Trgovina organima: Beograd - novi svedok, Priština - propaganda

Priština optužuje srpsko Tužilaštvo za širenje propagande. Naime, Vlada Kosova odbacila je saopštenje Tužilaštva za ratne zločine Srbije o novom svedoku ilegalne trgovine ljudskim organima na Kosovu. U Tužilaštvu odbacuju optužbe tog tipa.

Dok su se u Prištini pripremali za svečanost pod krovom Parlamenta, a povodom prestanka nadgledane nezavisnosti od strane Međunarodne upravljačke grupe, u Beogradu pažnja je usmerena na podatke koje je izneo tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. On navodi da Tužilaštvo ima svedoka koji je učestvovao u uzimanju organa, te da je reč o nekadašnjem pripadniku Oslobodilačke vojske Kosova koji je opisao kako je jednom srpskom zarobljeniku u blizini Kukeša na severu Albanije odstranjeno srce, da bi organ potom bio transportovan na aerodrom Rinas kod Tirane.

Srpsko Tužilaštvo ne čini ništa drugo osim što širi propagandu. Za Radio Slobodna Evropa ministar inostranih poslova Kosova Enver Hodžaj kaže:

“Ta vest je propaganda, uobičajena za propagandu jedne zemlje koja funkcioniše po pravilima hladnog rata. Trenutak kada je ta vest objavljena, dan pre donošenja odluke o ukidanju međunarodnog nadzora nad nezavisnošću Kosova, pokazuje da je to samo još jedan pokušaj promiloševićevskih snaga u Srbiji da bace senku na ovaj istorijski dan za Kosovo. Mi smo imali informaciju nekoliko dana pre ovoga da će Srbija izaći sa lošim vestima o Kosovu”.

U Beogradu premijer Ivica Dačić uz ocenu da Srbija ne prihvata nezavisno Kosovo, nadgledano ili nenadgledano, potvrđuje i da već duže vreme srpski istražni organi imaju iskaze zaštićenih svedoka. Dodaje da iskaz koji je dospeo u centar pažnje, nije jedini.

“Očekujemo da međunarodna zajednica adekvatno reaguje, jer valjda i srpske žrtve zaslužuju pravedno sankcionisanje počinilaca”, izjavio je Dačić.

Detalje poput mogućih novih iskaza koji bi potkrepili sumnje ne iznose u srpskom Tužilaštvu. Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, odbacio je svako dovođenje u vezu iznetih saznanja sa političkim prilikama. On podvlači da ne želi da se upušta u diskusiju sa bilo kim ko se bavi politikom.

“Takođe, na ovaj način ne želimo da ugrozimo odnose između dva naroda ili pregovore između Kosova i Srbije”, kazao je Vekarić i dodaje:

“Naprotiv. Mislim da o ovim stvarima treba da razgovaramo, da ih zajednički rešavamo, jer ovo su klasični zločini. Ono što mi imamo zaista zaslužuje pažnju. Daleko je to od propagande, a verovatno će se vrlo brzo svi u to i uveriti. Prema tome, već do sada je bilo puno politizacije oko ove teme. Sada kada imate konkretne stvari, čoveka koji je u svemu tome učestvovao, sada je to ‘propaganda Srbije’. Svašta se i do sada događalo. Prvo je prikriven jedan izveštaj UNMIK-a, pa smo drugi dobili za godinu dana iz Njujorka, pa je relativizovan izveštaj Dika Martija, pa se sada pravi nova komisija koja to istražuje … Mi želimo upravo da oni provere ove navode koje mi imamo, razgovaraju sa svedokom i dođu do istine o onome što se dešavalo”.

Vekarić: Bez politizacije

Bruno Vekarić kao politikanstvo opisuje i svako povezivanje iznetih saznanja sa završnicom nadgledane nezavisnosti Kosova. Pitali smo ga i zbog čega se nije sačekalo sa objavljivanjem podataka do trenutka kada bi se moglo izneti više detalja, pa i identitet svedoka čiji je iskaz, kako navodi Vekarić, proveravan šesnaest meseci.

“Prvo, on je veoma ugrožen čovek. Način na koji smo došli do njega veoma je specifičan. Njegova ugroženost je nas do sada najviše opterećivala. Zato smo ga prvo potpuno zaštitili, pa sa time izašli. I konačno, hajde da vidimo da li i kako neko može da vrednuje to što je on rekao. Hajde da vidimo da li je neko odgovoran za te zločine, bez ikakve politizacije. Nismo izašli ni sa jednim imenom, niti ćemo izaći. Kako da damo potpunu informaciju? Da kažemo ko je odgovaran za zločine? Pa to treba da se istraži. To može samo sud da kaže”, rekao je Vekarić.

Podsetimo, prvi put trgovinu organima na Kosovu javno je pomenula posle odlaska sa dužnosti haška tužiteljka Karla del Ponte, u svojoj knjizi “Lov: Ja i ratni zločinci”. Tu ona govori o oko 300 žrtava. Za nešto više od dva meseca navršiće se i dve godine kako je u svom izveštaju izvestilac Saveta Evrope Dik Marti u vezu sa organizatorima trgovine organima doveo i aktuelnog kosovskog premijera Hašima Tačija. Istraga koju vodi EULEX do danas nije urodila plodom, kao ni istraga koju je na osnovu predmeta pronađenih u takozvanoj “žutoj kući” na severu Albanije (gde su navodno kidnapovani smeštani) 2005. godine pokrenuo Haški tribunal.

Od kada je del Ponte objavila svoje navode, njihovim tragom krenuli su i saradnici Fonda za humanitarno pravo na Kosovu. Izvršni direktor ove organizacije Bljerim Bljakaj izjavio je za RSE kako je činjenica da postoji jedan broj otetih Srba i Albanaca, koji su prebačeni na teritoriju Albanije. O tome, dodaje on, postoje izjave više svedoka, koje nisu potkrepljene materijalnim dokazima.

“Imamo izjave svedoka koji su uglavnom članovi porodica žrtava. Oni su rekli da su došli do saznanja da su ti ljudi prebačeni u Albaniju. Međutim, mi smo proučavali dokument Dika Martija. Proverom tih podataka došli smo do informacija da su ostaci dve žrtve koje su tu spomenute pronađene u masovnoj grobnici u Dragodanu kod Prištine. Ja ne znam kakav je zaključak medicinska ekspertiza izvela o njihovoj smrti. Verujem da su ubijeni. Ali ne mogu da verujem da su ubijeni na teritoriji Albanije, a da su nakon smrti njihova tela, u periodu (juli, avgust 1999. godine) kada je bilo prisutno jako puno vojnika Kfor-a i pripadnika UNMIK-a, transportovana iz nekih planina u Albaniji da bi bili sahranjeni ovde pored Prištine”, rekao je Bljakaj.

Uz to, Bljakaj podvlači da bi utvrđivanje istine o onome što se eventualno događalo na severu Albanije, pre svega koristilo kosovskom društvu.

“Za razliku od perioda kada je objavljen Martijev izveštaj, verujem da je kosovsko društvo sada spremno da se sa tako nečim suoči”.

Poslednjih godina spekulacije o nedokazanoj trgovini organima, kretale su se od nekritičkog prihvatanja u delu srpske javnosti, do potpunog odbijanja u delu kosovske. Time nije stvoren poželjan teren za nepristrasan odnos prema zastrašujućim navodima ni na jednoj od strana.