"Sloboda i poverenje."

To je ono što u ovom trenutku najviše fali Dragiši Lakićeviću iz sela Kutnje u opštini Leposavić, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.

Lekićević se bavi poljoprivredom i proizvodnjom domaćeg sira, mesa, te voćnih proizvoda.

Na oko 12 hektara imanja pored reke Ibar, brine i o domaćim životinjama.

Pored toga, Dragiša je zaposlen u jednu od institucija Srbije koje je Vlada Kosova ugasila od početka 2024. godine uz obrazloženje da je njihovo funkcionisanje nelegalno. Neke od institucija koje su ukinute je Pošta Srbije, Banka Poštanska štedionica, Privremeni opštinski organi, trezor Narodne banke Srbije, Zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje u Severnoj Mitrovici - koje su potom zamenile institucije, pošta i banke koje rade u sistemu Kosova.

Međutim, Dragiša Lakićević objašnjava da su njima potrebne i institucije koje rade u sistemu Srbije, kako bi mogli da komuniciraju sa svojom rodbinom ili prijateljima.

"Na primer, mi smo mnogo više okrenuti ka Raški, Kraljevu i Novom Pazaru (gradovi u Srbiji), nego što smo ka Vučitrnu ili na primer ka Prištini (gradovi na Kosovu južno od Ibra). Nažalost, ali tako je. Mi smo imali rodbinu u Prištini ali ta naša rodbina više nije u Prištini. Eno je u Kragujevcu ili Beogradu. I sada kada mi ta centralna vlast otvori Poštu Kosova ovde, šta ja sa tom institucijom da radim ovde?".

Srbija odbija da ugasi svoje institucije za teritoriju Kosova, te ih je izmestila u blizini graničnih mesta sa srpske strane.

Tu su postavljeni i bankomati na kojima građani Kosova mogu da podignu svoja primanja u dinarima, imajući u vidu da je Vlada Kosova početkom 2024. ukinula i upotrebu zvanične valute Srbije.

Dragiša Lakićević, ali i većina drugih Srba sa Kosova, ove poteze vidi kao "represiju".

"Pitanje dinara, to je baš strašno pitanje. Mislim, sva su nam primanja (iz budžeta Srbije) u dinarima a sada ovde (u Leposaviću) ne možemo ništa plaćati u dinarima, pa se dovijamo, menjamo za evro. Komplikovan nam je život ovde ali nadamo se boljem", kaže Lakićević za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Pripadnici srpske zajednice sa Kosova imaju razna primanja iz budžeta Srbije, plate, penzije, materinske ili dečije dodatke, socijalnu pomoć i druge novčane naknade.

Osamdesetogodišnja Slobodanka Lazović iz Leposavića živi sama i jedna je od onih koji nisu u stanju da putuju u Srbiju svaki mesec, kako bi podigli penziju.

"Imam neke prijateljice koje su radile u (Severnoj) Mitrovici, one su to do sada meni donosile. Ja samo izađem, ona me zove i kaže kada će da naiđe autobus i ja izađem i uzmem. Dalje kako će biti ne znam", kaže ona za RSE.

Nepoverenje u policiju Kosova

Lazović kaže i da joj teško pada pojačano prisustvo policije Kosova i stalne tenzije jer je, kako ističe, navikla na slobodu i šalu.

"Ovako moraš da paziš šta ćeš da pričaš, ne znaš ko prolazi, ne znaš kako, šta", kaže ona.

Kosovo je pojačalo bezbednosne mere krajem novembra, usled napada na opštinu i policijsku stanicu u Zvečanu. Par dana kasnije je dogodio se i napad u selu Varage u opštini Zubin Potok, kada je eksplozivom dignut u vazduh deo kanala Ibar – Lepenac, ključan za vodosnabdevanje i energetski sistem Kosova.

Međutim, Dragiša Lakićević, kao i većina Srba sa kojima RSE razgovarao na temu pojačanih bezbednosnih mera, nema poverenja u policiju Kosova.

"To nepoverenje se gradilo godinama. Mi smo prema kosovskoj policiji, zbog neprekidnih hapšenja, stvorili animozitet, da mi njih ne prihvatamo kao bezbednjake ili kao neku sigurnu službu, nego kao neku okupacionu snagu", kaže on.

Lakićević smatra da se situacija na severu Kosova pogoršala 2022. godine, te da im je od tada budućnost neizvesna usled konstantnih tenzija.

Upravo te 2022. početkom novembra, pripadnici srpske zajednice su napustili kosovske institucije, uključujući policiju, na incijativu Srpske liste - vodeće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beogarda.

Povod za takvu odluku bilo je insistiranje Vlade Kosova na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem, da ukine registarske oznake koje za gardove na Kosovu izdaje Srbija.

Lakićević iz današnje perspektive, tu odluku vidi kao pogrešnu.

"Mislili smo da ćemo postići neke rezultate, ali sve je gore i gore", kaže sagovornik RSE.

Srbi su nakon izlaska iz kosovskih institucija bojkotovali lokalne izbore, ponovo na poziv Srpske liste, usled čega su na vlast došli albanski gradonačelnici. Takođe, Kosovo je na sever rasporedilo i policajce iz redova albanske zajednice, jer su oni iz srpske podneli ostavke.

U međuvremenu, nakon brojnih kriza u protekle dve godine, Dragiša Lakićević i još oko 4.000 Srba na severu Kosova na kraju je srpske tablice zamenilo kosovskim RKS (Republika Kosovo).

Kako na poteze Vlade gledaju Albanci sa severa Kosova?

Na oko 30 kilometara od Leposavića, Zahir Mehmeti iz Severne Mitrovice – opštine u kojoj su većina takođe pripadnici srpske zajednice - situaciju doživljava potpuno drugačije.

Za njega su ovo radosni dani jer se vratio u svoju kuću koja je bila uništena tokom rata, pre oko 25 godina. Dodaje da bezbednosna situacija nikada nije bila bolja.

"Bio sam izbeglica u svom gradu, u južnom delu Mitrovice, gde sam živeo kao podstanar, 24 godine smo bili podstanari. Nakon tih 24 godina, zahvaljujući vladi [premijera Aljbina] Kurtija, koja je izgradila i omogućila nam povratak u naše kuće", poručuje Mehmeti za RSE.

On se u Severnu Mitrovicu sa svojom porodicom vratio pre oko četiri meseca.

"Ne znam kako da opišem, veće sreće nema", dodaje.

Nakon rata 1999. Mitrovica je podeljena na dva dela – severni sa srpskom većinom i južni gde su većina Albanci, što je dovelo do migracije stanovnika unutar samog grada.

Mehmeti kaže da se situacija promenila, te da su komšije iz srpske zajednice u Severnoj Mitrovici dobro prihvatile njegov povratak.

Kod nekih odlazi da radi i građevinske poslove, čime se inače bavi.

"Ja sam komšija sa ljudima sa kojima sam odrastao i sa kojima smo uvek živeli zajedno bez problema. Što se mene tiče, ne samo mene nego nikoga ovde, nema nikakvih problema", navodi.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Severna Mitrovica, Skender Sadiku, smatra da su se stvorile okolnosti za povratak Albanaca na sever Kosova.

"Trenutno je Severna Mitrovica urbani centar za Srbe – politički centar, zdravstveni centar i mesto gde, postepeno, i srpska zajednica prihvata povratak albanskih građana. To je bolan proces, jer je u pitanju dugi vremenski period", kaže on.

Proces povratka Srba južno od Ibra takođe je izazov a prema podacima Ministarstva za zajednice i povratak Vlade Kosova vratilo se oko 30.000 od oko 200.000 raseljenih u periodu od 1999. do 2004. godine.

Sadiku ukazuje da je Mitrovica proteklih godina bila dom za mnoga raseljena lica kako iz srpske, tako i iz albanske zajednice, te da sada postoje slučajevi da se komšije Srbi i Albanci međusobno pomažu.

Slobodanka Lazović iz Leposavića na kraju poručuje da se, uprkos brojnim izazovima i tenzijama na severu Kosova, nada boljoj i lepšoj budućnosti za sve.

"Kada bi bilo još to pomirenje, bilo bi još bolje", zaključuje ona.