Ranđel Nojkić, šef Poslaničke grupe Koalicije Srpske liste za Kosovo i Metiohiju u prethodnom sazivu Skupštine Kosova kaže da se u procesu decentralizacije ne mogu zaobići institucije Kosova.
“Mislim da je apsolutno suludo da se Priština kao faktor izbacuje iz cele te priče i da faktički da seo tako važnom pitanju kakvo je decentralizacija ne razgovara sa institucijama. Naravno da u to treba da bude uključena i međunarodna zajednica s obzirom da je ona praktično garant realizacije, sprovođenja decentralizacije. Prema tome, ravnopravno treba da se razgovara na nivou Priština - Beograd i medjunarodna zajednica.“
Jedan od lidera Srba sa severa Kosova Milan Ivanović pak smatra da ne može biti reči ni o kakvom procesu decentralizacije koji će organizovati, kako kaže, protivpravne i nezakonite institucije Kosova.
„Tako da decentralizacija u okviru jednostrano proglašene, protivpravno proglašene države Kosovo, a bez priznanja Srbije, bez priznanja i učešća Srba, bez priznanja međunarodne zajednice, većeg dela međunarodne zajednice, svakako ne može biti prihvatljiva za Srbe.“
Ivanović ističe da je jedina realna mogućnost da se prihvati faktičko stanje:
„Srbi preko svojih institucija ostvaruju svoja prava bez pritisaka, bez institucionalnog pritiska i nasilja i podrške jednog dela međunarodne zajednice. Pritiscima da se Srbi privole 'da prihvate ovu nezavisnu državu', jer sve drugo osim održavanja faktičkog stanja, sigurno da bi vodilo destabilizaciji i procesu trajnih sukoba.“
Ranđel Nojkić, pak, ističe da bi u radne grupe za pripremu osnivanja novih opština sa srpskom većinom, predviđenih u planu Martija Ahtisarija, trebalo da budu uključeni ne samo predstavnici Srba koji su u institucijama već i predstavnici Beograda i međunarodne zajednice.
„Te radne grupe treba da se formiraju na ovom nivou institucija Kosova, Beograda i medjunarodne zajednice.“
Da bi porces decentralizacije bio prihvatljiv za Srbe, prema Nojkiću, treba obezbediti institucionalnu zaštitu, koja sada, kako kaže, nedostaje:
„Pre svega na vrlo jasan i pravilan način treba da se definiše institucionalna zaštita. Onako kako je sada u planu Martija Ahtisarija je bila i u prethodnom periodu u Ustavnom okviru i u Poslovniku o radu Skupštine i ona nije dala rezultate, što je evidentno i što je eklatantan primer, što znači da treba tu definiciju promeniti, da institucionalna zaštita zajednica zavisi od zajednice koja brani svoje interese, a ne od drugih zajednica.“
Ministarstvo lokalne samouprave i Međunarodna civilna kancelarija su započele konkretne aktivnosti na planu priprema za ostvarivanje procesa decentralizacije. Predstavnici institucija Kosova ističu da neće razgovarati sa predstavnicima Beograda o tom procesu i da su kosovski Srbi njihov partner. Taj stav podržava i Međunarodna civilna kancelarija.
“Mislim da je apsolutno suludo da se Priština kao faktor izbacuje iz cele te priče i da faktički da se
Ravnopravno treba da se razgovara na nivou Priština - Beograd i medjunarodna zajednica.
Jedan od lidera Srba sa severa Kosova Milan Ivanović pak smatra da ne može biti reči ni o kakvom procesu decentralizacije koji će organizovati, kako kaže, protivpravne i nezakonite institucije Kosova.
„Tako da decentralizacija u okviru jednostrano proglašene, protivpravno proglašene države Kosovo, a bez priznanja Srbije, bez priznanja i učešća Srba, bez priznanja međunarodne zajednice, većeg dela međunarodne zajednice, svakako ne može biti prihvatljiva za Srbe.“
Ivanović ističe da je jedina realna mogućnost da se prihvati faktičko stanje:
Srbi preko svojih institucija ostvaruju svoja prava bez pritisaka, bez institucionalnog pritiska i nasilja.
„Srbi preko svojih institucija ostvaruju svoja prava bez pritisaka, bez institucionalnog pritiska i nasilja i podrške jednog dela međunarodne zajednice. Pritiscima da se Srbi privole 'da prihvate ovu nezavisnu državu', jer sve drugo osim održavanja faktičkog stanja, sigurno da bi vodilo destabilizaciji i procesu trajnih sukoba.“
Ranđel Nojkić, pak, ističe da bi u radne grupe za pripremu osnivanja novih opština sa srpskom većinom, predviđenih u planu Martija Ahtisarija, trebalo da budu uključeni ne samo predstavnici Srba koji su u institucijama već i predstavnici Beograda i međunarodne zajednice.
„Te radne grupe treba da se formiraju na ovom nivou institucija Kosova, Beograda i medjunarodne zajednice.“
Da bi porces decentralizacije bio prihvatljiv za Srbe, prema Nojkiću, treba obezbediti institucionalnu zaštitu, koja sada, kako kaže, nedostaje:
„Pre svega na vrlo jasan i pravilan način treba da se definiše institucionalna zaštita. Onako kako je sada u planu Martija Ahtisarija je bila i u prethodnom periodu u Ustavnom okviru i u Poslovniku o radu Skupštine i ona nije dala rezultate, što je evidentno i što je eklatantan primer, što znači da treba tu definiciju promeniti, da institucionalna zaštita zajednica zavisi od zajednice koja brani svoje interese, a ne od drugih zajednica.“
Ministarstvo lokalne samouprave i Međunarodna civilna kancelarija su započele konkretne aktivnosti na planu priprema za ostvarivanje procesa decentralizacije. Predstavnici institucija Kosova ističu da neće razgovarati sa predstavnicima Beograda o tom procesu i da su kosovski Srbi njihov partner. Taj stav podržava i Međunarodna civilna kancelarija.
