnogo ozbiljniji odnosno odgovarajući pristup u rešavanju ovog pitanja.
„Nekoliko puta u mnogim našim sastancima i susretima sa predstavnicima Vlade Kosova i međunarodne zajednice koja deluje na Kosovu već deset godina dali smo konkretne predloga i naše zahteve. Međutim, kratko rečeno, mi tražimo samo ozbiljniji i odgovarajući pristup ovom ozbiljnom problemu, što podrazumeva da treba stvoriti jednu komisiju, ajde da ne kažemo sto posto stručnu. Ona mora biti ozbiljna u otprilike više od pedeset odsto stručna, sa ljudima struke i sa ljudima koji imaju osećaj za ovaj jako veliki bol u dušama ljudi koji već deset godina traže informaciju o svojim najmilijim“, kaže Kasumi.
Akademik Pajazit Nushi, član vladine Komisije za nestale i predsednik Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda na Kosovu, ocenjuje da će se jedan deo posmrtnih ostataka teško pronaći pošto su, kako je rekao, njihova tela zapaljena u visokim pećima.
„Nisam baš siguran da će se veliki broj slučajeva nestalih otkriti, neće biti mogućnosti da se otkriju“, rekao je Nushi.
Predsednik vladine Komisije za nestale osobe Prent Gjetaj smatra da je najveći problem u rasvetljavanju sudbine nestalih nedostatak informacija.
„Dokle bude nestalih osoba, treba da postoji i angažovanje na njihovoj identifikaciji. Međutim mi imamo problema kao što su nedstatak podataka i informacija o sudbini velikog broja nestalih osoba. Sumnja se čak da je bilo uništavanja tela i zbog toga smo o tome razgovarali na sastancima delegacija Prištine i Beograda“, rekao je Gjetaj.
Kasumi kaže da se informacije o nestalima nalaze u dosijejima vlasti u Beogradu i da oni mogu da pruže podatke o njima, kada bi hteli.
„Sto posto podatke i informacije o nestalima, o žrtvama rata na Kosovu su u dosijejima i arhivama Beograda. Međutim, volja aktuelne vlasti je slična volji vlasti u vreme Miloševića, kojoj bi smo želeli da je istekao rok. Stvarno smatramo da je vreme tih neljudskih pristupa prema ljudima prošlo. Vreme je da to ostavimo prošlosti, a ne da se još uvek tako ponašamo, kao da nemamo osećaj za te žrtve rata koje su po mom dubokom ubeđenju, najveći deo nevini ljudi koji nisu zaslužili takvu sudbinu“, kaže Kasumi.
Akademik Nushi koji je i rukovodilac delegacije Kosova u tehničkom dijalogu o nestalima između Prištine i Beograda kaže da se dobijaju samo polovične informacije.
„Mnoge su informacije delimične, mnoge informacije oni nisu mogli da dobiju od nas“, rekao je Nushi.
I posle više od deset godina od završetka rata na Kosovu još uvek nije jasna sudbina 1.907 osoba.
Predsednik Koordinacionog odbora Asocijacije članova porodica nestalih Haki Kasumi kaže za naš program da Vlada i druge institucije nisu učinile ono što je potrebno da se rasvetli ovo izuzetno bolno pitanje za prodice 1.907 nestalih osoba.
„Moram preneti stav većine članova porodica nestalih na Kosovu koji su jako nezadoovoljni pristupom i učinkom Vlade Kosova. U tom okviru buhvatam i međunarodnu zajednicu koja po našim ubeđenjima ima stvarno više mogućnosti da doprinese u ovom jako složenom problemu sa kojim se suočava društvo na Kosovu već deset godina.“
Kasumi kaže da porodice nestalih od Vlade zahtevaju mnogo ozbiljniji odnosno odgovarajući pristup u rešavanju ovog pitanja.
„Nekoliko puta u mnogim našim sastancima i susretima sa predstavnicima Vlade Kosova i međunarodne zajednice koja deluje na Kosovu već deset godina dali smo konkretne predloga i naše zahteve. Međutim, kratko rečeno, mi tražimo samo ozbiljniji i odgovarajući pristup ovom ozbiljnom problemu, što podrazumeva da treba stvoriti jednu komisiju, ajde da ne kažemo sto posto stručnu. Ona mora biti ozbiljna u otprilike više od pedeset odsto stručna, sa ljudima struke i sa ljudima koji imaju osećaj za ovaj jako veliki bol u dušama ljudi koji već deset godina traže informaciju o svojim najmilijim“, kaže Kasumi.
Akademik Pajazit Nushi, član vladine Komisije za nestale i predsednik Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda na Kosovu, ocenjuje da će se jedan deo posmrtnih ostataka teško pronaći pošto su, kako je rekao, njihova tela zapaljena u visokim pećima.
„Nisam baš siguran da će se veliki broj slučajeva nestalih otkriti, neće biti mogućnosti da se otkriju“, rekao je Nushi.
Predsednik vladine Komisije za nestale osobe Prent Gjetaj smatra da je najveći problem u rasvetljavanju sudbine nestalih nedostatak informacija.
„Dokle bude nestalih osoba, treba da postoji i angažovanje na njihovoj identifikaciji. Međutim mi imamo problema kao što su nedstatak podataka i informacija o sudbini velikog broja nestalih osoba. Sumnja se čak da je bilo uništavanja tela i zbog toga smo o tome razgovarali na sastancima delegacija Prištine i Beograda“, rekao je Gjetaj.
Kasumi kaže da se informacije o nestalima nalaze u dosijejima vlasti u Beogradu i da oni mogu da pruže podatke o njima, kada bi hteli.
„Sto posto podatke i informacije o nestalima, o žrtvama rata na Kosovu su u dosijejima i arhivama Beograda. Međutim, volja aktuelne vlasti je slična volji vlasti u vreme Miloševića, kojoj bi smo želeli da je istekao rok. Stvarno smatramo da je vreme tih neljudskih pristupa prema ljudima prošlo. Vreme je da to ostavimo prošlosti, a ne da se još uvek tako ponašamo, kao da nemamo osećaj za te žrtve rata koje su po mom dubokom ubeđenju, najveći deo nevini ljudi koji nisu zaslužili takvu sudbinu“, kaže Kasumi.
Akademik Nushi koji je i rukovodilac delegacije Kosova u tehničkom dijalogu o nestalima između Prištine i Beograda kaže da se dobijaju samo polovične informacije.
„Mnoge su informacije delimične, mnoge informacije oni nisu mogli da dobiju od nas“, rekao je Nushi.
I posle više od deset godina od završetka rata na Kosovu još uvek nije jasna sudbina 1.907 osoba.
