Ambasada SAD u Prištini pozvala je sve strane na Kosovu da poštuju zakone zemlje i slede propisane zakonske procedure, rekao je portparol ambasade za RSE upitan da prokomentariše nedavna dešavanja u Tužilačkom savetu Kosova (TSK), koja su kulminirala smenom vršioca dužnosti glavnog državnog tužioca Besima Keljmendija (Kelmendi).
Članica TSK-a Jehona Grantoli 20. novembra predložila je smenu Keljmendija, posle izveštaja u kosovskim medijima da je 1999. u slučaju masakra u Račku sa srpskom sutkinjom koja je smatrala da je to izmišljen događaj.
Keljmendi je negirao da je sarađivao u tom slučaju, dok je odluku o njegovom smenjivanju smatrao nezakonitom, rekavši da je doneta bez kvoruma i da će stoga nastaviti da radi u ovoj instituciji.
Nekoliko članova TSK-a se složilo sa njegovim stavom, uključujući Visara Krasnićija (Krasniqi), koji je rekao da je svaka odluka doneta bez kvoruma "nepostojeća" i da je predlog za smenu Keljmendija zasnovan na "jasnoj energiji institucionalnog puča".
TSK ima 13 članova, od kojih je pet glasalo za smenu Keljmendija. Prema propisima, kvorum je obezbeđen sa šest članova.
Istog dana, Agron Ćalaj (Qalaj) je imenovan da zameni Keljmendija.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je dan ranije da analizira proces s pravnog gledišta i da je u saradnji sa zemljama KVINT-e (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) u vezi s dešavanjima u TSK-u, koja je nazvala "izuzetno ozbiljnim".
"Pravosudni sistem u zemlji se dugo suočava s izazovima u pogledu profesionalizma, integriteta, nezavisnosti i nepristrasnosti. Veoma je važno da, kako se moje izjave ne bi smatrale mešanjem, jer sam politička osoba koja se nikada u svojoj karijeri nije mešala u pravosudni sistem, ostavimo prostora i za zajedničku analizu koju imamo s našim partnerima u vezi s procesom koji se dogodio u pogledu smene ili pokušaja smen", rekla je Osmani novinarima.
Na dan smene, član TSK-a optužio je glavnog tužioca Specijalnog tužilaštva Bljerima Isufaja (Blerim) da stoji iza pokušaja smene Keljmendija.
Međutim, Specijalno tužilaštvo je negiralo da se Isufaj mešao u odluke TSK-a.
Osmani je u oktrbru 2023. odbila da dekretom odredi Isufaja za glavnog državnog tužioca, uz obrazloženje da je došlo do kršenja u procesu njegovog izbora od strane TSK-a.
Mesec dana kasnije, TSK je ponovo poslao Isufajevo ime, ali od tada predsednica nije donela nikakvu odluku.
Keljmendi je nastavio da obavlja funkciju glavnog državnog tužioca, otkako je mandat Aleksandra Lumezija istekao 2022. godine.
Ostale reakcije na dešavanja u TSK-u
Kancelarija Evropske unije je takođe reagovala na dešavanja, navodeći da je smena Keljmendija "ometa neophodne reforme u TSK-u i zanemaruje principe prava", kao i da potkopava napredak Kosova na putu ka EU.
Organizacije civilnog društva na Kosovu, uključujući Kosovski pravni institut, Grupu za pravne i političke studije (GLPS) i Pokret FOL, takođe su se izjasnile protiv odluke u TSK-u.
Šta je objavljeno o Keljmendiju?
Keljmendi je 19. na vanrednoj konferenciji za novinare demantovao izveštaje da je 1999. sarađivao sa srpskom sutkinjom Danicom Marinković, koja je bila zadužena za slučaj masakra u Račku.
U to vreme, Marinković je radila kao sutkinja u Okružnom sudu u Prištini i opisala je masakr u Račku kao "izmišljeni događaj".
U tom masakru je ubijeno 45 albanskih civila.
Keljmendi je potvrdio da se pojavio kao svedok u Specijalnom tužilaštvu Kosova u vezi sa svojim radom u sudu u vreme kada se masakr dogodio.
Prema njegovim rečima, u to vreme je bio zaposlen u Okružnom sudu u Prištini kao stručni saradnik, ističući da je obavljao posao službenika i negirao je optužbe da je bio pomoćnik Marinković.
Prema njegovim rečima, Marinković je bila sutkinja koja je "uklonila dokaze o masakr u Račku".
On je tao tu izjavu posle navoda kosovskog medija Paparaci da je Keljmendi bio uključen u vođenje slučaja Račak 1999. godine.
Radio Slobodna Evropa nije bio u mogućnosti da potvrdi navode tog medija.
Kelmendi je na konferencije za novinare 19. novembra upitan zašto je pozvan kao svedok u Specijalno tužilaštvo u vezi s tim slučajem.
"Pozvan sam kao svedok zato što je jedna osoba koja je u to vreme bila tužilac, po imenu Ismet Šufta (Shufta), kada su ga pitali ko je radio u Sudu, pomenuo imena ljudi koji su mu pali na pamet. Setio se i mog imena, verovatno zato što sam danas vršilac dužnosti glavnog tužioca. Ne znam zašto, jer nisam dobio nikakvo obrazloženje", rekao je Keljmendi.
O Račaku
Tvrdnje sutkinje Marinkovića o masakru u Račaku u skladu su s današnjim narativom koji vlasti u Srbiji imaju o tom događaju.
Vilijam Voker (William Waker), koji je 1999. bio šef Verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), dokumentovao je zločine počinjene u tom selu.
Posle masakra u Račaku, u martu 1999. godine, NATO je napao vojne i policijske ciljeve u bivšoj Jugoslaviji.
Posle 78 dana napada, bombardovanja su zaustavljena 10. juna 1999. godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Intervencija NATO-a na Kosovu je omogućila povratak domovima više od 800.000 izbeglica, interno raseljenih lica unutar i van Kosova.
U ratu na Kosovu 1998/99. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale.
Skoro 1.600 ljudi se još uvek vodi kao nestalo – većina njih su Albanci.