Pitanje integracije srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija u kosovski sistem se ne može izbeći, ali verovatno neće biti pokrenuto tokom ove godine, rekao je za Radio Slobodna Evropa Nenad Rašić, poslanik u Skupštini Kosova i ministar u aktuelnoj tehničkoj Vladi Kosova.
Ove institucije inače funkcionišu u sistemu Srbije pod okriljem resornih ministarstava Vlade Srbije.
"Znam da je bilo nekih planova, planiranja, u smislu šta kada do toga bude došlo, ali još uvek ništa nije pokrenuto. Ja sam insistirao da moramo biti oprezni i da mi (srpska zajednica) moramo biti uključeni (u taj proces), jer mi najbolje znamo sa kakvim izazovima se suočavamo i najbolja rešenja možemo da predložimo", rekao je on.
Rašić je naveo da bi neka vrsta inicijative oko integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija mogla biti pokrenuta tokom naredne 2026. godine, ali nije želeo da iznosi više detalja uz obrazloženje da još uvek nema nikakvih informacija.
Otpravnica poslova u ambasadi SAD u Prištini Anu Pratipati izjavila je 4. septembra za grupu medija koji izveštavaju na srpskom jeziku da se sve paralelne institucije Srbije, uključujući obrazovne i zdravstvene, moraju integrisati u kosovski sistem.
Napomenula je, međutim, da je od ključne važnosti način na koji će se to uraditi, odnosno da se integracija mora sprovesti isključivo u konsultaciji sa srpskom zajednicom.
"Ovo ne može da bude jednostran proces. Na zajednici kosovskih Srba i Vladi Kosova je da rade zajedno, sa posebnim naglaskom na osiguravanju da će institucije održavati ili poboljšavati kvalitet i doslednost usluga", poručila je Pratipati u intervjuu za KoSSev, Radio Kontakt plus, Radio Mitrovica Sever, Kim radio i Radio Goraždevac.
Srpska lista i Beograd bez komentara
Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda, nije odgovorila na upit RSE da li ima neka saznanja o planovima integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija u kosovski sistem, te da li su na tu temu vođeni neki razgovori. Na ova pitanja nisu odgovorili ni iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije.
RSE se takođe obratio tehničkoj Vladi Kosova sa upitom kakvi su planovi oko integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija, ali odgovor nije stigao.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla) je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa septembra 2024. rekao da je funkcionisanje zdravstva i obrazovanja u srpskim sredinama specifično, te da će te institucije biti tretirane na specifičan način, odvojeno od zatvaranja drugih institucija Srbije.
On je ukazao da prema Ahtisarijevom planu, dokumenta na osnovu kog je Kosovo proglasilo nezavisnost, srpska zajednica u ove dve sfere ima širu autonomiju.
"Znači, zdravstvo i školstvo imaju neka dodatna prava, neke privilegije, koje nismo zainteresovani da diramo, jer su i zakonski regulisane", rekao je on.
Kosovske vlasti su inače tokom 2024. pokrenule akciju zatvaranja srpskih institucija na Kosovu u okviru koje je zatvorena Pošta Srbije, Banka Poštanska štedionica, Privremeni opštinski organi, Centri za socijalni rad i mnoge druge institucije.
Stavovi Srba s Kosova oko integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija
Pripadnici srpske zajednice sa kojima je ekipa RSE razgovarala septembra 2024. godine oštro su se protivili bilo kakvoj ideji integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija u kosovski sistem.
Slađana iz Leposavića je u izjavi za Radio Slobodna Evropa navela kako je za nju nezamislivo da njeno dete ide u školu koja funkcioniše van sistema Srbije.
Rafailo i Slađan, takođe iz Leposavića, poručili su da je za njih "strašna" i sama pomisao da bi u narednom periodu kosovska vlast mogla da krene sa zatvaranjem zdravstvenih ili obrazovnih institucija.
Poziv za blagovremeno obaveštavanje
Kada tema integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija bude pokrenuta, Nenad Rašić kaže da će se lično angažovati i upoznati svoju zajednicu sa svim planovima.
"Otići ću lično kod većine ljudi koji vode institucije obrazovanja i zdravstva, da ih informišem i da zatražim da mi pomognu u celom tom procesu ili bolje reći da pomognu sebi da zaštite svoja prava. Što se mene tiče, ja ću učiniti sve što je u mojoj moći da taj period koji bude došao, opet potenciram da se trenutno niko ne bavi time, ali kada bude došlo do toga potrudiću se da taj period tranzicije bude što bezbolniji", rekao je Rašić za RSE.
On je ponovio da srpska zajednica svakako mora biti blagovremeno obaveštena o svemu i da mora učestvovati u celom procesu integracije.
Prema Rašićevoj oceni, uloga zvaničnog Beograda će biti ključna, te izrazio nadu da vlasti u Srbiji neće biti "destruktivne" kao do sada, te da Srbe na Kosovu neće dovesti "pred svršen čin" ili u situaciju "uzmi ili ostavi".
Da li će Beograd prihvatiti integraciju?
Rada Trajković, srpska političarka sa Kosova koja ima prebivalište u Beogradu, veruje da je Srbija već prihvatila integraciju obrazovnih i zdravstvenih institucija na Kosovu, te da se sada "stavlja na leđa" međunarodnoj zajednici da u javnost pokrene to pitanje.
"Da ona nosi teret krivice kod Srba na Kosovu. To je ta pokvarena balkanska politika, da ne objasniš narodu a i da u tim pregovorima ne nalaziš modalitete koji neće podići narod na odlazak. Zdravlje i obrazovanje je nešto što je jako važno i mora imati svoje specifičnosti", ocenjuje ona za RSE.
Trajković, koja je u posleratnom periodu bila direktorka Doma zdravlja po srpskom sistemu u Gračanici, te poslanica u Skupštini Kosova, ističe da finansiranje ovih institucija od strane Srbije ne mora da prestane jer "donaciju niko ne može da zabrani".
"Najvažnije je da se sačuva kadar i što se tiče obrazovanja, da deca koriste isti sistem obrazovanja kao što je u Beogradu, prosto pravo je Srba da mogu da odu sa Kosova u Srbiju sa tim diplomama. Sve raditi u korist običnih ljudi", poručuje ona.
Trajković ukazuje da je izjava američke otpravnice poslova u Prištini da se integracija ove dve oblasti mora desiti u konsultaciji sa srpskom zajednicom, veoma značajna jer je važno razumeti svrhu postojanja srpskog sistema, te da se bolestan čovek ne može terati na lečenje kod nekoga u koga nema poverenja.
"Sve to treba da bude deo ozbiljnih razgovora, da se te stvari prihvate kao mogućnost i realnost, da bolestan čovek ne oseti da se išta promenilo, osim te administracije… moraju sesti ozbiljni ljudi koji poznaju sistem, da prioritet budu ljudi, dogovarati se sa Beogradom i da se ponudi mogućnost lečenja, posebno tog tercijalnog nivoa, u Beogradu", napominje ona.
Kada je reč o obrazovanju, Trajković takođe smatra da plan i program mora biti povezan sa onim u Srbiji radi dobrobiti dece.
"Mora se vrlo temeljito raditi na tome. Nije problem matematika i fizika, ali problem je istorija. Reći ću vam nešto vrlo iskreno, istoriju nikada ni Srbi ni Albanci nisu učili u školi, učili su je kod kuće, zato smo i imali ratove. Naš problem je istorija, pa i geografija", smatra Rada Trajković.
Integracija zdravstva i obrazovanja bez Zajednice opština sa srpskom većinom?
Miodrag Marinković iz nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), u izjavi za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da je izjava američke otpravnice poslova da se sve institucije Srbije moraju integrisati u kosovski sistem – uključujući zdravstvene i obrazovne – neuobičajena, te da za sobom otvara više pitanja nego što daje odgovora.
"Prvo nije jasno da li ova izjava upućuje na EU plan o normalizaciji odnosa koji je do sada bio jedini osnov za pregovore o integraciji obrazovanja i zdravstva. Taj plan predviđa privatizaciju tog sistema a ne njegovu integraciju. U tom smislu ova poruka je nedosledna i nedovršena. Mislim da je u nedostatku diplomatskog angažovanja SAD rečeno najbezbednije što se moglo reći", navodi on.
Kao drugi razlog što izjavu američke otpravnice poslova smatra neuobičajenom, Marinković navodi da je prisutna blaga, ali primetna promena tona predstavnika SAD.
"Do sada su diplomate poruke o ovom pitanju bile usmerene isključivo ka Vladi Prištine i zahtevu za uspostavljanje ZSO-a (Zajednice opština sa srpskom većinom). Sada se imperativ kompromisa stavlja pred kosovske Srbe", kaže on.
RSE se obratio ambasadi SAD na Kosovu sa upitom da li je moguća integracija obrazovnih i zdravstvenih institucija bez formiranja Zajednice i čeka odgovor.
Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu je dogovorena 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa i trebala je da reguliše, pored ostalog, funkcionisanje srpskih institucija, primanja i finansiranja iz budžeta Srbije.
Kosovo međutim odbija da je formira uz obrazloženje da podriva zakone i ustav Kosova.
Nakon višegodišnjih bezuspešnih napora međunarodne zajednice da Priština i Beograd usaglase stavove oko ovog pitanja, EU je krajem oktobra 2023. saopštila da je stranama predat "moderni nacrt statuta" za formiranje Zajednice, što su podržale i druge zapadne zemlje: SAD, Nemačka, Francuska i Italija.
Prema ovom statutu, koji nije javno objavljen, ali u koji je RSE imao uvid, obrazovne i zdravstvene institucije koje na Kosovu rade u sistemu Srbije, treba da postanu privatne pod okriljem Zajednice opština sa srpskom većinom, a da Srbija pruža finansijski doprinos.