Dugotrajnoj krizi oko formiranja institucija na Kosovu nedavno je dodata još jedna nova prepreka: odluka Vrhovnog suda kojom se donošenje podzakonskih akata od strane ministara koji su istovremeno i poslanici smatra nezakonitim i kršenjem ustavnih odredbi.
Odluka od 15. jula odnosi se na ukidanje administrativnog uputstva o korišćenju fiskalnih uređaja, koje je doneo vršilac dužnosti ministra finansija Hekuran Murati – koji je ujedno i poslanik – a koje je Vrhovni sud proglasio nezakonitim.
Ova presuda izazvala je oštre reakcije: Vlada u tehničkom mandatu ocenila ju je kao "arbitrarnu" i "neutemeljenu u zakonu" – uz obrazloženje da Zakon o vladi ne zabranjuje izričito ministrima u tehničkom mandatu da donose podzakonske akte – dok je Vrhovni sud upozorio da je svako mešanje u njegove sudske odluke neprihvatljivo.
"Mešanje u pravosuđe je neprihvatljivo", izjavio je i ambasador Evropske unije na Kosovu, Aivo Orav.
Poznavaoci ustavnih pitanja navode da je odluka Vrhovnog suda ispravna i obavezujuća za sprovođenje, naglašavajući da svako njeno nepoštovanje može predstavljati krivično delo.
Radio Slobodna Evropa je pitala Vladu Kosova u tehničkom mandatu i vršioca dužnosti ministra Hekurana Muratija koje će korake preduzeti nakon ove presude, ali nije dobila odgovor.
Vlada se nije izjasnila ni po pitanju da li razmatra mogućnost da ministri koji su istovremeno i poslanici obustave obavljanje izvršnih funkcija.
Demokratski savez Kosova (LDK) obratio se Specijalnom tužilaštvu 16. jula sa zahtevom za pokretanje krivične istrage protiv Vlade u tehničkom mandatu, dostavljajući kao dokaz odluku Vrhovnog suda u vezi sa fiskalnim kasama.
Prema rečima poslanika ove partije, Besiana Mustafi i Albana Zogaja, ta odluka je potvrdila da je Vlada u tehničkom mandatu postupala nezakonito nakon što su ministri 27. marta verifikovani kao poslanici.
KDI: Odluka Vrhovnog suda ukazuje na kršenja i otvara prostor za pravne sporove
Vunet Bugaku(Vullnet Bugaqku) iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI), koji prati rad Skupštine, ocenjuje da je odluka Vrhovnog suda u vezi sa Administrativnim uputstvom vršioca dužnosti ministra finansija Hekurana Muratija ispravna i pravosnažna.
On naglašava da svako nepoštovanje ili ignorisanje te odluke predstavlja krivično delo.
"Konkretno, u ovom slučaju, ministar Murati, ukoliko nastavi da ostavlja na snazi – uprkos tome što je Vrhovni sud poništio zakonitost ili sadržaj tog Administrativnog uputstva – tada on ne sprovodi ovu presudu Vrhovnog suda i čini krivično delo", rekao je Bugaku za Radio Slobodna Evropa.
On ističe da odluka Vrhovnog suda trenutno ima efekat samo na Administrativno uputstvo vršioca dužnosti ministra finansija, Muratija. Svi ostali akti ministara u tehničkom mandatu, koji su istovremeno i poslanici, ostaju na snazi dok ne budu osporeni pred sudom.
Ipak, dodaje Bugaku, ova odluka nagoveštava da i druge slične odluke – koje su doneli zvaničnici sa dvostrukim funkcijama – mogu biti nezakonite i pravno osporene.
"Ova odluka Vrhovnog suda može poslužiti kao dobar presedan ili kao dovoljno pravno utemeljenje za sve one strane koje su negativno pogođene odlukama javnih zvaničnika. Dakle, da koriste ovu presudu Vrhovnog suda kao dokaz za osporavanje [sličnih odluka] pred sudovima, i da se potom i one ponište", rekao je Bugaku.
On dodaje da je odluka Vrhovnog suda jasno razjasnila sukob koji nastaje iz istovremenog obavljanja funkcija u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti od strane javnih zvaničnika, ali izražava zabrinutost da bi ta odluka mogla biti iskorišćena od strane parlamentarnih partija za produbljivanje političkih sukoba.
"Ovakva situacija dodatno zaoštrava i učvršćuje stavove strana, u ovom slučaju velikih parlamentarnih partija, da ne sarađuju međusobno", ocenjuje Bugaku.
Pravne posledice u rukama Tužilaštva
Profesor ustavnog prava Mazllum Baraliu smatra da je odluka Vrhovnog suda da proglasi sporno uputstvo nezakonitim ispravna, ali ističe da je na organima gonjenja da procene da li postoje uslovi za pokretanje krivičnog postupka.
"Čak i sami ministri u tehničkom mandatu... verujem da im je jasno da ne bi trebalo da postupaju u sukobu interesa, jer ne samo da mogu prekršiti odredbe pomenute u presudi, već može postojati i pravna osnova da neko pokrene postupak protiv njih. Taj koji pokreće postupak je tužilaštvo zemlje i mi ne možemo prejudicirati da li će to učiniti", rekao je Baraliu za Radio Slobodna Evropa.
On objašnjava da Kosovo nema pravosudni sistem koji se zasniva na presedanima, te se poslednja odluka Vrhovnog suda ne primenjuje automatski na druge slučajeve.
Prema njegovim rečima, građani ili preduzeća mogu tražiti pravdu putem tužbi, ukoliko smatraju da su oštećeni nekom odlukom ministara u tehničkom mandatu koji istovremeno imaju i poslanički mandat.
"Dakle, mogu svakako pokrenuti tužbe, jer je princip analogije u pravu princip koji se visoko vrednuje i predstavlja standardni funkcionalni princip", kaže Baraliu.
Ministri u tehničkom mandatu sada se suočavaju sa najmanje 17 krivičnih prijava, koje je podnela Demokratska stranka Kosova (LDK).
Kosovo i dalje ostaje sa vladom u tehničkom mandatu, jer nakon februarskih izbora Skupština nije uspela da se konstituiše zbog dubokih političkih nesuglasica.
Naredni pokušaj konstituisanja, 48. po redu, zakazan je za 17. jul.