Predstavnici kompanija su 29. maja privremeno blokirali ulaze u Prištinu u znak protesta protiv liberalizacije tržišta energije, zbog čega je vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin) kritikovao Privrednu komoru Kosova, rekavši da ona "nije učinila ništa" da pripremi firme za ovaj proces.
Odluka Regulatornog ureda za energetiku Kosova (ZRRE) o liberalizaciji tržišta energije stupa na snagu 1. juna. Odluka podrazumeva da se sva velika preduzeća više neće snabdevati električnom energijom po regulisanim tarifama, već će morati sama da pronađu svog snabdevača na slobodnom tržištu. Ako to ne urade, automatski prelaze na otvoreno tržište po neregulisanim cenama.
Ova odluka obuhvata kompanije sa više od 50 zaposlenih ili sa godišnjim prometom preko 10 miliona evra. Na Kosovu je registrovano više od 1.000 takvih kompanija, koje troše oko 37 posto ukupne potrošnje energije.
Predstavnici preduzeća ističu da su protiv liberalizacije energetskog tržišta, jer nisu izvršene neophodne pripreme za ovu promenu. Oni traže da se ova odluka odloži za godinu dana.
Neke kompanije su dobile ponude za struju i do tri puta veće od trenutnih tarifa, a većina još nije uspela da potpiše ugovore sa dobavljačima.
Predsednik Privredne komore Ljuljzim Rafuna (Lulzim) rekao je na protestu da se preduzeća prisiljena da pređu na slobodno tržište i da će se suočiti sa novom cenom struje, "220 do 270 procenata višom".
"Nije bila naša želja da danas izađemo na protest. Naš zahtev je da institucije reaguju. Mi tražimo samo jednu tranzicionu fazu za prelazak na slobodno tržište. Tražili smo jednu godinu da pripremimo tržište i preduzeća. Svaka država ima fazu tranzicije, a mi je nemamo", rekao je Rafuna.
Agim Šahini (Shahini), predsednik Alijanse za biznis Kosova, rekao je da "preduzeća nisu izašla ovde iz hira, već zato što ne mogu da izdrže troškove električne energije".
"Niko nije protiv slobodnog tržišta, ali o tom tržištu treba razgovarati sa privatnim sektorom. ZRRE mora da preispita i povuče odluku i da pronađemo najbolja moguća rešenja za ta preduzeća, koja su najveća snaga ove zemlje", rekao je Šahini.
Kurti: Vreme za barikade na Kosovu je prošlo
Govoreći na sastanku vršioca dužnosti Vlade, Kurti je rekao da odlaganje sprovođenja liberalizacije tržišta "ne rešava" probleme preduzeća.
"Privredna komora Kosova, koja bi trebalo da stane uz preduzeća u suočavanju sa novom realnošću, danas pokušava da blokira puteve samo jednim zahtevom; odlaganjem sprovođenja liberalizacije tržišta. Oni traže odlaganje pod izgovorom da će se pripremati godinu dana, ignorišući činjenicu da nisu napravili nikakve pripreme u proteklih osam godina, dok je ovaj proces odlagan", rekao je Kurti.
Kurti je, obraćajući se predstavnicima preduzeća, rekao da "ono što vam Privredna komora Kosova ne govori jeste da ispunjavanje njihovog zahteva ne rešava problem, već troškove energije ovih 1.200 preduzeća prenosi na račune svakog od vas".
"Da bi zaštitili jedan odsto najmoćnijih kompanija na račun 99 odsto i porodica širom Kosova, žele da izgrade barikade na ulazima u Prištinu. Vreme barikada na Kosovu je prošlo, uklonili smo ih svuda", dodao je.
Poslednje rešenje, privremeno rešenje
Trenutno, na tržištu je licencirano 21 kompanija za snabdevanje energijom, dok je još jedna u procesu licenciranja. Većina njih je sa Kosova, ali ima ih i iz regiona.
Operator snabdevanja energijom, KESCO, koji trenutno snabdeva većinu domaćinstava i industrijskih potrošača, jedan je od njih.
Ako kompanija ne uspe da pronađe dobavljača, automatski prelazi na dobavljača poslednje instanci, trenutno je to Kosovska energetska korporacija (KEK), koju bira putem otvorenog tendera Kancelarije za regulaciju energetike.
Kancelarije za regulaciju energetike kaže da će od 1. juna preduzeća koja nisu izabrala komercijalnu kompaniju automatski preći na ovog dobavljača.
Ova zaliha ne može trajati duže od 60 dana, a cene su više od prosečne tržišne cene.
Ukoliko nakon ovog perioda ne bude potpisan ugovor sa komercijalnom kompanijom, preduzeće rizikuje da ostane bez snabdevanja električnom energijom.
Proces liberalizacije energetskog tržišta u zemljama Evropske unije započeo je krajem 1990-ih sa ciljem povećanja konkurencije, efikasnosti, bezbednosti i izbora za potrošače. U međuvremenu, na Zapadnom Balkanu ovaj proces je još u razvoju.
Na Kosovu je liberalizacija energetskog tržišta predviđena Zakonom o električnoj energiji usvojenim 2017. godine, ali je njegova primena odložena zbog različitih okolnosti.
