Kosovo se složila sa jednogodišnjim moratorijumom na traženje članstva u međunarodnim organizacijama, dok se Srbije saglasila da takođe godinu dana odustane od kampanje za povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti ili traženja od drugih država da ne priznaju Kosovu.
To je pretposlednja stavka sporazuma dobijenog od kosovske strane koji su u Beloj kući u petak, 4. septembra, u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) potpisali premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sporazum se za dve zemlje razlikuje u jednoj, poslednjoj tački koja se tiče diplomatskih odnosa sa Izraelom.
Srbija je, prema sporazumu, pristala da prebaci ambasadu u Jerusalim, a Kosovo i Izrael su dogovorili uzajamno priznanje.
Tramp: Istorijski dan
„Ovo je zaista istorijski dan, veoma, veoma važan dan“, izjavio je Donald Tramp tokom ceremonije potpisivanja dogovora.
Poduvkao je da su obe zemlje posvećene ekonomskoj normalizaciji, koju je nazvao veoma važnom.
„Posle mnogo godina, decenija nasilne i tragične istorije i godina propalih pregovora, moja administracija predlaže nov način za prevazilaženje razlika, fokusiranjem na stvaranje radnih mesta i ekonomskog rasta“, rekao je Tramp nazvavši dogovor velikim napretkom koji je „svet učinio bezbednijim“.
Tramp je istakao i da je ponosan na lidere Srbije i Kosova, Vučića i Hotija, koji su stavili potpise na dogovor.
Potpredsednik SAD Majk Pens (Mike Pence) je izjavio da sporazum predstavlja važan korak ka trajnom miru na Balkanu.
O’Brajen o godini moratorijuma
Na press brifingu održanom u Beloj kući nakon potpisivanja sporazuma, savetnik za nacionalnu bezbednost i domaćin dvodnevnog sastanka Robert O’Brajan (O`Brien) rekao je da će tačka sporazuma koja previđa jednogodišnji moratorijumom na traženje članstva u međunarodnim organizacijama od strane Kosova i godinu dana odustajanja od kampanje za povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti od strane Srbije, dati „vremena da se pregovara o političkim pitanjima“.
„Mnogo je pitanja o kojima će morati da se razgovara. Naši evropski partneri će dati podršku za mnoga politička pitanja, članstvo u EU, međusobno priznanje… Mnogo je pitanja kojima će se baviti predstavnici Srbije i Kosova. Mi ćemo podržati Evropljane u suočavanju sa tim pitanjima“, kazao je O`Brajan.
Takođe je dodao i da se nada da će postignuti sporazum i deo koji se odnosi na moratorijumom omogućiti da se „lakše diše“ dok se bave tim pitanjima.
Grenel: Sporazum proizvod dugog i napornog rada
Na istoj konferenciji, specijalni izaslanik predsednika SAD za Kosovo i Srbiju Ričard Grenel (Richard Grenell) je poručio da se na sporazumu radilo dugo i naporno.
„Politika je bila zaglavljena. To svi znaju. Decenijama se govori i svađa o istim stvarima, istim rečima… To je bila noćna mora“, rekao je Grenel.
Naveo je i da su zato prvo pristupili ekonomiji koju će, kako očekuju, pratiti i politika.
„Da smo učinili tipičnu političku stvar, ne bi smo imali ovaj sporazum“, istakao je Grenel ocenivši da će postignuti sporazum „obe ekonomije i čitav region pogurati napred“.
Grenel je naveo da će benefit imati i američki i evropski biznisi koji se do sada nisu usuđivali da posluju na Balkanu, smatrajući ga nestabilnim. „Sada se možemo otvoriti“, poručio je Grenel.
Pregovori u Beloj kući: Šta su potpisali Srbija i Kosovo?
Hoti: Dogovor vodi ka međusobnom priznanju
Premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti izjavio je da je 4. septembra u Vašingtonu potpisan istorijski ekonomski sporazum sa Srbijom, te objašnjavajući njegovu važnost naveo da on znači korak bliže konačnom sporazumu i međusobnom priznanju.
On je u obraćanju medijima rekao da sporazum predviđa velike infrastrukturne projekte, autoput i železnicu između Kosova i Srbije.
„Dobili smo jasno obećanje da će realizacija svih ovih projekta započeti u roku od godinu dana“, rekao je Hoti.
Ponovio je da na sporazum sa Srbijom treba gledati kao na veliki korak ka finalizaciji konačnog sporazuma uz uzajamno priznavanje.
Vučić o 'sjajnom poslu'
Predsednik Srbije je rekao da je ekonomski sporazum između dveju strana „sjajan posao“ američkog predsednika i njegove administracije, jer su se posvetili postizanju dogovora i da je malo onih koji su hteli da učestvuju u tome.
„Nismo rešili naše probleme (Srbija i Kosovo, prim.aut.), još je posla pred nama“, rekao je Vučić novinarima u Ovalnoj sobi. Takđe je pozvao je američkog predsednika da poseti Srbiju, te je naveo da je Tramp iskazao spremnost da to i učini.
Naveo je da je da u petak u Beloj kući postignut bilateralni sporazum između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država i da treća strana, odnosno Kosovo, "nije priznata".
"Imali smo odličan bilateralni razgovor i to je velika čast za Srbiju i mene lično. Dogovorili smo dobre stvari za našu zemlju. Mi ovde nemamo čega da se plašimo", rekao je Vučić.
"Ono što za nas važno jeste da je kroz bilateralni sporazum direktno određen odnos sa jednom od najvećih sila sveta, da se bavimo ekonomijom i nekim političkim pitanjima, ali koja nisu bolna za našu zemlju", rekao je Vučić.
Vučić je najavio da je dogovoreno otvaranje kancelarije Fonda za razvoj SAD u Beogradu, što će značiti, kako je rekao, jak signal kreditnim agencijama i investitorima.
"Amerikanci će nadgledati sa nama važne projekte, kao što je izgradnja autoputa do Prištine. Dogovorili smo se kako da izgradimo prugu i kako da spojimo Prištinu sa centralnom Srbijom, preko Merdara", rekao je Vučić.
Dalje, dodao je, dogovoreni su projekti koje će finansirati razne američke korporacije i eksportna banka SAD.
Dalje, dodao je, dve strane su se obavezale da će raditi na dekriminalizaciji homoseksualnosti, osudi Hezbolaha.
'Tačke sporazuma nisu iste za Srbiju i Kosovo'
Predsednik Srbije je naglasio da sporazum sadrži 16 tačaka, ali da one nisu iste za Srbiju i Kosovo.
Takođe, na njegovom Instagram profilu objavljena je fotografija sa predsednikom SAD, ispod koje je navedeno da je Srbija postigla bilateralni sporazum sa tom državom, a da treća strana nije priznata "što je za nas (Srbiju) veoma važno".
"Napravili smo dobar sporazum za Srbiju, postignut je ogroman korak napred. Za nas je veoma važno da kroz ovaj sporazum direktno uređujemo odnose sa najvećom silom sveta i da se bavimo ekonomijom pre svega. Napravili smo bilateralni sporazum sa SAD, treća strana nije priznata što je za nas veoma važno", kazao je Vučić.
Tramp o pitanju Kosovo, Srbija i Izrael
Predsednik SAD, govoreći u Ovalnoj sobi, pre susreta sa liderima dve zemlje, kazao je da će Srbija raditi na tome da premesti ambasadu u Izraelu u Jerusalim, a Kosovo i Izrael su se dogovorili da normalizuju odnose i uspostave diplomatske veze.
"Još jedan veliki dan za mir na Bliskom istoku - većinski muslimansko Kosovo i Izrael su se dogovorili da normalizuju odnose i uspostave diplomatske veze. Još neke islamske i arapske nacije će ih pratiti", napisao je predsednik SAD na Tviteru dodajući da je Srbija pristala da u julu prebaci ambasadu u Jerusalem.
Robert O'Brajan je čestitao na Tviteru Srbiji na otvaranju kancelarije Privredne komore u Jerusalimu u septembru i na jakim vezama sa Izraelom.
"Srbija i Izrael su veliki partneri za SAD. Radićemo sjajne stvari zajedno u budućnosti", citiran je O'Brajan na nalogu Saveta za nacionalnu bezbednost.
Tokom presa u Ovalnoj sobi o ovom pitanju govorio je kosovski premijer Hoti:
„Upravo sam razgovarao sa gospodinom Benjaminom Netaniahuom (prmijer Izraela) u prisustvu predsednika Trampa. Zahvalio sam mu na spremnosti da prizna Kosovo i dogovorili smo se da odmah uspostavimo diplomatske odnose ”, naveo je kosovski premijer.
Komentar iz Brisela
Peter Stano, portparol EU je izjavio da su briselske institucije primile k znanju potpisivanje dokumenta između Beograda i Prištine u Beloj kući u Vašingtonu.
"Radujemo se što ćemo ovog vikenda i naredne nedelje dočekati strane u Briselu da nastave sa radom na sveobuhvatnom sporazumu na normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, koji se bavi svim nerešenim pitanjima vezanim za njihov odnos, a u skladu sa međunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU ", rekao je Stano.
Podsetimo, uoči vašingtonskog samita potvrđeno je da će se Vučić i Hoti u ponedaljak, 7. septembra, ponovo sresti u Briselu.
Reakcije u regiji
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović napisao je u poruci na Tviteru da je sporazum Srbije i Kosova korak ka stabilizaciji regiona.
"Crna Gora pozdravlja potvrdu opredijeljenosti Srbija i Kosovo da kroz danas potpisani Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa u Vašingtonu, idu ka trajnom rješenju u okviru dijaloga koji vodi EU", napisao je Đukanović u prvoj reakciji iz neke od država Zapadnog Balkana.
Premijer Albanije Edi Rama pozdravio je sporazum postignut u Beloj kući. Rama je kazao da je ovaj sporazum nastavak puta ka "konačnom priznanju".
Naglasio je da postizanje sporazuma između Kosova i Srbije nije čin "izdaje".
Albanski premijer je takođe spomenuo i inicijativu regionalnog, odnosno "malog Šengena", kojoj su se usprotivile vlasti na Kosovu, a koja će, prema njegovim rečima, da proraditi zahvaljujući "prijateljskoj Americi".
Sporazum inače predviđa da će se obe strane priključiti „Mini Šengen“ zoni. Reč je o zajedničkoj inicijativi Sribije, Albanije i Severne Makedonije iz 2019. godine o slobodnom protoku roba, kapitala i ljudi.
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik pozdravio je potpisivanje sporazuma i čestitao delegaciji Srbije „na uspešnom dogovoru“.
Dodik je čestitao i američkom predsedniku Donaldu Trampu i njegovom timu koji je, kako se navodi, uspešno i bez ishitrenih poteza vodio ovaj proces i doveo ga do kraja.
Dva dana pregovora
Dugoočekivani dvodnevni razgovori u glavnom gradu SAD vođeni su iza zatvorenih vrata, sa povremenim tenzijama.
Najozbiljnija je u javnost izbila odmah po početku susreta u četvrtak, 3. septembra, kada je srpski ministar finansija Siniša Mali izjavio da se u desetoj tački sporazuma nalazila stavka međusobnog priznanja. Tu vest je potvrdio i Vučić, navodeći da je neprihvatljiva za Srbiju.
Međutim, specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel vrlo brzo demantovao je da je Srbiji u sporazumu ponuđeno priznanje Kosova.
Grenel je u odgovoru na tvit u kom se tvrdi da je Srbiji ponuđeno da potpiše nezavisnost Kosova, kratko napisao da to nije tačno.
Povratak SAD u proces pregovora Kosova i Srbije obeležio je tekuću godinu, a u samom procesu dominira nastojanje da se ekonomska pitanja izbace u prvi plan, te zamisao da će ona posledično za sobom povući i rešavanje političkih neslaganja.
Evropska unija koja posreduje u pregovorima od 2011. godine u ovom procesu nije imala ulogu, ali je iz Brisela potvrđeno da su informisani o agendi sastanka. Brisel od juna, kada je Kosovo potpuno ukinulo takse od sto odsto na uvoz proizvoda iz Srbije, što je bio razlog skoro dvogodišnjeg zastoja u pregovorima, je obnovio dijalog.
Dijalog Srbije i Kosova 2011-2020.
