Kao retko u istoriji poslijeratnog Kosova, državni organi trenutno nemaju niti jedan aktivni ugovor o lobiranju u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
Poznavaoci unutrašnje i međunarodne politike upozoravaju da ovo može ugroziti poziciju Kosova i ostaviti ga "u seni" i "bez mesta za stolom".
Od 1992. godine Kosovo je gotovo neprekidno imalo ugovorne kompanije za lobiranje koje su bile angažovane za promovisanje agende i interesa zemlje u SAD.
Trenutno, nijedan takav ugovor nije naveden kao aktivan na zvaničnoj web-stranici Zakona o registraciji stranih agenata (FARA) američkog Ministarstva pravde.
Do prošle godine, Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova imalo je dva takva sporazuma, ali su oni sada istekli.
Iako je ministarka spoljnih Donika Gervala (Gervalla) izjavila da će biti razmotrena mogućnost nastavka tih jednogodišnjih ugovora, to do sada nije učinjeno.
Politička analitičarka Donika Emini upozorava da se institucije Kosova ne trebaju oslanjati samo na konvencionalnu diplomatiju - putem ambasada i konzularnih predstavništava - posebno u vreme kada, kako kaže, "geopolitičke tenzije eskaliraju, a transatlantske podele se produbljuju".
"Kosovo traži i očekuje političku podršku od SAD bez da nudi išta zauzvrat. Vašington nije mesto gde se vrednuješ samo zbog dobre volje; to je bojno polje uticaja, gde lobiranje, strateška partnerstva i diplomatske sposobnosti odlučuju ko će dobiti mesto za stolom", kaže Emini za Radio Slobodna Evropa, iz Evropske savetodavne grupe za balkanske politike.
Kako lobiraju zemlje regiona?
Državne institucije Srbije - Vlada, Republika, Ambasada i Privredna komora - imaju pet ugovora sa američkim lobističkim firmama.
Jedan od njih je potpisan ove godine sa kompanijom BlackSummit Capital, koja će pomoći Srbiji u vezi sa "sankcijama nedavno uvedenim sektoru energetike".
Vrednost ovog ugovora nije precizirana, dok će Srbija plaćati 65.000 dolara mesečno firmi Valcour i 60.000 dolara mesečno firmi KARV Communications. Ambasada Srbije plaćaće 50.000 dolara mesečno firmi BGR Group, dok će Privredna komora platiti 840.000 dolara za godinu dana firmi Yorktown Solutions.
Sa druge strane, Bosna i Hercegovina ima šest ugovora - svi iz entiteta Republika Srpska (RS).
Jedan od njih - sa kompanijom Zell&Associates International Advocates - potpisan je ove godine.
U ugovoru objavljenom na web-stranici Zakona o registraciji stranih agenata američkog Ministarstva pravde njegova vrijednost je cenzurisana, ali se vidi da se, između ostalog, namerava ukidanje sankcija predsjedniku RS, Miloradu Dodiku.
Severna Makedonija i Crna Gora nemaju nijedan lobistički ugovor, dok je iz Albanije ugovor "pro bono" potpisao samo političar Ljuljzim Baša (Lulzim Basha).
Nekoliko dana nakon što je Kosovo ostalo bez ijednog lobističkog ugovora u SAD, došlo je do promene administracije, na čijem je čelu republikanski predsednik, Donald Tramp (Trump).
Do sada je jedina zvanična komunikacija njegova sa Kosovom bila čestitka povodom godišnjice nezavisnosti Kosova, upućena predsednici, Vjosi Osmani.
To pismo je usledilo nakon nekih kritika koje je Trampov izaslanik za specijalne misije Ričard Grenel (Richard Grenell) uputio Vladi Kosova i premijeru Aljbinu Kurtiju. Grenel je rekao da su SAD potrebni pouzdani partneri na Balkanu, dok Kurtijeva vlada nije jedna od njih.
Grenel je takođe rekao da odnosi Kosova i SAD nikada nisu bili na nižoj tački.
Upravo zbog ovih tenzija u odnosima Vlade Kosova i američkih zvaničnika, prvi ambasador Kosova u SAD Avni Spahiu kaže da bi ugovaranje lobista u SAD bilo ključno.
"Moram da kažem da ako napravimo prazan prostor da Srbija lobira, onda je to na našu štetu. Ne smemo ostaviti nijedan prostor prazan u ovom trenutku, kada nam je podrška SAD najpotrebnija", kaže Spahiu.
Tokom prvog Trampovog predsedničkog mandata, u periodu od 2017. do 2021. godine, Kosovo i Srbija potpisali su u Vašingtonu sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa.
Međutim, taj sporazum nije u potpunosti primenjen na terenu, kao ni mnogi sporazumi potpisani između Kosova i Srbije u dijalogu uz posredovanje Evropske unije u Briselu.
Sada Kosovo očekuje da ima novu vladu, nakon parlamentarnih izbora 9. februara, na kojima je pobedila vladajuća stranka premijera Aljbina Kurtija – Pokret Samoopredeljenje, ali bez obezbeđivanja neophodne većine od 61 poslanika za samostalno formiranje vlade.
Emini se nada da će nova vlada promeniti svoj pristup prema SAD. Ona to naziva "pitanjem diplomatskog opstanka".
"Ako Kosovo ne preduzme hitne mere, rizikuje da ostane u senci u Vašingtonu, nesposobno da se suprotstavi rastućem uticaju Srbije i zanemareno u ključnim krugovima koji donose odluke", upozorava Emini.
Ona kaže da se činjenica da Kosovo nije dalo značaj SAD ogleda i u malom broju diplomata angažovanih u ambasadi, u poređenju sa Srbijom.
Na pitanje Radija Slobodna Evropa da li će biti novih ugovora o lobiranju, Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova je saopštilo da ne mogu da komentarišu ugovore o lobiranju jer su "poverljivi".
Ovi ugovori su, međutim, objavljeni u celosti i bez cenzure na web-stranici Zakona o registraciji stranih agenata američkog Ministarstva pravde, pošto američki zakoni zahtevaju od lobista da prijave sve aktivnosti preduzete dok su ugovoreni od strane "stranih agenata".
Iz izveštaja na ovoj web-stranici, RSE je u prošlosti izveštavao o radu Albanaca ugovorenih 2023. godine za jednogodišnje lobiranje od kosovskog Ministarstva spoljnih poslova, Avnija Mustafaja i Aferdite Rakipi.
Mnogi od troškova tokom prvih šest meseci tih ugovora prijavljeni su za radne ručkove i večere na Kosovu, iako su imali za cilj da pruže savete i zastupanje Ministarstva spoljnih poslova "unutar Sjedinjenih Država".
Dok su u drugoj polovini godine prijavili gotovo identičan posao, kontaktirali su iste ljude, istim danima, sa istim sadržajem e-pošte, iako su njihovi ugovori bili individualni.
Iako za sada nema ugovorenog lobiste, Ministarstva spoljnih poslova navodi da je "posvećeno izgradnji i jačanju stabilnih, strateških i dugoročnih odnosa sa Sjedinjenim Državama".
U Ministarstvu poručuju da će taj cilj postići "različitim instrumentima diplomatije, uključujući ugovore o lobiranju".
Američka nacionalna konferencija zakonodavnih tela definiše lobiranje kao "napor da se utiče na akciju vlade putem pismene ili usmene komunikacije".
Dakle, putem lobiranja, strane zemlje mogu legitimno pokušati da utiču na politiku SAD.
"U Vašingtonu lobiranje nije luksuz, to je neophodnost. To je način na koji male zemlje jačaju svoj glas u hodnicima političke moći", kaže Emini.
U prošlosti su i druge državne institucije, poput Predsedništva i premijera Kosova, takođe sklapale ugovore o lobiranju u SAD.
RSE je pre nedelju dana pitao obe ove institucije zašto trenutno nemaju ugovore o lobiranju, ali nije dobio odgovor.
Za milione evra potrošene tokom godina, na Kosovu su ugovorene poznate američke lobističke kompanije, kao što su Podesta Group i Ballard Partners.
Jedan ugovor sa Podesta grupom potpisan je u vreme kada je Avni Spahiu bio ambasador Kosova u SAD.
Spahiu, koji je bio ambasador Kosova u Vašingtonu od 2008. do 2012. godine, kaže da je čak i u to vreme, kada je Kosovo uživalo veliku podršku SAD, lobiranje i dalje imalo efekta.
"Međutim, sada mislim da bi trebalo uložiti novi napor da se ti odnosi ponovo kreiraju, u smislu njihovog jačanja i unapređenja – kako zbog promena u Beloj kući, tako i zbog nekih stvari koje su se desile u odnosima dve zemlje", kaže Spahiu.
On pominje lobiranje 1990-ih kao uspešnu priču albanskog lobija u SAD i kaže da bi trebalo ponovo da postoji takva posvećenost da se "vrati puno poverenje SAD u Kosovo".
"Ovo je važno i mislim da to treba da se uradi što je pre moguće. Iako samo angažovanje kompanije nije dovoljno, Kosovu je potrebna i proaktivnija diplomatija, posvećenost ambasade i svih diplomatskih snaga koje trenutno imamo", dodaje Spahiu.
Za Eminija je zabrinjavajuće to što se Kosovo, čak 17 godina nakon proglašenja nezavisnosti, oslanja na Vašington za bezbednosne garancije i političku podršku kao 1990-ih i početkom 2000-ih.
"Za razliku od 2008, kada je američka podrška nezavisnosti Kosova bila nepokolebljiva, danas je spoljna politika vođena onim što zemlja može da ponudi, a ne samo onim što želi", kaže Emini.
Ona ima jasne zahteve za kosovske institucije "investirajte u lobiranje, proširite diplomatsko prisustvo u Vašingtonu, stvorite jasnu viziju šta Kosovo može da ponudi kao saveznik i oživi angažman sa dijasporom".