Kosovo i Srbija su za sada bez novca koji se dodeljuje u fazi predfinansiranja Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. To je 27. marta izjavio portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
"Mogu da potvrdim da u ovoj fazi nema predfinansiranja za Srbiju i Kosovo", rekao je Mersije medijima.
Mersijer je rekao da još nije napravljena procena da li su Kosovo i Srbija ispunili preduslov da počnu da koriste plan za rast od šest milijardi evra.
Prema saznanjima beogradskih medija iz diplomatskih izvora u Briselu, Srbija bi najkasnije do kraja naredne nedelje trebalo da dobije prve uplate sredstava EU u okviru predfinansiranja iz Plana rasta.
Plan rasta, koji je stupio na snagu u maju 2024. godine, je najambiciozniji finansijski paket EU za Zapadni Balkan od šest milijardi evra koji će biti raspodeljen u periodu 2024-2027 u obliku grantova i kredita sa veoma povoljnim kamatama.
Od prvog predstavljanja ovog plana, zemljama regiona je jasno rečeno da ako neko ne sprovede reforme nakon godinu ili dve, onda će suma biti raspoređena drugim zemljama.
U slučaju zloupotrebe sredstava, Evropska komisija ima pravo da traži povraćaj novca.
Uslovi i mere koje države treba da ispune se odnose na vladavinu prava, finansijsku kontrolu, adekvatnu reviziju po evropskim standardima.
Za razliku od ostalih zemalja, Srbija i Kosovo imaju dodatan uslov koji se odnosi na konstruktivan angažman u dijalogu.
Dijalog Kosova i Srbije, uz posredovanje Evropske unije, počeo je 2011. godine. Tokom godina, to je išlo nekada brže, nekada sporije. Bilo je na desetine sporazuma i obaveza, ali mnoge od njih nisu sprovedene.
Poslednja runda dijaloga na visokom nivou održana je pre 18 meseci, kada su se u Briselu sastali premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz posredovanje tadašnjih evropskih zvaničnika Žozepa Borelja (Josep Borrell) i Miroslava Lajčaka.
Desetak dana posle tog sastanka došlo je do oružanog napada na Banjsku, gde su naoružane grupe Srba ubile kosovskog policajca.
Kasniji napori EU da dovedu dva lidera za sto su propali – uglavnom zbog uslova koje je jedna strana postavljala, a koje je druga odbacila.
