Preostali stanovnici sela Šipitule u Obiliću, oblasti od posebnog interesa za eksploataciju uglja na Kosovu, zahtevaju da im se eksproprišu kuće i zemljište i da se presele iz naselja u blizini bagera.

Bageri i druga teška mehanizacija su među prvim stvarima koje Fatmir Mjekići vidi na horizontu ispred svoje kuće, u kojoj živi sa svojom sedmočlanom porodicom.

Rođen i odrastao u selu Šipitule, oblasti bogatoj ugljem, on kaže da je godinama morao da gleda kako se zemljište i imanja celog sela eksproprišu kako bi se napravio prostor za eksploataciju uglja.

Ovaj ugalj koristi javno preduzeće Energetska korporacija Kosova (KEK) za dve elektrane koje proizvode električnu energiju.

Fatmiru je 2020. godine eksproprisano zemljište od 71 ar uz kuću i deo bašte i pratećih objekata.

"Čim izađem, napravim četiri koraka levo od glavnih vrata kuće, izađem na imanje KEK-a", kaže on.

Sada on, zajedno sa ostalim meštanima ovog sela, zahteva da im se sve kuće i imanja odjednom eksproprišu jer im rudnik koji se približava otežava život.

Fatmirova kuća je među kućama najbližim aktivnom rudniku gde se, kako kaže, čuju česti i nepredvidivi zvuci teške mehanizacije.

"Zvuci su veoma jaki noću. Ja koji ovde živim često se budim. Ako neko dođe u goste, probudi se kao da je lud", kaže on.

Hađa i Šipitula, dva sela Obilića, centralnog dela Kosova, proglašena su oblastima od posebnog interesa za proširenje rudarskih aktivnosti Kosovske energetske korporacije 2004. godine, da bi ponovo bile potvrđene 2009. godine.

Prema ovim odlukama, stanovnicima je na ovim prostorima zabranjena izgradnja novih objekata, kako se ne bi stvarali dodatni troškovi eksproprijacije.

Lokalna proizvodnja električne energije na Kosovu uglavnom zavisi od rada dve termoelektrane koje se nalaze nau području Obilića.

U međuvremenu, rad termoelektrana zavisi od eksploatacije uglja, koja se uglavnom radi u toj oblasti.

Eksproprijacija privatne imovine za rudarstvo se vrši u fazama od nekoliko godina, prema potrebama KEK-a, na osnovu odluka nekoliko institucija, uključujući i Vladu.

Oko 2017. godine rudnik je proširen na područje Šipitule, prvobitno eksproprijacijom zemljišta bez izgradnje.

"Bilo nam je veoma dobro. Ne bih ga menjao za Pariz", kaže Hafir Mjekići, još jedan stanovnik Šipitule, koji se sa nostalgijom priseća kako je selo izgledalo pre nego što se rudnik približio.

"Ali došlo je vreme koje se ne može izdržati. Ne možete ostati da živite ovde. Ovde nema napretka. Ovde imamo buku, prašinu i sve crne stvari", dodaje Hafir.

Energetska korporacija Kosova nije odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa pritužbama ovih stanovnika.

Ali, u javnim saopštenjima 28. juna i 2. jula, KEK je rekao da se pribavljanje (eksproprijacija) zemljišta za potrebe rudarstva vrši samo "na osnovu rudarskog plana i pripadajućih zakonskih okvira".

"Dakle, što se tiče otkupa zemljišta i proširenja rudarstva (iz drugih razloga), koji nisu u skladu sa glavnim rudarskim planom i drugim operativnim planovima, to je van nadležnosti i interesa KEK-a", navodi se u saopštenju.

Nisu dalje razjasnili šta to znači za stanovnike Šipitule, da li planiraju eksproprijaciju ili kada će to biti moguće.

Ni Vlada Kosova nije odgovorila na pitanja u vezi sa pritužbama i zahtevima ovih stanovnika.

Zbog rudnika uglja većina poljoprivrednog zemljišta je eksproprisana od stanovnika Šipitule, a ostalo je samo oko 50 kuća sa okućnicama.

To im je, kako kažu, onemogućeno da razvijaju poljoprivredu i stočarstvo od kojih su finansijski zavisili.

"Nedelju dana kombajn ne bi mogao da prođe ovuda (zbog veličine zemlje zasađene pšenicom). A mi smo našu hranu, svoj hleb dali KEK-u. On sada mora da napravi rešenje za nas", kaže Hafiri.

Stanovnici su zahteve za eksproprijaciju podneli za vreme protesta ispred kancelarija KEK-a i drugih institucija u Prištini.

Hafiri, koji je bio učesnik protesta, kaže da se još čeka konkretan odgovor o njihovom zahtevu za eksproprijaciju.

U maju ove godine zatvoren je glavni put koji povezuje selo Šipitule sa gradom Obilićem.

Kako se navodi u saopštenju KEK-a, ovo zatvaranje je napravljeno "zbog deformacija koje su se pojavile u ovom segmentu i opasnosti za saobraćaj bezbedna zajednica".

Kažu da su obezbedili alternativni put za povezivanje sela sa Obilićem, za koji se meštani žale da je nekoliko kilometara duži od prethodnog puta.

Bučno rudarenje i težinu teških mašina za vađenje uglja najviše je osetila bivša seoska škola, koja je sada zatvorena.

Zidovi osnovne škole koja se zove "Migjeni" sada su napukli i popucali.

U Opštini Obilić za Radio Slobodna Evropa (RSE) je rečeno da je škola zatvorena 2019. godine.

"Razlog za zatvaranje škole u selu Šipitule došao je kao rezultat smanjenja broja učenika i broja stanovnika sela, koji su zbog eksproprijacije tokom godina (kao rezultat politike Korporacije i interesno područje), prinuđeni da napuste selo“, navodi se u odgovoru opštine Obilić Radiju Slobodna Evropa.

Ljulzim Mjekići, čija su deca tamo pohađala nastavu, kaže da su buka i vibracije iz rudnika onemogućile korišćenje školske zgrade.

"Ova škola nije bila dovoljno velika za učenike. Postojale su dve paralele. Najmanje jedno odeljenje je imalo oko 40 učenika", kaže Ljuljzim Mjekići.

Deca koja su ranije učila u ovoj školi prebačena su u paralelnu školu u obližnjem selu Graboč.

Ovaj 53-godišnjak oseća se razočarano transformacijom svog sela "u mesto bez perspektive".

"Bilo je to razvijeno selo, bavili smo se stočarstvom i zemljoradnjom. Trenutno nemamo apsolutno ništa. Nepodnošljiv život", kaže Ljuljzim.

Proces eksproprijacije na području Obilića stalno je praćen problemima, kaže Dajana Beriša, izvršni direktor Foruma građanskih inicijativa (FIK).

Beriša, koja je istraživala proces preseljenja stanovnika sela Obilić za potrebe KEK-a, kaže da "potpuna i istinska strategija preseljenja nikada nije sprovedena".

"Međunarodni standardi politike za preseljenje zahtevaju procese konsultacija sa pogođenim stanovnicima, što nije urađeno", kaže ona.

Ona ocenjuje da mnoge predviđene beneficije za stanovnike pogođene raseljavanjem, kao što su novčane naknade, zapošljavanje i mogućnosti za razvoj, nisu ispunjene.

Dalje, što se tiče sela Šipitule, Beriša naglašava da širenje rudnika, koje se nastavlja sve dublje u pravcu sela, "predstavlja ozbiljnu opasnost za živote odraslih stanovnika, a još više dece".

U međuvremenu, Fatmir Mjekići kaže da nema izbora nego da nastavi život u kući u Šipitulama čak i ako mu se iskopavanje približi.

"Uzeli su mi zemlju do kapije. A kako je tebi, to je tvoj problem”, kaže on.