Dvadesetak nezadovoljnih građana iz srpske zajednice iz mesta Vrbovac, na oko 60 kilometara od Prištine, zbog problema nezaposlenosti, već tri dana protestuju ispred privremenog opštinskog organa Vitina, koji funkcioniše u sistemu Srbije.
Po kosovskom sistemu Vrbovac pripada opštini Klokot, jednoj od četiri opština sa srpskom većinom u Pomoravlju.
Na Kosovu ima deset opština sa srpskom većinom, i svim opštinama su gradonačelnici iz Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
Kako tvrde meštani Vrbovca, u kosovskim i srpskim institucijama se zapošljavaju ljudi koji žive u Srbiji, a ne na Kosovu, da ti koji su zaposleni ne dolaze na posao za koji primaju velike plate, te da ima i onih koji primaju duple plate dok “za običan narod nema zaposlenja”.
“Primaju duple plate, a ja nemam nijednu. Dvadeset godina niko ne želi da pomogne ovom narodu”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dejan Rakić, jedan od organizatora protesta u Vrbovcu.
Rakić i njegovi sunarodnici iz Vrbovca traže smenu predsednika privremenog opštinskog organa Vitina Srđana Nikolića i razgovor sa direktorom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petrom Petkovićem, kome hoće da “objasne šta se dešava na Kosovu”.
Na pitanje da li zna da predsednike privremenih organa na Kosovu imenuje Vlada Srbije, Rakić kaže: “Predsednik [Aleksandar Vučić] treba da zna sve, jer mi smo svi za SNS [vladajuća Srpska napredna stranka u Srbiji] i on ne može da bude večiti predsednik [privremenog organa Vitina] i da zapošljava svoje ljude”.
Rakić kaže da porodicu izdržava od socijalne pomoći i dečijih dodataka, koji im se isplaćuju iz budžeta Srbije.
Sa druge strane, Lidija Cvetković iz Vrbovca tvrdi da nema nikakva primanja i da “neće socijalu već posao”. Ona je takođe bila na protestu kako bi javnost bila upoznata “sa malverzacijama unutar privremenog opštinskog organa Vitina”.
Lidija Cvetković (26) je završila srednju Medicinsku školu a posao je godinama unazad tražila u zdravstvenim institucijama koje rade po kosovskom i srpskom sistemu. Međutim, navodi ona, za nju posla nema.
Predsednik privremenog opštinskog organa Srđan Nikolić je rekao da će za RSE na optužbe meštana Vrbovca odgovoriti pisanim putem, međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Protesti kao način do posla
Lidija Cvetković je sredinom marta učestvovala i na protestima ispred zgrade Zdravstvenog centra (ZC) u Pasjanu, koji su tada bili organizovani zbog “stranačkog i rodbinskog zapošljavanja”.
Međutim, nakon samo par dana, organizator tog protesta Bojan Stojković je naveo da je održan sastanak sa “predstavnicima države Srbije” koji su im ponudili rešenje za njihov problem i da zbog toga prekidaju proteste.
Potom su, takođe sredinom marta, istim povodom organizovani protesti ispred Kliničko-bolničkog centra u Gračanici kod Prištine, ali su i oni nakon par dana jednostavno prekinuti.
Zdravstveni centar u Pasajanu i Kliničko-bolnički centar u Gračanici funkcionišu u sistemu Srbije.
Lidija Cvetković objašnjava da su im tada data “lažna obećanja” i napominje da ovoga puta nikako neće odustajati od protesta.
“Zvali su nas, rekli su nam završićemo nešto, ljude su samo obmanuli da ne idu na proteste”, kaže Lidija Cvetković.
“Ja nisam dobila ništa, dobio je ko je dobio. Stalno su nas zvali nemojte da idete na proteste”, kaže dalje Cvetković.
Zašto Srbi na Kosovu ne dižu glas?
Lidija Cvetković i Dejan Rakić za RSE kažu da su kosovski Srbi uplašeni i da im se stalno preti da će ostati “bez ičega ako se pobune protiv nečega”.
“Da nisam skupljala ljude da izađu, niko ne bi izašao. Prvo nas je bilo nekoliko, evo sada treći dan... Ljudi se plaše jer neko prima socijalu, plaše se da će i to izgube”, kaže Lidija Cvetković.
Isto to tvrdi i Dejan Rakić.
“U moje selo ima preko 200 ljudi. Ja znam da treba da izađu [na protest], a oni ne smeju da iznesu svoj stav, da kažu svoje mišljenje. Oni mora da ćute za 15.000 dinara (oko 120 eura) socijalu”.
Slična situacija i u drugim srpskim sredinama
Problem nezaposlenosti je jedan od njavećih problema sa kojim se suočavaju Srbi na Kosovu, pa se mlađi zbog toga sve češće odlučuju da napuste rodna mesta u potrazi za boljim životom.
To za Radio Slobodna Evropa potvrđuje i Slađan iz Štrpca, koji se usled nemogućnosti zaposlenja preselio u Jagodinu, u Srbiji. Sada u Štrpce dolazi par puta godišnje, samo da obiđe roditelje.
“Nema posla, šta da radim ovde? Idem u Jagodinu, tamo radim preko leta. Ovde nisam mogao da nađem posao. Ako si u njihovu stranku imaš posla, ako nisi nema, tako da nisam u stranci, nema posla”, kaže Slađan.
I Planinka Staletović sa Brezovice, opština Štrpce, kaže da je ostala sama jer su joj deca otišla sa Kosova u potrazi za poslom.
“Obdanište imamo, decu nemamo. Kako da se žene deca kada nemaju prihode”, kaže Planinka Staletović.
Na čelu kosovske opštine Štrpce je Bratislav Nikolić iz Srpske liste, koji nije bio dostupan za izjavu.
Bratislav Nikolić je na čelu lokalnih vlasti u Štrpcu još od 2009. godine, kada su na osnovu Ahtisarijevog plana formirane opštine sa srpskom većinom. Ahtisarijev plan je dokument na osnovu kog je 2008. godine proglašena nezavinost.
Bratislav Nikolić je najpre postao gradonačelnik ispred Samostalne liberalne stranke a potom je nakon lokalnih izbora 2013. godine prešao u Srpsku listu i potom ponovo pobedio na lokalnim izborima 2017. godine.
Osim što je gradonačelnik Štrpca, Bratislav Nikolić je kao koordinator zaposlen i u privremenom organu po sistemu Srbije.
I drugi predsednici kosovskih opština primaju duple plate a jedan od njih je Zoran Todić, koji je na čelu opštine Leposavić po kosovskom i sistemu Srbije.
Na Kosovu velika nezaposlenost
Na Kosovu se, prema Agenciji za zapošljavanje, kao nezaposleno vodi oko 200.000 građana.
Istraživanje o zaposlenosti mladih na Zapadnom Balkanu Saveta za regionalnu saradnju iz 2021. godine pokazuje da je na nezaposlenost mladih negativno uticala pandemija korona virusa.
Prema istom istraživanju, više od polovine mladih (78,9 odsto) koji na Kosovu rade angažovano je na ugovorima koji su ograničenog ili privremenog karaktera.
