Za Vladu Kosova, razmena teritorije sa Srbijom, kao mogućnost da se reše sporna pitanja, nije opcija i ne bi trebala da bude tema diskusije.
U odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) podvlače da je Vlada na čelu sa Aljbinom (Albin) Kurtijem bila i ostaje protiv takve ideje.
"Vlada Kosova odbacuje projekte i rešenja koja imaju teritorijalni karakter", rekao je portparol Vlade Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu).
Ideja o razmeni teritorija je aktuelizovana prošle nedelje, kada je kandidatkinja za komesarku za proširenje Evropske unije, Marta Kos, izjavila da je protiv nje.
"Evropska komisija neće pratiti takve tendencije", rekla je Kos na saslušanju u Evropskom parlamentu.
Iste nedelje, predsedničke izbore u SAD dobio je bivši predsednik Donald (Trump) Tramp, koji će svoj mandat započeti u januaru naredne godine. Tokom prve Trampove administracije u periodu od 2017. do 2021. godine, bilo je nekoliko zvaničnika - poput tadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona (John) Boltona - koji nisu isključivali mogućnost "teritorijalnih korekcija" između Kosova i Srbije.
"Nećemo biti prepreka, i mislim da niko u Evropi neće stati na put ako dve strane u konfliktu postignu zadovoljavajući sporazum", izjavio je Bolton u avgustu 2018. godine.
Ova Boltonova izjava je došla nakon što je tadašnji predsednik Kosova, Hašim Tači (Hashim Thaci), na forumu u Austriji izneo svoju ideju o korekciji granica sa Srbijom.
Takođe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u to vreme pominjao "razgraničenje između Srba i Albanaca”.
Iako nijedan od njih nije ponudio konkretne predloge, spekulisalo se da bi sever Kosova - gde je većinsko srpsko stanovništvo - mogao biti razmenjen za jug Srbije - gde živi većinsko albansko stanovništvo.
Takve ideje naišle su na različite reakcije, kako na Kosovu, tako i u Srbiji.
Glavni saveznici Kosova u Evropi, Velika Britanija i Nemačka, takođe su ocenili da bi eventualno prekrajanje granica na Balkanu moglo dovesti do destabilizacije.
To je i stav aktuelne Vlade Kosova, koja navodi da bi eventualni pokušaji podele Kosova, pod okriljem teritorijalne razmene, "bili daleko od mirovnog projekta, te da bi izazvali šire i dugotrajne konflikte na Balkanu."
'Samo spekulacije'
Ker-Lindsi smatra da će mnogo zavisiti i od toga ko će biti na čelu njegovog spoljnopolitičkog tima i da li će oni biti zainteresovani za Balkan.
Džejms Ker-Lindsi (James Ker-Lindsay), profesor na Londonskoj školi ekonomije i stručnjak za Zapadni Balkan, smatra da se o razmeni teritorija ponovo govori samo na na osnovu spekulacija, te da nema ničega konkretnog kada je ta tema u pitanju.
"To je ranije bilo na agendi (tokom prve Trampove administracije). Mislim da nema opravdanja da se o tome sada priča", kaže Ker-Lindsi za RSE i dodaje da će mnogo zavisiti i od toga ko će biti na čelu njegovog spoljnopolitičkog tima i da li će oni biti zainteresovani za Balkan.
Prema njegovoj oceni, Tramp je zainteresovan samo za postizanje dogovora koji "će ga prikazati u pozitivnom svetlu."
"I ako bude smatrao da Balkan ne nudi ništa takvo, ako niko iz njegovog tima ne pomene da bi se moglo nešto postići na Balkanu, neće ga zanimati", navodi Ker Lindsi.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam u Novom Sadu, kaže da ne zna ko u ovom trenutku pokreće ideju o razmeni teritorija.
Smatra da bi Vučiću odgovaralo da se o toj temi ponovo raspravlja ali, kako napominje, tako nešto više nije u skladu sa realnom situacijom na terenu.
"Mnogo toga se promenilo. Vlast na Kosovu je uspela da ugasi srpske institucije koje su tamo funkcionisale - osim zdravstva i obrazovanja. Mislim da je ta ideja mrtva. Svako iz SAD, iz njihove administracije, ko analizira ovu situaciju, razumeće da, pre svega, Priština neće pristati", poručuje Popov.
RSE se obratio Predsedništvu i Vladi Srbije sa upitom da prokomentarišu ovo pitanje, ali odgovor nije stigao.
Dejvid (David) Kanin, profesor evropskih studija na Univerzitetu Džons Hopkins u SAD, smatra da su male šanse da se pitanje razmene teritorija između Kosova i Srbije ponovo vrati u okviru konkretne ideje.
"Razmena teritorija se neće vratiti na isti način kao pre, jer su se akteri promenili - barem jedan od njih. Dogovor se razmatrao u okviru sporazuma između Tačija i Vučića, koji su imali poverenje jedan u drugog", navodi Kanin, aludirajući na izjave Tačija i Vučića iz 2018. godine.
Kanin ukazuje da između trenutnog premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nema takve saradnje.
Kosovo i Srbija vode razgovore o normalizaciji odnosa posredstvom Evropske unije još od 2011. godine. Do sada je postignuto na desetine sporazuma ali mnogi od njih nisu implementirani na terenu, dok se strane međusobno optužuju zbog toga.
Poslednji sastanak u okviru dijaloga na visokom političkom nivou, koji vode Kurti i Vučić, održan je septembra 2023. godine.
Ipak, EU je stranama jasno stavila do znanja da njihov put ka evropskim integracijama isključivo zavisi od normalizacije odnosa i napretku u dijalogu.
Kandidatkinja za šeficu spoljne politike EU, Kaja Kalas, izjavila je u utorak da je "Zapadni Balkan veoma važan region" i da će raditi na tome da proširenje EU postane stvarnost.
Priredila: Sandra Cvetković