Saveznici Kosova, posebno Sjedinjene Države i članice Evropske unije, potrebno je da pomognu u učvršćivanju kosovskog suvereniteta, dok za Srbiju treba da važe ista pravila kao i za ostale zemlje Zapadnog Balkana, navodi se u izveštaju pod nazivom “Konsolidovanje suvereniteta Kosova: Zašto je to važno i šta treba učiniti".
"Obnavljanje posvećenosti učvršćivanju suvereniteta Kosova jedno je od sredstava pomoću kojih partneri Kosova mogu da iskažu privrženost svom demokratskom partneru i iskažu principijelan stav prema srpskom neliberalnom i destabilizujućem delovanju i protivljenje jačanju vojne saradnje sa Rusijom i Kinom", objavio je Vilson centar, jedna od prestižnih vašingtonskih akademskih organizacija, a prenosi Glas Amerike.
Ukazano je da se pružila jedinstvena prilika za rešavanje jednog od glavnih izvora međudržavnih napetosti na Zapadnom Balkanu.
“Građani Kosova izabrali su vladu koja je osvojila znatnu parlamentarnu većinu na platformi napretka i borbe protiv korupcije. Novoj Vladi, koju predvodi premijer Aljbin Kurti, potrebna je čvrsta međunarodna podrška. Saveznici Kosova, posebno Sjedinjene Države i članice Evropske unije, potrebno je da pomognu u konsolidovanju kosovskog suvereniteta”, ukazano je u izveštaju Vilson centra, osnovanog ukazom američkog Kongresa 1968. godine.
Kako je objašnjeno, nova podrška SAD i EU je potrebna za ostvarenje cilja postojanja nezavisnih, multietničkih država i društava koja mirno koegzistiraju na Zapadnom Balkanu.
“Vlada Kosova posvećena je tim principima, dok Srbija nije. SAD i EU moraju se suočiti sa sve autoritarnijim vlastima Srbije i njenom destabilišućom spoljnom politikom. Vođene zabrinutošću da bi se Beograd mogao naći pod većim uticajem Moskve, usled njene veličine i efikasnosti bilateralne i multilateralne diplomatije, zapadne zemlje omogućile su Srbiji privilegovan položaj među zemljama Zapadnog Balkana.
Umesto toga, Sjedinjene Države i EU treba da insistiraju na tome da Srbija ispunjava iste standarde u borbi protiv korupcije, kleptokratije i ka ostvarenju demokratizacije, poštovanja manjinskih prava i regionalne koegzistencije – što se traži od ostalih zemalja Zapadnog Balkana”, ukazano je u analizi institucije koja nosi ime dvadeset osmog američkog predsednika.
Između ostalog, ocenjeno je da Srbija omogućava jačanje uticaja neslobodnih država na Zapadnom Balkanu, kao i da je Rusija i Kina koriste kao sredstvo za povećanje sopstvene moći i uticaja i podrivanja koristi koje području Zapadnog Balkana donosi Zapad.
Preporuke za SAD, EU i NATO
U tekstu su date i konkretne preporuke SAD, EU, Ujedinjenom Kraljevstvu i Severnoatlantskoj alijansi (NATO).
“Posvetiti se obnovljenom dijalogu koji ravnopravno tretira Kosovo i Srbiju – priznavajući suverenitet i teritorijalni integritet svake od strana. Sjedinjene Države i Evropska unija trebalo bi da podrže te principe i nedvosmisleno se odreknu promene granica. Tražiti od Kosova i Srbije da se ponašaju odgovorno i poštuju obaveze koje su preuzeli tokom dijaloga. Udvostručiti podršku prijemu Kosova u međunarodne organizacijame ključnim za domaću i međunarodnu bezbednost: Savet Evrope, Organizaciju za bezbednost i saradnju u Evropi, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Interpol-u i UNESCO-u”, precizirano je u izveštaju američkog Vilson centra.
Navodi se da je važno uspostaviti jasan put za članstvo Kosova u NATO-u do 2027. godine i da misija NATO na Kosovu treba da ostane dok više ne bude razloga za njeno prisustvo.
Ukoliko postoji značajno protivljenje članstvu Kosova u NATO-u, Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i evropske države koje priznaju nezavisnost Kosova trebalo bi da se obavežu na potpisivanje opsežnog sporazuma sa Kosovom u oblasti bezbednosti i odbrane – što bi, prema izveštaju, bila alternativa članstvu.
Takođe, sugeriše se i da bi od Srbije trebalo tražiti da prekine sa kampanjom blokade prijema Kosova u međunarodne organizacije i povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova.
Među preporukama je i inicijativa o ohrabrivanju pet država članica Evropske unije koje nisu priznale Kosovo (Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija) da izmene svoj odnos prema nezavisnosti Kosova.
“Ukoliko ne žele da priznaju nezavisnost – makar ne bi trebalo da otežavaju prijave za članstvo u međunarodnim organizacijama”, navedeno je u tekstu u kome se ukazuje i na potrebu hitnog odobrenja vizne liberalizacije za Kosovo – čemu, kako je ukazano, Francuska i Holandija treba da prekinu da se protive. Istovremeno, potrebno je, kako je ukazano, insistirati na tome da Kosovo i Srbija ne teže savezništvima sa susednim zemljama i teritorijama.
“Jasno ukazati da Kosovo i Srbija mogu napredovati u pristupnom procesu za članstvo u EU dok primenjuju osnovne vrednosti Unije. Pospešiti saradnju između Kosova i NATO -a. Omogućiti razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga u potpuno operativnu vojsku do 2027, saradnju razvijati kroz zajedničke vojne vežbe”, precizirano je u preporukama Vilson centra.
Stručnjaci Vilson centra su, osim delu država međunarodne zajednice listu preporuka uputili Kosovu i Srbiji, ali analizirali i svaku od zemalja pojedinačno.
Preporuke za Prištinu i Beograd
Stranama u dijalogu o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, koji se vodi poslednjih deset godina, poručili su da su ljudi preči od teritorije i da bi priroritet trebalo dati pitanjima koja utiču na živote ljudi.
“To podrazumeva ključne teme vezane za tranzicionu pravdu - lociranje nestalih i dostizanje pravde za žrtve seksualnog nasilja, kao i podršku bilateralnoj ekonomskoj saradnji u borbi protiv nezaposlenosti. Saglasite se sa reciprocitetom prava za srpsku zajednicu na Kosovu i albansku zajednicu u Srbiji - što bi bio osnovni princip za vođenje dijaloga Kosova i Srbije i sporazuma dve strane. Vlasnička prava i kulturna nasleđe moraju biti obezbeđeni za sve građane na Kosovu. To posebno važi za imovinu kosovskih Srba van severne Mitrovice i okolnih područja, kao i za imovinu kosovskih Albanaca u četiri opštine na severu Kosova”, navedeno je u delu dokumenta koji se odnosi na Kosovo i Srbiju.
Kosovu i zvaničnicima te zemlje sugerisano je da obezbede da Zajednica srpskih opština bude osmišljena na način da podrži saradnju i razmenu resursa među opštinama u saglasnosti sa Ustavom Kosova, Evropskom unijom i međunarodnim pravom.
“Ne bi smela imati izvršnu vlast van nadležnosti centralnih vlasti. Pokrenite unutrašnji dijalog između većinske i manjinskih zajednica u opštinama širom zemlje koji bi trebalo da uključi verske zajednice. Njime bi trebalo da budu razmatrane zabrinutosti građana koji su prethodno bili isključeni iz procesa donošenja odluka”, navedeno je u izveštaju renomirane američke akademske organizacije
Ukazano je i da je Kosovo prepoznato kao ključ za ostvarenje mira i stabilnosti širom regiona, ali i na njegov značaj u simboličnom i geopolitičkom smislu. Vilson centar podseća da su zapadne zemlje uložile značajne političke napore i materijalna sredstva u uspeh te zemlje.
“Nakon intervencije čija je svrha bila odbrana kosovskog stanovništva od režima Slobodana Miloševića 1999. otpočela je misija izgradnje kosovske državnosti. Odlučnost u podršci nezavisnog, multietničkog, ujedinjenog Kosova simbol je posvećenosti Zapada nastanku raznolikih, multietničkih i multikonfesionalnih društava proizašlih iz nasilnog raspada Jugoslavije. Ostvarenje te vizije za suvereno i integrisano Kosovo je imperativ miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu i Evropi uopšte.
Konsolidacija suvereniteta Kosova dodatno će ojačati demokratiju, suprotstaviti se rastućem uticaju Rusije i drugih autokratskih režima u regionu, formalno potvrđujući teritorijalni integritet država naslednica Jugoslavije, i omogućiti regionu da iza sebe ostavi prethodne sporove”, ističe se u delu teksta u kome se potencira da se Kosovo, kao posvećeni zapadni saveznik koji teži pridruživanju EU, NATO-u, ide u dobrom smeru.
“Nedavni izbori u februaru 2021. bili su konkurentni, slobodni i pošteni. Većina stranaka učesnica na izborima predstavile su liberalne demokratske političke platforme usredsređene na principe konkurencije i strategije za borbu protiv korupcije. Uprkos kretanjima koja obećavaju, neuspeh u konsolidaciji suvereniteta Kosova preti da podrije postignuti napredak, i izloži region negativnim spoljnim uticajima. Takođe, ostavlja otvorenim destabilizirajuće pitanje ponovne teritorijalne konfiguracije”, poentiraju stručnjaci Vilson centra uz napomenu da je ignorisanje Kosova, kako su ustvrdili, neodrživo.
“Imajući u vidu da je Zapadni Balkan sve ugroženiji korupcijom, kleptokratskim otimanjem čitavih država i oživljavanjem neslobodnih, autokratskih država, uključujući ruske pokušaje da se suprotstave težnjama evroatlantskih integracija, kao i hegemonističke ekonomske poteze Kine. Stajati mirno u tom slučaju znači izgubiti tlo pod nogama” zaključeno je u izveštaju Vilson centra koji se u jednom delu bavi i aktuelnim trendovima u Srbiji.
Dijalog Srbije i Kosova 2011-2020.
Srbija vs region
Tu je, pak primećeno, da uspon neliberalnog, nacionalističkog rukovodstva koje predvodi predsednik Aleksandar Vučić predstavlja veliki rizik po regionalni mir i stabilnost.
“Isto važi i za uspostavljanje bliskih veza Srbije sa Rusijom i Kinom. Vlada Srbije nastavlja otvoreno da osporava suverenitet Kosova, preti koheziji Bosne i Hercegovine podsticanjem odvajanja Republike Srpske i njenim ujedinjenjem sa Srbijom i radi na podrivanju suvereniteta Crne Gore preko prosrpskih predstavnika u novoj Vladi. Takvi postupci kojim se dele i destabilizuju regionalne politike, kao i vojno osnaživanje Srbije, podržava Rusija koja se direktno meša u unutrašnja pitanja zemalja širom Balkana, posebno Crne Gore i Severne Makedonije”, navodi se u delu teksta koji se odnosi konkretno na Srbiju.
Ocenjeno je kao neprihvatljivo da Evropska unija dozvoljava Srbiji da odmiče u pristupnom procesu ka članstvu u Evropskoj uniji ako istovremeno nazaduje ka autokratiji i podriva funkcionalno Kosovo.
“Do sada bi Evropskoj uniji trebalo da bude jasno da politika podrške Srbiji da se ne bi okrenula Moskvi treba da bude napuštena. Takav pristup ide na ruku neliberalne vlasti Srbije i njenim autokratskim saveznicima. To dodatno podriva alternativne - demokratske snage unutar Srbije. Priključivanje autoritarnog i revizionističkog srpskog režima Evropskoj uniji, Zapadu i šire podrilo bi vrednosti liberalizma i ugrozilo regionalnu stabilnost. To bi značilo prijem još jedne neliberalne države u EU – čime se podriva unutrašnja reforma Unije”, navedeno je u izveštaju u kom se dodaje i da nedostatak jedinstvenog stava Unije o suverenitetu Kosova ohrabruje autoritarnu vlast u Beogradu i olakšava sprovođenje agende Rusije i Kine u Evropi.
Te dve države, pojašnjavaju u izveštaju stručnjaci Vilson centra, imaju koristi od podrške nepopustljivosti Srbije prema Kosovu te se zaključuje da konsolidacija suverenosti Kosova nije važna samo za demokratsku budućnost Srbije, već je postala neophodna miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu i van njega.
Srbija je država koja sa promenjivim učinkom sedam godina pregovara o članstvu u Evropskoj uniji. U poslednje dve godine njen proces evrointegracija je bio značajno usporen, što stručnjaci obrazlažu neispunjavanjem potrebnih kriterijuma iz oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija.
Ugroženost slobode medija i izražavanja u Srbiji konstantna je zamerka u nekoliko poslednjih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, podseća Glas Amerike.