Ubrzano kretanje članova porodice i bežanje iz kuće… Sklonište u planinama oko sela… Nedostatak hrane… Požari… Pucnji… Spaljene kuće… Mrtva i zaklana stoka…
Ovo su delići sećanja kojih se Gent Behramaj (31) iz sela Kotor u Srbici prisećao dok je čitao citate iz priča i gledao igračke, drvene autiće, haljine za lutke i razne fotografije - sve izloženo u Muzeju dece rata u Prištini.
Ovaj muzej, prvi te vrste na Kosovu, otvorila je 22. januara nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo (YIHR KS).
Tokom rata na Kosovu 1999. godine, Gent je imao šest godina.
Tada, kaže, nije shvatao da život pod pretnjama i opasnostima koje donosi rat nije normalan.
"Prve stvari kojih se sećam su rat i nasilje. Mislio sam da su to normalne stvari. Trebalo mi je puno vremena da shvatim da nisu", kaže Gent za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Zviždaljke napravljene od čaura
Na jednom od zidova Muzeja dece rata ispisan je citat: "Kada nismo imali s čim da se igramo, pravili smo zviždaljke od čaura metaka."
"Ovo je moje", kaže Gent pokazujući na nju.
Njegovo selo su tokom rata tri puta napadale srpske snage. Tokom ofanziva, stanovnici su pobegli i sklonili se u okolne planine.
Gent kaže da mu je prilikom drugog napada zapaljena kuća, kao i mnoge druge u selu.
"Kada smo se vratili, kuća je gorela. Sećam se da je ubijen konj i nekoliko krava koje smo imali. Celo tlo je bilo prekriveno čaurama ispaljenih metaka", priseća se on.
"Nismo više imali igračke, nismo imali ništa i jedini način da se igramo bio je sa zviždaljkama. Koristili smo čaure metaka kao zviždaljke. Možda mi je samo bilo drago što imamo nešto za igru", kaže on.
Prekidanje ciklusa zaborava na iskustva dece
Gentijeva priča je jedna od nekoliko desetina drugih priča, instalacija, fotografija i eksponata koji su postali deo izložbe "Prekinuta igra" u Muzeju dece rata u Prištini.
Muzej je alternativan i netradicionalan, kaže za RSE njegova direktorka, Bjeshkë Guri.
Ona kaže da su priče osoba koja su bila deca tokom rata prikupljane tokom poslednjih pet godina u različitim delovima Kosova, uglavnom u ruralnim područjima.
"Zajedničko za sve njih je da su deca uvek bila u igri. Na primer, igrali su se dok su bombardovani, igrali su se po planinama gde su se skrivali… jer je igra imaginativna potreba dece da procesuiraju sav bes i nesigurnost koje doživljavaju", rekla je Guri.
Iskustva koja su prikazana, prema njenim rečima, su od dece iz različitih zajednica na Kosovu. Svaka priča je opisana na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
Guri je dodala da će muzej biti dopunjen s više priča i eksponata.
Ideja i rad na osnivanju muzeja započeli su prije pet godina kroz Inicijativu mladih za ljudska prava (YIHR), regionalnu mrežu nevladinih organizacija osnovanu 2003. godine, s programima u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Kosovu.
Direktorica programa na Kosovu, Marigona Shabiu, rekla je da je ideja inspirisana sličnim Muzejom ratnog djetinstva u Sarajevu, koji je bio jedini te vrste u regiji.
"Ovo pokazuje koliko se malo uzimaju u obzir iskustva dece i deca kao subjekti kada je riječ o opštim narativima o ratovima. Željeli smo prekinuti ovaj ciklus zaborava i zanemarivanja", rekla je Shabiu za RSE.
Ona je naglasila da je muzej važan za kolektivno sećanje na rat na Kosovu, posebno za današnju decu, kako bi naučili o posledicama rata i nasilja.
"Na ovaj način želimo preneti poruku pomirenja i mira. Mir je nešto za što se moramo boriti", rekla je Shabiu.
Muzej je otvoren u prostorijama YIHR-a u Prištini.
Prema rečima organizacije, nisu uspeli da obezbede drugi prostor od državnih institucija, ali su dobili podršku od međunarodnih donatora, kao što su Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Fond braće Rokfeler.
Kese koje podsećaju na glad
S obzirom na to da je Muzej dece rata trajna inicijativa, eksponati će ostati tamo. Takođe će ostati plastična kesa iz Gentijevog ratnog iskustva, za koju je rekao da ga podseća na glad.
Takve kese su sadržavale konzerviranu hranu koju su NATO avioni bacali odmah nakon što su NATO trupe ušle na Kosovo u junu 1999. godine.
To su bili paketi pomoći za stanovnike, prvenstveno u ruralnim područjima, koji su ostali bez domova i hrane.
Gent je rekao da su se te kese mogle naći u planinama i poljima godinama nakon rata.
Kesa, koja je sada eksponat u muzeju, je nešto što je Gent pronašao skoro 15 godina nakon rata.
Odlučio je da je sačuva.
"Znate šta je zanimljivo? Otišao sam sa prijateljem Srbinom iz Severne Mitrovice… otišli smo u moje selo. Pričao sam mu o tim uspomenama, i dok smo hodali, pronašli smo (kese). Bilo je šokantno za njega jer smo pričali o tome i onda smo ih pronašli", prisetio se Gent.
Oko deceniju nakon rata, Gent i njegova porodica su živeli u Kotoru, u improvizovanim i adaptiranim podrumima i garažama. Od 2010. godine, preselili su se u iznajmljenu kuću u Južnoj Mitrovici, više od 20 kilometara od Srbice (Skenderaj).
Gent je završio studije menadžmenta marketinga, ali je njegov fokus bio na izgradnji mira, zbog čega je angažovan u lokalnim nevladinim organizacijama: Community Building Mitrovica (CMB) i Social Space for Deconstruction Center.
"Za mene, rat… malo je uznemirujuće kada pomislim da je prošlo 25 godina, a nekako još nije završeno… Na primer, nikada više nismo imali dom", rekao je.
Grad u kojem sada živi je podeljen na južni deo, naseljen uglavnom Albancima, i severni deo, naseljen uglavnom Srbima.
Na severu su česti nemiri, jer lokalno srpsko stanovništvo i skoro 26 godina nakon završetka rata teško poštuje odluke institucija u Prištini.
U ovom ratu na Kosovu poginulo je oko 13.500 ljudi, među njima i više od 1.000 dece.
Više od 1.600 ljudi, uključujući 109 dece, i dalje se vode kao nestali iz ratnog perioda.
"Nikada ne bih želeo da imam oružje, da držim oružje, ili čak da dodirnem ili vidim oružje. To nije nešto što je donelo bilo kakvo dobro u moj život ili u život bilo kojeg deteta ovde", zaključio je Genti.