Kosovska policija je juče u okolini Prizrena uhapsila kosovskog Srbina, Gorana Vučkovića, starog 36 godina, zbog sumnje da je počinio ratni zločin na Kosovu tokom rata 1998-1999. godine.
Hapšenje je izvršeno u koordinaciji između Okružnog tužilaštva u Prizrenu, Tužilaštva za ratne zločine i nadležnog tužilaštva EULEX-a dok u srpskom Tužilaštvu kažu da Vučković nije u Eulex-ovoj bazi.
Portparol Kosovske policije Arber Beka je saopštio da je Vučković uhapšen posle prijave da je pretio jednom meštaninu.
„Radi se o Goranu Vučkoviću rođenom 1973 godine, kosovskom Srbinu, koji je doveden u policijsku stanicu u Prizrenu. Nije hteo da da izjavu o slučaju pretnje, a policija je dobila informaciju da isti može biti osumnjičen za ratne zločine. Zbog toga su informisani i Eulex policija i Specijalno tužilaštvo za ratne zločine i po nalogu specijalnog tužioca Eulex-a osumnjičeni je zadržan u policijskom pritvoru od 48 sati u Policijskoj stanici u Prizrenu“, rekao je Beka.
Prema njemu pripadnici policije rade na prikupljanju dodatnih informacija u vezi sa ovim slučajem.
“Policijski istražioci iz regionalne jedinice u Prizrenu rade na prikupljanju informacija o ovoj osumnjičenoj osobi.”
Beka je najavio da će nakon uzimanja izjave od osumnjičenog tokom dana javnosti biti predočene pune informacije o uhapšenom i o krivičnim delima za koje je osumnjičen.
Pitanja ratnih zločina na Kosovu su do kraja prošle godine bila u nadležnost UNMIK-ovog pravosuđa i tužilaštva. Sada je to nadležnost misije Eulex-a, koji, prema rečima portparola Kristofa Lamfalusija, vrši ponovnu analizu tih predmeta.
„To što tužioci sada rade je pregled svih slučajeva zločina i svake pojedinačne istrage da bi se utvrdilo da li ima dokaza i svedoka i da li se može raditi na tim slučajevima. Mi smo u procesu selekcije predmeta koje smo dobili od UNMIK-a”, kazao je Lamfalusi.
Predsednik Okružnog suda u Prištini, Anton Nokaj, u kojem se odvijao najveći broj predmeta iz oblasti ratnog zločina kaže da sem potrebe povećanja stepena bezbednosti tokom suđenja za takve predmete nemaju nekih drugih problema kada se radi o sudskom postupku. Te postupke su uglavnom prethodno vodili UNMIK sudije, sada je to u nadležnosti Eulex-ovih sudija.
„Sudije nisu prijavile neki poseban problem koji se razlikuje od drugih suđenja. Suđnje je išlo sasvim normalno, ne mogu reći da je bilo uticaja na svedoke. Kada kažem da je sve išlo u okviru normalnog mogu reći da je ponekada bilo nekih teškoća ali su one uspešno prevaziđene“, kazao je Nokaj.
Predsednik Okružnog suda u Prištini je ocenio odličnim angažovanje sudija Eulex-a na predmetima koje vode.
„Organizacija i mobilizacija Eulex sudija je na visokom nivou, preuzeli su slučajeve koji prema zakonu pripadaju njima, ali su izrazili spremnost da preuzmu predmete za koje smo mi to zahtevali, naravno nisu prihvatali baš sve predmete koje smo mi predlagali“, kaže Nokaj ocenjujući najvišom ocenom rad međunarodnih sudija.
"Reč je o drugom delu"
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je reklo da je na osnovu uvida u EULEX-ovu bazu podataka, kojeg je Tužilaštvo zatražio na osnovu hapšenja Vučkovića ustanovljeno da se on ne nalazi na listi osumnjičenih za ratne zločine, već da je reč o nekom drugom krivičnom delu, našem Radiju su rekli iz Tužilaštva.
Dragoljub Todorović iz Fonda za humanitarno pravo kaže za naš program da su ovakve kontradiktorne informacije rezultat odsustva direktne komunikacije Prištine i Beograda, ali i loša saradnja nadležnih organa na Kosovu:
“Sigurno je da je saradnja između EULEX-a, kosovskih organa i UNMIK-a vrlo loša, i sigurno je da to doprinosi takvim događajima kao što je ovaj, da se ne zna šta je zapravo u pitanju.”
Situaciju, po mišljenju pravnika, dodatno otežava i činjenica da su predmeti ratnih zločina na Kosovu do kraja prošle godine bili u nadležnosti UNMIK-ovog pravosuđa i tužilaštva, a da je sada je to nadležnost misije Euleksa, koja ponovno analizira te predmete. Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava navodi da će se ovakve situacije ponavljati sve dok Beograd i Priština ne uspostave direktnu komunikaciju:
“Ovo mi izgleda kao situacija sa Srbijom i Hrvatskom, gde je ranije takođe postojao sličan problem sa velikim brojem lica za kojima je navodno bila raspisana poternica ili je protiv njih vršen neki vid istrage zbog istih ovih krivičnih dela. Ona je razrešna tek kada su dve države počele da sarađuju. Tako da pretpostavljam da će problem biti rešen u trenutku kada bude shvaćeno da je u interesu obe strane da uspostave saradnju po ovom pitanju, i kada se sa tog političkog nivoa spuste na životni.”
Ipak, Dragoljub Todorović, koji je zastupa porodice žrtava na suđenjima za ratne zločine pred Specijalnim sudom u Beogradu, navodi da nisu svi aspekti saradnje loši.
“Ja sam zastupao porodice poginulih Albanaca na suđenju za zločin u Suvoj Reci i znam da je bilo problema, ali i da je to na zadovoljavajući način rešeno. Porodice su pratile suđenja, dolazili su ljudi iz Kosovskog zaštitnog korpusa koji su ih obezbeđivali. Takođe je dobro uspostavljeno i saslušanje putem video konferencijske veze, neke svedoke smo saslušali u Prištini i to je UNMIK obezbedio. Dosta je bila dobra saradnja i u pogledu dokumentacije koja nam je dostavljana.”
Hapšenje je izvršeno u koordinaciji između Okružnog tužilaštva u Prizrenu, Tužilaštva za ratne zločine i nadležnog tužilaštva EULEX-a dok u srpskom Tužilaštvu kažu da Vučković nije u Eulex-ovoj bazi.
Portparol Kosovske policije Arber Beka je saopštio da je Vučković uhapšen posle prijave da je pretio jednom meštaninu.
„Radi se o Goranu Vučkoviću rođenom 1973 godine, kosovskom Srbinu, koji je doveden u policijsku stanicu u Prizrenu. Nije hteo da da izjavu o slučaju pretnje, a policija je dobila informaciju da isti može biti osumnjičen za ratne zločine. Zbog toga su informisani i Eulex policija i Specijalno tužilaštvo za ratne zločine i po nalogu specijalnog tužioca Eulex-a osumnjičeni je zadržan u policijskom pritvoru od 48 sati u Policijskoj stanici u Prizrenu“, rekao je Beka.
Prema njemu pripadnici policije rade na prikupljanju dodatnih informacija u vezi sa ovim slučajem.
“Policijski istražioci iz regionalne jedinice u Prizrenu rade na prikupljanju informacija o ovoj osumnjičenoj osobi.”
Beka je najavio da će nakon uzimanja izjave od osumnjičenog tokom dana javnosti biti predočene pune informacije o uhapšenom i o krivičnim delima za koje je osumnjičen.
Pitanja ratnih zločina na Kosovu su do kraja prošle godine bila u nadležnost UNMIK-ovog pravosuđa i tužilaštva. Sada je to nadležnost misije Eulex-a, koji, prema rečima portparola Kristofa Lamfalusija, vrši ponovnu analizu tih predmeta.
„To što tužioci sada rade je pregled svih slučajeva zločina i svake pojedinačne istrage da bi se utvrdilo da li ima dokaza i svedoka i da li se može raditi na tim slučajevima. Mi smo u procesu selekcije predmeta koje smo dobili od UNMIK-a”, kazao je Lamfalusi.
Predsednik Okružnog suda u Prištini, Anton Nokaj, u kojem se odvijao najveći broj predmeta iz oblasti ratnog zločina kaže da sem potrebe povećanja stepena bezbednosti tokom suđenja za takve predmete nemaju nekih drugih problema kada se radi o sudskom postupku. Te postupke su uglavnom prethodno vodili UNMIK sudije, sada je to u nadležnosti Eulex-ovih sudija.
„Sudije nisu prijavile neki poseban problem koji se razlikuje od drugih suđenja. Suđnje je išlo sasvim normalno, ne mogu reći da je bilo uticaja na svedoke. Kada kažem da je sve išlo u okviru normalnog mogu reći da je ponekada bilo nekih teškoća ali su one uspešno prevaziđene“, kazao je Nokaj.
Predsednik Okružnog suda u Prištini je ocenio odličnim angažovanje sudija Eulex-a na predmetima koje vode.
„Organizacija i mobilizacija Eulex sudija je na visokom nivou, preuzeli su slučajeve koji prema zakonu pripadaju njima, ali su izrazili spremnost da preuzmu predmete za koje smo mi to zahtevali, naravno nisu prihvatali baš sve predmete koje smo mi predlagali“, kaže Nokaj ocenjujući najvišom ocenom rad međunarodnih sudija.
"Reč je o drugom delu"
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je reklo da je na osnovu uvida u EULEX-ovu bazu podataka, kojeg je Tužilaštvo zatražio na osnovu hapšenja Vučkovića ustanovljeno da se on ne nalazi na listi osumnjičenih za ratne zločine, već da je reč o nekom drugom krivičnom delu, našem Radiju su rekli iz Tužilaštva.
Dragoljub Todorović iz Fonda za humanitarno pravo kaže za naš program da su ovakve kontradiktorne informacije rezultat odsustva direktne komunikacije Prištine i Beograda, ali i loša saradnja nadležnih organa na Kosovu:
“Sigurno je da je saradnja između EULEX-a, kosovskih organa i UNMIK-a vrlo loša, i sigurno je da to doprinosi takvim događajima kao što je ovaj, da se ne zna šta je zapravo u pitanju.”
Situaciju, po mišljenju pravnika, dodatno otežava i činjenica da su predmeti ratnih zločina na Kosovu do kraja prošle godine bili u nadležnosti UNMIK-ovog pravosuđa i tužilaštva, a da je sada je to nadležnost misije Euleksa, koja ponovno analizira te predmete. Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava navodi da će se ovakve situacije ponavljati sve dok Beograd i Priština ne uspostave direktnu komunikaciju:
“Ovo mi izgleda kao situacija sa Srbijom i Hrvatskom, gde je ranije takođe postojao sličan problem sa velikim brojem lica za kojima je navodno bila raspisana poternica ili je protiv njih vršen neki vid istrage zbog istih ovih krivičnih dela. Ona je razrešna tek kada su dve države počele da sarađuju. Tako da pretpostavljam da će problem biti rešen u trenutku kada bude shvaćeno da je u interesu obe strane da uspostave saradnju po ovom pitanju, i kada se sa tog političkog nivoa spuste na životni.”
Ipak, Dragoljub Todorović, koji je zastupa porodice žrtava na suđenjima za ratne zločine pred Specijalnim sudom u Beogradu, navodi da nisu svi aspekti saradnje loši.
“Ja sam zastupao porodice poginulih Albanaca na suđenju za zločin u Suvoj Reci i znam da je bilo problema, ali i da je to na zadovoljavajući način rešeno. Porodice su pratile suđenja, dolazili su ljudi iz Kosovskog zaštitnog korpusa koji su ih obezbeđivali. Takođe je dobro uspostavljeno i saslušanje putem video konferencijske veze, neke svedoke smo saslušali u Prištini i to je UNMIK obezbedio. Dosta je bila dobra saradnja i u pogledu dokumentacije koja nam je dostavljana.”
