Na Kosovu postoji ogromna razlika između opredeljenja njegovih građana za Evropsku uniju i konkretne situacije na terenu, zaključuje se u istraživanju koje je sprovela agencija Galup Balkan Monitor.
Prema tom istraživanju kosovski Albanci najviše podržavaju evropske integracije i najveći su optimisti da će biti primljeni u EU.
Sociolozi i dobri poznavaoci evropskih integracija kažu da je to najveći paradoks, ako se ima u vidu konkretna politička i ekonomska situacija i integrativni procesi kroz koje prolazi Kosovo.
Profesor sociologije na Prištinskom univerzitetu Fadil Maloku objašnjava neke od razloga za takvo shvatanje.
“Nije prvi put da se sudovi kosovskog društva u vezi sa različitim problemima i vizijama razlikuju od sudova drugih zemalja koji su u fazi tranzicije i počeli su proces asocijacije u EU. To je svojevrsni paradoks kada se zna da su svi politčki, ekonomski i socijalni parametri u suprotnosti sa ovom tezom”, kaže Maloku.
Kosovo, Albanija i Bosna i Hercegovina su tri zemlje Zapadnog Balkana koje su ostale van procesa “belog šengena” i nisu dobile pravo slobode kretanja u zemljama EU, dok će od januara takvo pravo imati građani Makedonije, Srbije i Crne Gore.
Što bliže EU, to više skepticizma
Iz istraživanja Galup Balkan Monitora se vidi da je stepen skepticizma u odnosu na EU veći u zemljama koje su blizu procesa integracije. U Hrvatskoj koja je samo na korak od integracije u EU, primera radi, ovaj proces podržava samo 29 odsto njenih građana.
Stručnjak za evropske integracije Shenoll Muharremi optimizam Kosovara povezuje sa razvojem koje prema njihovom mišljenju donosi učlanjenje u EU.
“Malo je čudno što se vidi veliki optimizam za ovaj proces. Ja mislim da za to postoji nekoliko razloga. Prvi razlog je da građani smatraju da sa EU obezbeđuju veća materijalna sredstva, novac, bogatstvo. Oni takođe smatraju da će, ukoliko se Kosovo učlani što pre u EU, biti bogata zemlja”, kaže Muharremi.
Inače, Galup Balkan Monitor objašnjava da identifikacija sa Evropom može da se objasni mogućim stavovima naroda Balkana u odnosu na EU.
U istraživanju se kaže da u svim sredinama gde žive Albanci, u Albaniji, Makedoniji i na Kosovu oni pokazuju identifikaciju sa Evropom i daju veću podršku evropskim integracijama, što nije slučaj kod Srba i Hrvata.
Emocionalna percepcija
Ocenjuje se da se podrška Kosovu, koja je došla od većine zemalja EU, vidi kao dodatni motiv za takvu podršku Kosovara EU.
Profesor Maloku smatra da se više radi o emocionalnoj percepciji.
“Želimo da budemo u Evropi pre nego što ispunimo preduslove, govorim kao društvo, kultura i civilizacija, želimo da budemo deo EU”, kaže Maloku.
Sa druge strane, Muharemi smatra da nedostatak dovoljnih informacija o integrativnim procesima čini Kosovare da imaju više nade u integrativne procese.
“Možda je apsurdno da u jednom izuzetno značajnom trenutku kada Kosovo nije deo liberalizacije viza, trebalo očekivati pad interesovanja i doze podrške EU. Većini Kosovara nije jasno konkretno stanje i naše ocene nisu dovoljno zasnovane na aktuelnom stanju”, kaže Muharremi.
Sve zemlje regiona imaju jasan put kojim treba da idu da bi zaslužile učlanjenje u EU. Međutim, činjenica da Kosovo još uvek nije priznalo 5 država članica EU ostavlja za sada Kosovo van integrativnih procesa.
Prema tom istraživanju kosovski Albanci najviše podržavaju evropske integracije i najveći su optimisti da će biti primljeni u EU.
Sociolozi i dobri poznavaoci evropskih integracija kažu da je to najveći paradoks, ako se ima u vidu konkretna politička i ekonomska situacija i integrativni procesi kroz koje prolazi Kosovo.
Profesor sociologije na Prištinskom univerzitetu Fadil Maloku objašnjava neke od razloga za takvo shvatanje.
“Nije prvi put da se sudovi kosovskog društva u vezi sa različitim problemima i vizijama razlikuju od sudova drugih zemalja koji su u fazi tranzicije i počeli su proces asocijacije u EU. To je svojevrsni paradoks kada se zna da su svi politčki, ekonomski i socijalni parametri u suprotnosti sa ovom tezom”, kaže Maloku.
Kosovo, Albanija i Bosna i Hercegovina su tri zemlje Zapadnog Balkana koje su ostale van procesa “belog šengena” i nisu dobile pravo slobode kretanja u zemljama EU, dok će od januara takvo pravo imati građani Makedonije, Srbije i Crne Gore.
Što bliže EU, to više skepticizma
Iz istraživanja Galup Balkan Monitora se vidi da je stepen skepticizma u odnosu na EU veći u zemljama koje su blizu procesa integracije. U Hrvatskoj koja je samo na korak od integracije u EU, primera radi, ovaj proces podržava samo 29 odsto njenih građana.
Stručnjak za evropske integracije Shenoll Muharremi optimizam Kosovara povezuje sa razvojem koje prema njihovom mišljenju donosi učlanjenje u EU.
“Malo je čudno što se vidi veliki optimizam za ovaj proces. Ja mislim da za to postoji nekoliko razloga. Prvi razlog je da građani smatraju da sa EU obezbeđuju veća materijalna sredstva, novac, bogatstvo. Oni takođe smatraju da će, ukoliko se Kosovo učlani što pre u EU, biti bogata zemlja”, kaže Muharremi.
Inače, Galup Balkan Monitor objašnjava da identifikacija sa Evropom može da se objasni mogućim stavovima naroda Balkana u odnosu na EU.
U istraživanju se kaže da u svim sredinama gde žive Albanci, u Albaniji, Makedoniji i na Kosovu oni pokazuju identifikaciju sa Evropom i daju veću podršku evropskim integracijama, što nije slučaj kod Srba i Hrvata.
Emocionalna percepcija
Ocenjuje se da se podrška Kosovu, koja je došla od većine zemalja EU, vidi kao dodatni motiv za takvu podršku Kosovara EU.
Profesor Maloku smatra da se više radi o emocionalnoj percepciji.
“Želimo da budemo u Evropi pre nego što ispunimo preduslove, govorim kao društvo, kultura i civilizacija, želimo da budemo deo EU”, kaže Maloku.
Sa druge strane, Muharemi smatra da nedostatak dovoljnih informacija o integrativnim procesima čini Kosovare da imaju više nade u integrativne procese.
“Možda je apsurdno da u jednom izuzetno značajnom trenutku kada Kosovo nije deo liberalizacije viza, trebalo očekivati pad interesovanja i doze podrške EU. Većini Kosovara nije jasno konkretno stanje i naše ocene nisu dovoljno zasnovane na aktuelnom stanju”, kaže Muharremi.
Sve zemlje regiona imaju jasan put kojim treba da idu da bi zaslužile učlanjenje u EU. Međutim, činjenica da Kosovo još uvek nije priznalo 5 država članica EU ostavlja za sada Kosovo van integrativnih procesa.
