Politički analitičari na Kosovu ocenuju da je demokratija na Kosovu u početnoj fazi i kao društvo i kao država. Na Kosovu je, smatraju, jedna vrsta kontrolisane demokratije, ali nije reč o diktaturi.
Politički analtičar Shkelzen Maliqi ocenjuje da relativno uništena ekonomska i socijalna osnova, nedostatak iskustva i birokratske državne elite koja na sebe preuzima razvoj zemlje, čine Kosovo zemljom sa demokratijom na samom začetku. Prema njegovim rečima, pozitivno je to što se na Kosovu usvajaju zakoni po evropskim standardima, dok se defekti demokratije vide svugde, kako kod vlasti takođe i opozicije, koje su do sada kao glavni cilj imale finansijske koristi i razne tendere, a ne razvoj demokratije.
„Glavni defekt je diskontinuitet sa razvojem Kosova praktično unazad 30 godina u vreme vanrednog stanja, koje se lako ne može prevazići. Nema sistematske veze među različitim oblastima života i pošto su Kosovari dugo vremena bili prinuđeni da se sami snalaze i sada imamo manje ili više situaciju anarhije“, kaže Maliqi.
On ocenjuje da Kosovo kao država u tranziciji više instalira demokraturu umesto demokratije.
„To su oblici zemalja u tranziciji koje umesto demokratije instaliraju jednu vrstu demokrature gde se neke totalitarne prakse kombinuju sa parlamentarizmom, slobodom medija. Ne mislim da se ovde može ostvariti klasična diktatura pošto je Kosovo ipak kontrolisana teritorija gde su snage NATO-a i misija nadzora međunarodne zajednice“, kaže Maliqi.
I mediji su postali deo vlasti
Politički analitičar Belul Beqaj kaže da institucije i mehanizmi države Kosovo pokazuju da nemaju snage i sve su demokratske procese ostavili u rukama međunarodnih predstavnika, što je prema njemu izuzetno uznemiravajuće.
„Smatram da kosovske institucije demokratije, sve što je važno, osim vlasti, faktički ostavili u rukama međunarodnih predstavnika. U suštini mehnizmi vlasti na Kosovu ovim priznaju svoju nesposobnost i neodstatak snage da vode demokratske procese kako bi nova država postala funkcionalna“, kaže Beqaj.
On je veoma kritičan kako prema sadašnjoj takođe i prethodnoj vlasti ocenjujući da su gušili nezavisnost sudskog sistema, što je prema njemu veliki nedostatak kosovske demokratije. Beqaj kritikuje i druge nezavisne organe uključujući i medije da nisu uspeli da dokažu svoju nezavisnost, kao što je slučaj u zemljama razvijene demokratije.
„Da budemo iskreni u ovoj konfuziji i gušenju nezavisnih institucija na Kosovu i mediji ne ostvaruju svoju funkciju koja im pripada. Mediji umesto da postanu četvrta vlast u smislu kontrole zakonskih procesa faktički su postale deo vlasti i ja tu vidim da se situacija vrti u krug“, kaže Beqaj.
Analitičari iako Kosovo vide kao društvo i državu u ranoj fazi razvoja demokratije predviđaju da ova zemlja može obezbediti napredak u narednih deset godina kada se imaju u vidu stremljenja Kosova za integracijom i uključivanjem u evropske strukture, a da bi se postalo deo tog društva prethodno treba dokazati visoki nivo razvoja demokratije.
Politički analtičar Shkelzen Maliqi ocenjuje da relativno uništena ekonomska i socijalna osnova, nedostatak iskustva i birokratske državne elite koja na sebe preuzima razvoj zemlje, čine Kosovo zemljom sa demokratijom na samom začetku. Prema njegovim rečima, pozitivno je to što se na Kosovu usvajaju zakoni po evropskim standardima, dok se defekti demokratije vide svugde, kako kod vlasti takođe i opozicije, koje su do sada kao glavni cilj imale finansijske koristi i razne tendere, a ne razvoj demokratije.
„Glavni defekt je diskontinuitet sa razvojem Kosova praktično unazad 30 godina u vreme vanrednog stanja, koje se lako ne može prevazići. Nema sistematske veze među različitim oblastima života i pošto su Kosovari dugo vremena bili prinuđeni da se sami snalaze i sada imamo manje ili više situaciju anarhije“, kaže Maliqi.
On ocenjuje da Kosovo kao država u tranziciji više instalira demokraturu umesto demokratije.
„To su oblici zemalja u tranziciji koje umesto demokratije instaliraju jednu vrstu demokrature gde se neke totalitarne prakse kombinuju sa parlamentarizmom, slobodom medija. Ne mislim da se ovde može ostvariti klasična diktatura pošto je Kosovo ipak kontrolisana teritorija gde su snage NATO-a i misija nadzora međunarodne zajednice“, kaže Maliqi.
I mediji su postali deo vlasti
Politički analitičar Belul Beqaj kaže da institucije i mehanizmi države Kosovo pokazuju da nemaju snage i sve su demokratske procese ostavili u rukama međunarodnih predstavnika, što je prema njemu izuzetno uznemiravajuće.
„Smatram da kosovske institucije demokratije, sve što je važno, osim vlasti, faktički ostavili u rukama međunarodnih predstavnika. U suštini mehnizmi vlasti na Kosovu ovim priznaju svoju nesposobnost i neodstatak snage da vode demokratske procese kako bi nova država postala funkcionalna“, kaže Beqaj.
On je veoma kritičan kako prema sadašnjoj takođe i prethodnoj vlasti ocenjujući da su gušili nezavisnost sudskog sistema, što je prema njemu veliki nedostatak kosovske demokratije. Beqaj kritikuje i druge nezavisne organe uključujući i medije da nisu uspeli da dokažu svoju nezavisnost, kao što je slučaj u zemljama razvijene demokratije.
„Da budemo iskreni u ovoj konfuziji i gušenju nezavisnih institucija na Kosovu i mediji ne ostvaruju svoju funkciju koja im pripada. Mediji umesto da postanu četvrta vlast u smislu kontrole zakonskih procesa faktički su postale deo vlasti i ja tu vidim da se situacija vrti u krug“, kaže Beqaj.
Analitičari iako Kosovo vide kao društvo i državu u ranoj fazi razvoja demokratije predviđaju da ova zemlja može obezbediti napredak u narednih deset godina kada se imaju u vidu stremljenja Kosova za integracijom i uključivanjem u evropske strukture, a da bi se postalo deo tog društva prethodno treba dokazati visoki nivo razvoja demokratije.
